Postoje dve vrste samopouzdanja: Evo koju poseduje Bezos i zašto ga ljudi najčešće osuđuju

Džef Bezos / Foto: Profimedia/AFP

(Samo)pouzdanje je jedna od onih reči koje koristimo u različitim kontekstima, a da toga nismo ni svesni. Jedno od tih značenja je ono koje psiholozi nazivaju "epistemičko samopouzdanje" (epistemika je nauka koja proučava znanje i razumevanje) ili neminovnost.

Teme za vas

Koliko ste sigurni u to šta je istina? Ako kažete: "Siguran/a sam da (neko) 99% laže" ili "Garantujem da će ovo uspeti", time pokazujete tzv. epistemičko samopouzdanje. S druge strane, postoji i "socijalno samopouzdanje" ili (samo)uverenost.

Drugu vrstu samopouzdanja demonstirate onda kada se ponašate kao da vas vredi slušati, i ono se obično ispoljava u grupi. Recimo, tako se ponaša Džef Bezos, vlasnik Amazona, prema pisanju CNBC. On je siguran u sebe i svoju ulogu u društvu, uvek se ponaša kao da "zaslužuje da bude tamo".

Zašto je socijalno samopouzdanje vrednije?

Skloni smo povezivanju obe vrste pouzdanja. Lako je zamisliti, na primer, lidera kako podstiče svoj tim nadahnjujućim veselim govorom o tome kako "u njegovom umu nema sumnje da će uspeti".

Takođe je lako zamisliti nekoga kome nedostaju obe vrste samopouzdanja: to je neko ko zamuckuje, i nije baš siguran šta treba raditi u određenom momentu. Ali, epistemičko i socijalno samopouzdanje ne moraju doći zajedno u paketu. Zapravo, neretko najuspešniji ljudi imaju samo ovo potonje, koje drugi ljudi najčešće i osuđuju.

U objavi na blogu iz 2012. godine, Džejson Frajd, suosnivač "Basecamp"-a, govori o vremenu kada je osnivač Amazona svratio u sedište svoje kompanije kako bi održao Q&A (pitanja i odgovori) sesiju. U jednom od svojih odgovora, Bezos je podelio zanimljiv uvid: "Ljudi koji su mnogo u pravu, često se predomisle".

Džef Bezos / Foto: Profimedia/Backgrid USA

Bezos ima "zaraznu" energiju

Pojedinci koji prihvataju ovu vrstu razmišljanja često su izuzetno samopouzdani. Poput Bezosa, oni se ne plaše da izraze nesigurnost i mogu da zadrže pažnju gomile kada govore.

Presedan za Bezosa, u profesionalnom smislu, desio se na proleće 1996. godine, kada ga je posetio Džon Doer, partner u kompaniji "Kleiner Perkins".

To je jedna od najprestižnijih kompanija rizičnog kapitala u Silicijumskoj dolini. Doer je napustio sastanak s Bezosom oduševljen Amazonom i spreman da investira. Šta ga je tačno "kupilo"?

- Ušao sam kroz vrata i ovaj momak sa bučnim smehom, koji je odisao energijom, došao je spuštajući se niz stepenice. U tom trenutku sam želeo da poslujem sa Džefom - rekao je Doer u jednom intervjuu.

Takođe je bio impresioniran time kako je Bezos poznavao svoju oblast poslovanja. Kada su ga pitali o Amazonovom obimu dnevnih transakcija, uspeo je da "izvuče" odgovor uz nekoliko pritisaka tastera, zbog čega se Doer, navodi CNBC metaforički, maltene "onesvestio".

Poenta je da je ulagačima Bezosova energija oduvek "zarazna", što je primetno i u videu iz 1997. godine, kada je Amerikanac oduševljeno pričao o budućnosti internet trgovine i svojim vizijama - dok je za većinu to bio samo "plod bujne mašte". Ipak, godinama kasnije, Amazon je "na vrhu sveta".

Amazon je vodeći div u oblasti e-trgovine / Foto: Tanjug/AP

Ta kompanija je prošle godine ostvarila neverovatan profit, zahvaljujući kovidu-19 i merama karantina, odnosno porastu onlajn šopinga širom sveta. Za drugi primer u svetu biznisa, CNBC navodi Bendžamina Frenklina, koji je bio naučnik, filozof, političar, borac za slobodu i ekonomista.

Ljudi vas procenjuju na osnovu vašeg socijalnog samopouzdanja. Frenklinova i Bezosova iskustva sugerišu da je, kad je reč o utisku koji ostavljate na ljude, biti siguran u sebe bolje od izražavanja puke sigurnosti vezane za nešto - i istraživanja se "poklapaju" s tim.

U jednoj studiji iz 2012. godine, studenti su radili zajedno u malim grupama, dok su istraživači snimali njihove interakcije. Zatim su istraživači pokazali video odvojenoj grupi ljudi i zatražili od njih da ocene koliko svaki od učenika deluje samopouzdano i sposobno.

Ocene date svakom studentu pretežno su se zasnivale na tome koliko socijalnog samopouzdanja pokazuje. Dakle, što je student više učestvovao u razgovoru i delovao opušteno, to je gledaocima izgledao kompetentnije.

(Telegraf Biznis)