"Zajedno smo jači": Ima li u biznisu čarobne moći? Kako su uspeli naši najveći privrednici?

U biznisu nema čarobne moći, a svim velikim privrednicima sa ovih prostora zajednička je upornost, istrajnost, strpljivost, znanje, talenat i na kraju sreća donekle.

Teme za vas

Osim poslovnog okruženja i kriza koje cirkulišu, preduzetništvo u ovom regionu suočava se i za izazovom manjka kvalitetnog kadra ali i sa starom boljkom, sujetom, koja možda koči nekada dobru volju da se zajednički napravi nešto veće.

Zbog toga, posledično, gubimo potencijalna tržišta, ali imamo i paradokse poput činjenice da ne pravimo pire već uvozimo, ili da nam strane kompanije nameću "pravila ponašanja".

Kako sve to izgleda u praksi, sa čim su se suočavali i kako su uspeli otkrili su panelisti ovogodišnjeg Vivaldi foruma na panelu koji je interno nazvan "artiljerijski"  zbog uticaja samih učesnika.

A oni su bili Rade Rakočević, osnivač Senzal kapitala, Vesa Jevrosimović, predsednik Comtrade, Nebojša Šaponjić, osnivač Nelta i Srđan Janićijević, osnivač Mokrogorske škole menadžmenta.

Kao predsednik Atletskog saveza, i sam bivši atletičar i sportista, Veselin Jevrosimović je najavio takmičenje koje će biti u martu i najveće do sada u našoj zemlji te vrste. On je pozvao sve da podrže domaće atletičare.

Govoreći o svojim počecima i tajni uspeha, Jevrosimović je istakao da zapravo nema čarobne moći.

- Biznis je zapravo mnogo jednostavan. Kada pričate u biznisu treba da govorite jezikom koji će svi da razumeju. Ako želite da se bavite biznisom, zakoračajte, jer ako probate napravili ste prvi stepenik i imate šansu za uspeh. Ako ne probate, pitaćete se kasnije zašto niste bar pokušali - rekao je on.

Kako je naveo, u poslu je od svoje dvadesete godine i počeo je tako što je prvo nosio a kasnije sastavljao kompjuterske komponenente. Priča kako je zatim kucao od vrata do vrata pokušavajući da proda te iste kompjutere.

- Kasnije, uz pomoć još dva drugara, to postaje prva takva distribucija u Majamiju. Posle sam se preselio u Nemačku pa prodao kompaniju 1996. godine preko berze. Vratio sam se u Beograd da bih mogao da razvijam biznis u svojoj zemlji. Tamo sam imao sve. Status, novac, ali sam osećao da ništa nemam - priča on i dodaje:

- Sećam se naših ljudi koje sam tamo upoznao, svi su imali isti san - da se vrate ovde. Nisam želeo da ja o tome maštam, i svoj CHS sam prodao na Nasdaq-u i počeo biznis priču koja se zove Comtrade - govori Jevrosimović.

Šaponjić se odmah našalio starom poslovicom da je njegov početak povezan sa sugrađanima i da se vodio izrekom: "Došli smo svi u Beograd da uzmemo pare i da se vratimo".

Foto: Telegraf

Kao dete prosvetnih radnika otkriva da je prva lekcija koju je naučio bila svest o znanju i upornosti: "Sine, ako ne znaš ništa, ima u knjigama, ako tamo ne piše, pitaj nekoga. To mi je prva lekcija", kaže.

Pošto nije uspeo da upiše ETF u Beogradu, Sarajevo je ostalo kao opcija.

- Dalo mi je drugačije iskustvo, multikulture pre svega i otvorilo neke druge perspektive. Radio sam u državnoj upravi i u P&G sam ušao iz moranja, jer me supruga terala da peglam pelene, što mi je bilo teško i rekao sam: "Hajde da uvozimo pelene" - prepričava on.

Rakočević je istakao da dve karakteristike povezuju velike preduzetnike sa ovih prostora, a to je inat, i želja da se dokažete. Odnosno, sportski duh i "rezultati na tabli".

- Samopuzdanje dođe posle, mene je strah na početku motivisao - navodi Janićijević.

- Sve što sam pravio, pravio sam od nule. U ovoj šumi tehnologije, promenama, morate da imate viziju i da znate u kom smeru da idete i da "usmerite brod". Morate da imate znanje, i talenat. Ili jeste ili niste rođeni za to. U ovoj industriji sam izuzetno dugo, poznajem je. Ipak, mnoge odluke velike doneo sam na iskustvo i dobar osećaj. Nećete izgraditi veliki biznis ako ne padnete nekoliko puta, zapravo da naučite da se dignete posle pada i istrajete - navodi Jevrosimović.

