• 49

Govore li Srbi zanimanja u ženskom rodu - trenerka, psihološkinja, vodičkinja, i da li su ispravna?

Pre nego kažete da je "trenerka" komad sportske odeće, potpuno ste u pravu, ali dozvolite da vam pojasnimo. S drugim naglaskom, ta reč zapravo može opisati ženskog trenera, kaže Ivan Klajn, i to pre nego "trenerica"

  • 49
ženski trener

Foto: Unsplash

Iako je naš jezik, posebno u poslednje vreme, sklon raznim modifikacijama u samom govoru - tu pre svega mislimo na strane reči koje smo usvojili - čini se da su ljudi u Srbiji, ipak, najosetljiviji na nazive za zanimanja u ženskom rodu, koji im "čudno" zvuče.

Dakle, neke profesije oduvek imaju i ženski i muški rod, i ljudi su navikli na te nazive. Recimo, konobar i konobarica, učitelj i učiteljica. Neke feministkinje kažu da smo u ženski rod prevodili ona "niža" zanimanja, te za primer uzimaju "čistačice" ili "spremačice", dok su "viša zanimanja" ostala rezervisana za muški rod.

Ipak, činjenica je da se reč "direktorka" u Srbiji koristi jednako kao i "direktor", ili za nijansu manje.

Sve u svemu, mnogi nazivi profesija bude dilemu kod Srba. Tipičan primer je ime za ženskog trenera - trenerkatrenerica ili, možda, trenerkinja? Čuveni lingvista Ivan Klajn kaže da ako nam neki nazivi deluju smešno, ne znači da su neispravni.

Iako određena imena profesija u ženskom rodu nisu normativno uređena, Klajn kaže da se treba kloniti izraza koji zvuče hrvatski. Takav je slučaj s "trenericom". Dakle, bolja varijanta je da koristite izraz "trenerka", iako zvuči kao deo odeće, ali da ga onda drugačije naglasite.

Evo još jednog primera, Hrvati kažu direktor i direktorica, dok mi kažemo direktor i direktorka. Po toj logici, možda bi ženski učitelj trebalo da bude učiteljka?

Jezik je, po svoj prilici, "živa stvar", menja se u skladu s vremenom, generacijama, okolnostima. Nastaju nova zanimanja, čiji se nazivi, naravno, ne mogu sresti u starijim gramatičkim knjigama.

Stručnjaci sugerišu i da su ovi nazivi ispravni i da bi trebalo da ih koristimo: psihološkinja, arheološkinja, sociološkinja, vodičkinja, urološkinja, stručnjakinja, politikološkinja itd. Ipak, da li ih zaista upotrebljavate u govoru?

Za Klajna nema dileme da se vozač u ženskom rodu kaže "vozačica", dok ženski sudija još čeka svoj "naziv". Sva je prilika da će ostati ta ista reč za oba roda, budući da sudinica, kako kaže ovaj lingvista, zvuči hrvatski.

Video: Deset atipičnih zanimanja za žene: Od kamiondžijke do detektivke

(B.Đ)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Petar

    Pa reč sudija je već ženskog roda! Valjda treba da se izmisli za muškarca :):):)

    2
    3

    Podelite komentar

  • BASA

    A , Trgovkinja !?

    4
    0

    Podelite komentar

  • Milan Babic

    Upravo je naziv zanimanja u jednom rodu rodna neutralnost (nije uvek u muškom rodu). Ovome u prilog ide činjenica da se rod zanimanja upravo odnosi na samo zanimanje, a ne pol osobe koja ga vrši. Isto zanimanje u oba roda je polna diskriminacija jer unapred odredjuje polnu razliku osoba koje se istim zanimanjem bave. Naš jezik je u tom smislu oduvek bio polno neutralan. Pomodarstvom, pod izgovorom praćenja zapadne prakse (iako se od svih zapadnih društava ovo odnosi na Hrvatski jezik kao gotovo izolovani slučaj) odlazimo do besmislenih naziva zanimanja koja nemaju potporu niti u praksi, niti u duhu jezika, niti u smislu značenja. Jezik jeste živa posebnost, ali se ne sme dozvoliti manjinsko silovanje kao kod tih naših prvih zapadnih suseda.

    29
    0

    Podelite komentar

Google preporuke