Govore li Srbi zanimanja u ženskom rodu - trenerka, psihološkinja, vodičkinja, i da li su ispravna?
Iako je naš jezik, posebno u poslednje vreme, sklon raznim modifikacijama u samom govoru - tu pre svega mislimo na strane reči koje smo usvojili - čini se da su ljudi u Srbiji, ipak, najosetljiviji na nazive za zanimanja u ženskom rodu, koji im "čudno" zvuče.
Teme za vas
Top 10 najpopularnijih zanimanja u svetu: Gde god da radite, plate su vrhunske
Žene starije od 45 godine zarađuju u Srbiji 40.000 RSD! Alarmantno je koliko njih uopšte nema posao
Dakle, neke profesije oduvek imaju i ženski i muški rod, i ljudi su navikli na te nazive. Recimo, konobar i konobarica, učitelj i učiteljica. Neke feministkinje kažu da smo u ženski rod prevodili ona "niža" zanimanja, te za primer uzimaju "čistačice" ili "spremačice", dok su "viša zanimanja" ostala rezervisana za muški rod.
Ipak, činjenica je da se reč "direktorka" u Srbiji koristi jednako kao i "direktor", ili za nijansu manje.
Sve u svemu, mnogi nazivi profesija bude dilemu kod Srba. Tipičan primer je ime za ženskog trenera - trenerka, trenerica ili, možda, trenerkinja? Čuveni lingvista Ivan Klajn kaže da ako nam neki nazivi deluju smešno, ne znači da su neispravni.
Iako određena imena profesija u ženskom rodu nisu normativno uređena, Klajn kaže da se treba kloniti izraza koji zvuče hrvatski. Takav je slučaj s "trenericom". Dakle, bolja varijanta je da koristite izraz "trenerka", iako zvuči kao deo odeće, ali da ga onda drugačije naglasite.
Evo još jednog primera, Hrvati kažu direktor i direktorica, dok mi kažemo direktor i direktorka. Po toj logici, možda bi ženski učitelj trebalo da bude učiteljka?
Jezik je, po svoj prilici, "živa stvar", menja se u skladu s vremenom, generacijama, okolnostima. Nastaju nova zanimanja, čiji se nazivi, naravno, ne mogu sresti u starijim gramatičkim knjigama.
Stručnjaci sugerišu i da su ovi nazivi ispravni i da bi trebalo da ih koristimo: psihološkinja, arheološkinja, sociološkinja, vodičkinja, urološkinja, stručnjakinja, politikološkinja itd. Ipak, da li ih zaista upotrebljavate u govoru?
Za Klajna nema dileme da se vozač u ženskom rodu kaže "vozačica", dok ženski sudija još čeka svoj "naziv". Sva je prilika da će ostati ta ista reč za oba roda, budući da sudinica, kako kaže ovaj lingvista, zvuči hrvatski.
Video: Deset atipičnih zanimanja za žene: Od kamiondžijke do detektivke
(B.Đ)
Povezane vesti
Saša zaposlila devojku, prvi dan nije došla na posao: Razlog će vas razbesneti, mreže "gore" zbog ove objave
Tijana i Nikola napustili Beograd pa u rodnoj Jagodini napravili posao koji cveta
Srbi otkrili koje poslove žele da prepuste veštačkoj inteligenciji: Da li vas izbor iznenađuje?
"Sef urla i maltertira me, trpim zbog plate": Srbin zbog posla završio na terapiji ali sada je otkrio sve
Video: Otvoren prvi Inovacioni forum Srbija - Švajcarska
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Sa tržišta se povlači lek za lečenje hipertenzije, pacijenti hitno da se jave svom lekaru
Srbi u ovu zemlju više ne mogu bez vize: Dokument će se plaćati, a ovi zahtevi moraju da se ispune pre ulaska u državu
Stiže nova pomoć države! Građani dobijaju 40.000 dinara: Rok za podnošenje prijave uskoro ističe
Evo ne znam
Pusac ili pusacica? Samo pitam
Podelite komentar
Makrijan
U pitanju je veoma morbidno SILOVANJE SRPSKOG JEZIKA.
Podelite komentar
Gama
Na hrvatskom se, umesto "direktor" i "direktorica", češće kaže "ravnatelj" i "ravnateljica", mada je značenje tih reči različito. Kako je krenulo, sve ćemo da prevedemo u ženski rod, pa će drage feministkinje da budu zadovoljne. Na primer: televizorka (televizorica), daljinska upravljačica, tepisica, krevetkinja, kaučkinja, ogledalka itd. Ne uništavajte naš predivni jezik!
Podelite komentar