Hrvat pobegao iz obećane zemlje glavom bez obzira: “Slušao sam cajke svaki dan, čak su nam krali i satnice”

Hrvatska ima dugu istoriju iseljavanja, koja traje još od kraja 19. veka. Tokom decenija menjali su se razlozi i destinacije, ali su motivi ostajali isti – potraga za poslom, boljim životnim standardom i sigurnošću.

Od odlazaka u prekookeanske zemlje poput Sjedinjenih Američkih Država, Kanade i Australije, preko talasa gastarbajtera u Nemačku i Austriju tokom 60-ih i 70-ih godina, pa sve do novijeg egzodusa posle ulaska Hrvatske u Evropsku uniju 2013. godine – odlazak iz domovine postao je gotovo svakodnevna pojava.

Teme za vas

Procene govore da danas oko šest miliona Hrvata i njihovih potomaka živi širom sveta. Ipak, poslednji talasi iseljavanja, naročito posle ekonomske krize i pandemije, ostavili su prazne gradove i sela, a pitanje koje sve češće odzvanja jeste – hoće li se iko od njih ikada vratiti?

Ali, kako pokazuje jedna rasprava na Redditu, ima i onih koji su se iz inostranstva vratili – i to veoma brzo, neki već posle samo nekoliko nedelja.

U objavi pod naslovom „Ima li vas koji ste se vrlo brzo vratili iz inostranstva?“, jedan korisnik pitao je zajednicu da li ima onih koji su pokušali da započnu novi život vani, ali su se, iz različitih razloga, vratili kući za manje od pola godine.

– Zanima me da li ste otišli napolje u nadi da ćete se snaći, a vratili ste se za manje od šest meseci? Koji su bili vaši razlozi i da li ste požalili? – napisao je autor objave, a komentari su brzo počeli da se nižu.

Jedan korisnik napisao je da je sam ostao u inostranstvu više od deset godina, ali da poznaje mnoge koji su se vratili vrlo brzo.

- Jedan nije uspeo da pronađe smeštaj ni posao, praktično je bio na ulici. Drugi je jednostavno rekao da to nije za njega. Nije to nikakva sramota – naprotiv, ima i nešto lepo u tome kad neko toliko pripada svom mestu da mu ne prija drugde – dodao je.

Drugi sagovornik ispričao je da se vratio posle godinu i po dana zbog samoće.Jedna korisnica je, pak, kratko i jasno opisala svoje iskustvo:

– Ni pun mesec nisam izdržala. Zajbali me za platu i uslove rada. Poslala ih u kuac i vratila se.

Jedan korisnik prisetio se poznanika koji je otišao u Švedsku, ali se vratio već nakon tri nedelje jer mu je, kako je rekao, „bilo preskupo“. Međutim, drugi mu je odgovorio da to nije moguće „osim ako čovek ne troši deset piva dnevno“, pa zaključio da je poznanik verovatno „malo preuveličao“.

Bilo je i onih koji su se vratili zbog težih razloga.– Vratio sam se posle mesec dana iz Nemačke. Užasna ekipa, krali nas na satnicama. Cuganje, dernjava i cajke svaki dan u stanu posle posla. Kad su se dvojica posvađala jer se jedan molio u sobi, pukao mi je film i kupio sam kartu za autobus nazad. Hvala lepo, ali ne hvala – napisao je jedan od učesnika rasprave.

Drugi su istakli da im nije teško bilo na poslu, već u duši.

– Mi bismo se vratili posle godinu i po dana da ne čekamo bebu. Nismo otišli jer nismo imali novca, već zbog boljeg zdravstva, sigurnosti i poslovnih prilika. Nažalost, sve je to u pet deka. Nedostatak društvenog života i praznina nisu vredni toga – naveli su.

Neki su priznali da se vraćaju i posle mnogo godina.– Vraćam se posle šest-sedam godina – napisao je jedan korisnik, a drugi mu u šali odgovorio:

– Našao ženu koja ima para.

Rasprava je pokazala koliko su razlozi za povratak različiti – od nostalgije i neostvarenih očekivanja, do jednostavne činjenice da se mnogi, uprkos većim platama i boljim uslovima života, nigde ne osećaju kao kod kuće osim u Hrvatskoj.

(Telegraf Biznis/Dnevno)