Rad od kuće "uzeo dušu" metropolama: Da li se stručni kadar trajno seli na periferiju?

Foto: Pixabay

Rad od kuće ili sa nekog drugog mesta, koje nije kancelarija, bio je "šok" za mnoge, kada je nastupila globalna pandemija. Kompanije su donele drastične odluke, radi zaštite od kovida-19.

Ipak, ta vrsta "izolacije" nije prošla bez određenih posledica, bilo da su one dobre ili loše. Ljudi su masovno počeli da napuštaju i svoje, ponekad skučene stanove u velikim gradovima, jer im je trebalo više prostora za rad.

Teme za vas

Kupovali su ili rentirali kuće na obodima gradova, posebno u SAD. U Njujorku se potražnja za stanovima za izdavanje uvećala tek krajem godine, a trenutno se i San Francisko bori s masovnim egzodusom tehnoloških radnika zbog pandemije.

Gradski čelnici upozoravaju da će to imati ozbiljan ekonomski uticaj. Upravo zbog odlaženja na druga mesta, van centara gradova, došlo je do pada cena stanova u odnosu na pretprošlu godinu, i to za 25%.

Radnici nisu hteli da plaćaju visoke zakupe, ako već ne moraju da idu u kancelariju, odnosno da budu blizu poslu i dešavanjima. Uglavnom sve velike kompanije imaju sedište u Silicijumskoj dolini.

Još sredinom prošle godine, Fejsbuk, Gugl, Tviter i ostali, doneli su odluku da njihovi radnici mogu da rade na daljinu, ako njihovo prisustvo na poslu nije neophodno. To pravo mogu da koriste i kada prođe pandemija, ali uz uslov da im bude manja plata, jer su troškovi života u okolnim mestima - niži.

Situacija vezana za kovid-19 i rad na daljinu se automatski nadovezala na tržište nekretnina, jer su stope popunjenosti komercijalnih i stambenih objekata u većim gradovima daleko niže.

Strane kompanije i konglomerati nameravaju da u 2021. kupe imanja, prazne prostore, koje bi osposobili za rad. Ostaje pitanje, koliko će radnika, s visokom platežnom moći, nastaviti da "puni kasu" velikih gradova.

(Telegraf Biznis)