San o radu na plaži postaje noćna mora: Ko plaća najveći porez? Radnik iz Njujorka ili Ljubljane?

Foto: Shutterstock

Sa više firmi koje nude posao na daljinu kao super plus i pogodnost koju bi trebalo prihvatiti, sve više dobijaju i radnika koje se sele od zemlje do zemlje. Sve to deluje idealno, ali može da znači bezbroj komplikacija kada podnose poreske prijave.

Zamislite na trenutak da je pandemija gotova. Globalno putovanje je nastavljeno, žarišta su stvar prošlosti i kompanije zapravo drže obećanje koje su davale u poslednje vreme: omogućiti rad na daljinu sa bilo kog mesta na svetu, bar nekoliko meseci godišnje.

Zatim zamislite kako radnik iz Londona, Njujorka i Honkonga ulaze u bar. Recimo da je u to u Rio de Žaneiru. Svi oni zarađuju istu platu - 100.000 dolara - i dva meseca im je dozvoljeno da rade iz Brazila na daljinu.

Jednom kad se vrate kući iz inostranstva, ko će najviše biti dužan za porez?

To je nezgodno pitanje poslodavci pokušavaju da utvrde caku dok planiraju svoje radne aranžmane nakon pandemije. Uprkos neprekidnoj neizvesnosti i neravnomernom zapošljavanju, tržište rada se u mnogim zemljama sužava, a kompanije - posebno novoosnovane, žele da privuku nove talente pomoću mogućnosti rada na daljinu.

Prema Robertu Salteru iz poreske i savetodavne firme Blik, naš udaljeni radnik iz Njujorka mogao bi da se suoči sa najvišim računima, dok onaj iz Londona ne bi imao ništa dodatno da plati. Međutim, pretpostavlja se da sva trojica svoje brazilske poreze ispunjavaju na vreme u skladu sa propisima i - možda najvažnije da bi se izbegle skupe greške - na portugalskom.

I upozorava na najgori mogući scenario za ovu novu generaciju: od njega se zahteva da podnese više poreskih obrazaca u različitim zemljama, istovremeno gubeći bilo kakve koristi od poreskih sporazuma.

„To može biti katastrofa“, kaže on. „Mogli biste podneti četiri ili pet poreskih prijava.“

Pre deset godina, i firme poput Ubera, Fejsbuka i Instagrama razlikovali su se od firmi sa Volstrita i nudile su besplatne ručkove, otkačene kancelarijske pogodnosti i ležerni dres kod.

Foto: Shutterstock

Sada kompanije od Londona do Njujorka i Toronta do Berlina formalizuju, pa čak i proširuju svoje mogućnosti fleksibilnog rada, često sa liberalnim ograničenjima odakle zaposleni mogu da putuju i koliko dugo mogu to da rade.

"Gadne situacije"

Mnoge kompanije se obraćaju spoljnim firmama za pomoć oko angažovanja radnika na daljinu. Pokretanje pitanja zarada je u poslednjih godinu dana zabeležilo porast potražnje za uslugama koje organizuju radnike u inostranstvu, kombinacijom softvera, lokalnih računovodstvenih stručnjaka, pa čak i zaštite deviza.

To pogađa izazove politika rada. Neisprobane u velikoj meri, takve pogodnosti imaju velike rizike za radnike i kompanije u trenutku kada vlade spremaju prekogranična službena putovanja i preko potrebni su im poreski prihodi.

- To mogu da budu prilično gadne situacije - kaže poreski savetnik Salter.

Zaposleni koji rade u inostranstvu čak i samo nekoliko nedelja mogu se naći u inostranim jurisdikcijama, kaže on. Mnoge zemlje imaju sporazume o dvostrukom oporezivanju, što takođe može da utiče na iznos. 

Ali takvi ugovori se mogu primeniti samo na savezne poreze, a ne na gradske ili državne obaveze koje su uobičajene u mnogim delovima SAD ili na obaveze socijalnog osiguranja uobičajene u Evropi.

A firme koje dozvoljavaju da previše zaposlenih radi iz jedne strane države mogle bi se naći u obavezi da plaćaju lokalni porez na dobit.

(Telegraf Biznis)