Kako kaže, morate da budete spremni da će vas uvek čekati nešto nepredviđeno, koliko kod da isplanirate korake.

Za Janićijevića je svrha da "naši ljudi i biznisi budu bolji".

- To mi je životna misija. Mislim da ćemo staviti Srbiju da poslovno obrazovanje bude na mapi sveta. Imamo veliku priliku za to. A to znači da će mnogo firmi odavde biti bolje - navodi on.

Jevrosimović se nadovezuje da je obrazovanje važno i da je to uvideo još pre deceniju na čemu danas njegova kompanija intezivno radi.

- Pre deset godina sam shvatio da ćemo imati veliku kadrovsku krizu. Potreba za programerima je 60 odsto, odnosno 40 odsto je samo pokriveno svetske potrebe. Shvatio sam da moramo da unapredimo obrazovanje. Pokrenuli smo fakultet, ali i srednju školu. Odatle vuku kadrove mnoge kompanije - kaže on.

Ukazuje da će cena inženjera uskoro svuda u svetu da bude ista.

- I u Srbiji, Indiji, Kanadi ili Japanu. Programiranje definitivno jeste posao budućnosti. Danas informatika nije samo predmet. Cela privreda je danas informatička. A kroz neki period, sve će biti digitalno - objašnjava Jevrosimović.

Šaponjić ističe da bi idelan bio fond za nišu malih preduzeća. Smatra da je takva vrsta podrške neophodna na ovim prostorima.

Panelisti su saglasni takođe da je vreme za novo tržište kapitala gde bi preduezeća izlazila, a investitori mogli da investiraju. Tržište, navode oni, to već traži.

Jevrosimović navodi primer iz Amerike gde banke kreditiraju biznis iako je ispod nule, jer se finansira obrt i gleda perspektiva u narednih 5 godina.

Govoreći o svojim potencijalnim ulaganjima, objašnjava da CT ima specifičan model poslovanja, odnosno, tri segmetna poslovanja - softver, distrubucija i sistem integracija.

- Poslujemo u 36 zemalja, imamo više od 50 kompanija. Prodali smo dve kompanije u vreme krize i samim tim stvorili tri nove. Ringišpil koji nema kraja. Takav je koncept - navodi.

Kada je reč o razvoju startap ekosistema, panelisti misle da treba da rade na rešenju koje će nešto promeniti. Dodatno, tržište je takvo da investitori ipak pre dođu do startapa nego što je to obrnuta situacija.

Foto: Telegraf

- Nema toliko puno startapa koliko mislimo da ima, kvalitetni se teško nalaze. Postoji gomila investitora koji idu okolo i love startape, a imate kompanije koje se samo time bave - objašnjava Jevrosimović i ukazuje na još jednu pojavu a to je da velike kompanije postaju tromije sa rastom obima, umesto da budu fleksibilnije.

- Ne verujem u sreću toliko koliko u upornost. Na kraju, sreća će da vas posluži - dodaje.

Šaponjić ističe da je suludo što nismo kao tržište još rešili pitanja poput robe koju možemo i treba da izvozimo a ne uvozimo, i to ilustrovao primerom pirea, sirovine koju izvozimo, pa opet uvozimo kao gotov proizvod.

Deljenja znanja takođe manjka, misli on, i veruje da je to karakterna osobina naših ljudi.

- To je ludilo sujete. Mislim da je vreme da to prevaziđemo - kaže akcionar Nelta.

Jevrosimović podseća da motivaciju treba tražiti i u sportu, od malih nogu. - Atletika mi je dosta pomogla u onome čime se ja danas bavim. Upornost koju koju steknete u bilo kojem sportu posle vas prati u bilo kojem biznisu koji radite - navodi on.

Učesnici zaključuju da i kompanije i država treba zajedno da rade na tome da budemo zajedno jači kao i da institucije imaju sluha.

- Mi smo mala tržišta, vrednost možemo da imamo ako nastupamo zajedno. Država je zamajac svakoj industriji. A zajednički možemo da postignemo mnogo - zaključio je Jevrosimović.

I publiku je upravo najviše interesovalo to - kako da se napravi spona na realaciji mali biznis - država i velika korporacija.

(Telegraf Biznis)