Osobe sa invaliditetom u Srbiji zaposle samo zbog kvota i para: Kako da promenimo svest poslodavaca?
Svega devet odsto osoba sa invaliditetom u Srbiji je zaposleno. Noviji podaci pokazuju napredak, ali nedovoljno brz da skorije dostignemo evropsku stopu od 50 odsto, kaže sagovornica Telegraf Biznisa
Jedan od osnovnih problema je u percepciji poslodavaca koji usmere pažnju na invaliditet umesto na radnu sposobnost kandidata. Zbog toga, kandidati ostaju često na margini.
Udruženja, forumi i socijalna preduzeća, osim što pokušavaju da budu deo privrednog kolača, imaju plemenitu stranu, važnu društvenu ulogu, onu koja mami osmeh na lice, ili suze radosnice kada vidite da svi mogu da rade sve poslove.
Forum mladih sa invaliditetom upravo je pokrenuo i novu platformu koja je od nedavno aktivna, a ima za cilj brže i lakše zapošljavanje osoba sa invaliditetom i njihovu veću inkluziju na tržištu rada.
Platforma je uspostavljena u saradnji sa nekoliko kompanija sa idejom da se vremenom priključi što veći broj društveno odgovornih kompanija. Kroz platformu se poslodavcima pružaju saveti, informacije, obaveštenja, konsultacije i treninzi, a glavna usluga koja se pruža članicama platforme je pristup portalu za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Jovana Krivokuća Milovanović, Izvršna direktorka Foruma mladih sa invaliditetom u intervju za Telegraf Biznis govori o značaju platforme, ali i važnim ciframa koje bi trebalo da se promene kada je reč o našim kolektivima.
- Platforma za zapošljavanje osoba sa invaliditetom doprinosi potpunom uključivanju ovih lica na tržište rada, koliki je zaista značaj te platforme?
- Forum mladih sa invaliditetom već 10 godina pruža podršku ovim osetljivim kategorijama građana u procesu zapošljavanja, a putem nove platforme je pružamo i poslodavcima koji su praktično najvažniji faktor. Oni su u načelu upoznati sa zakonskim obavezama koje imaju, ali često nisu u dovoljnoj meri informisani o važnim karakteristikama osoba sa invaliditetom i kako njima prilagoditi uslove rada.
Cilj platforme je da strateški dugoročno pruži podršku i poslodavcima i budućim zaposlenima. Kompanije koje joj pristupe moći će da koriste pretragu baze kandidata za zapošljavanje na portalu www.zaposljavanje.fmi.rs, a dobiće i savetodavnu podršku za prilagođavanje radnih mesta, obuke za zaposlene i konsultativne usluge. Ovo je i način da se tema zapošljavanja osoba sa invaliditetom postavi na listu prioriteta poslovnog sektora i postane vidljivija u društvu.
- Koji je najveći problem pri zapošljavanju ljudi sa invaliditetom, šta ste vi primetili u praksi?
- Jedan od osnovnih problema je u percepciji poslodavaca koji usmere pažnju na invaliditet umesto na radnu sposobnost kandidata. Često se u praksi dešava da usled nedovoljnog poznavanja tipova invaliditeta odbace kandidate koji bi mogli nesmetano da obavljaju određene poslove. Nažalost, dešava se i da pojedini poslodavcu ne očekuju da osobe sa invaliditetom mogu da budu produktivne na poslu već ih zapošljavaju samo da bi ispunili nametnutu obavezu ili zbog finansijskih povoljnosti koje mogu da ostvare.
Sa druge strane, jedna od barijera sa kojom se poslodavci susreću je nepovoljna kvalifikaciona struktura osoba sa invaliditetom, pa su neki poslodavci primorani da obavezu zapošljavanja ispune na drugačiji način, čak i kada bi radije zaposlili tu osobu. Na kraju, veliki izazov jeste i neprilagođenost radnih mesta.
Ukoliko radno mesto nije pristupačno, osoba sa invaliditetom ne može da se zaposli bez obzira na kompetencije koje ima.
- Da li imate podršku kompanija i državnih institucija i u čemu se ona ogleda?
- Postoje kompanije koje prepoznaju značaj ove teme i aktivno doprinose većoj ekonomskoj i društvenoj uključenosti osoba sa invaliditetom. Mnoge od njih odluče se da pre procesa selekcije prođu trening koji pruža širu sliku o položaju osoba sa invaliditeom, zakonodavnom okviru, mogućnostima i samoj komunikaciji.
Iskustvo je pokazalo da ovo u znatnoj meri utiče na dalju saradnju i odnos prema novozaposlenima. Nedavno smo imali dobar primer, kada je A1 sprovodio proces selekcije i zapošljavanja, nakon čega su nam se kandidati javljali sa izuzetno pozitivnim utiscima. Još neke od kompanija koje bismo istakli su Delta Holding, Wurth, Ikea, Delhaize Srbija.
Kad je reč o zakonskoj osnovi, ona je vrlo dobra ali u praksi često izostaje podrška i jednoj i drugoj strani.
Zakonske kvote nameću svakoj kompaniji sa više od 20 zaposlenih da angažuje jednu osobu sa invaliditetom na svakih 50 radnika.
Možemo reči da otkako je zakon počeo da se primenjuje 2009. godine ima pomaka u unapređenju položaja osoba sa invaliditetom na tržištu rada. U okviru Nacionalne službe za zapošljavanje sprovodi se aktivna politika koja podrazumeva niz mera, uključujući i određene finansijske podsticaje, ali ukupni rezultati i dalje nisu u potpunosti zadovoljavajući.
Nakon zapošljavanja osobe sa invaliditetom potrebno je angažovati savetnika koji bi joj omogućio da se što lakše prilagodi novom radnom mestu i kolektivu, a poslodavca detaljnije uputio u prava i obaveze. Takođe je neophodno unaprediti ulogu javnog sektora u zapošljavanju ovih osoba.
- Socijalna preduzeća pokušavaju da budu deo privrede, a imaju tu plemenitu stranu, kao i važnu društvenu ulogu, možete li nam objasniti da li imate sličnosti sa njima i kako planirate da unapredite taj sektor?
- Socijalna preduzeća i Forum kao udruženje građana usmereni su ka ekonomskom uključivanju osetljivih kategorija stanovništva, u ovom slučaju osoba sa invaliditetom. Socijalna preduzeća rade to kroz razvoj svog poslovanja i zapošljavanje, a Forum tako što pruža podršku poslovnom sektoru u prilagođavanju radnih mesta i radnih zadataka osobama sa invaliditetom, podstičući zapošljavanja.
Dakle, tačke dodira su mnogobrojne, misija je zajednička, a Forum može poslužiti kao podrška i socijalnim preduzećima u procesu zapošljavanja osoba sa invaliditetom, kao i u promociji aktivnosti ovih preduzeća.
- Kako je platforma namenjena osobama iz osetljivih društvenih grupa, šta za njih znači vaša pomoć i vaše angažovanje i kakvi su dosadašnji rezultati i utisci poslodavaca i korisnika?
- Ovakva podrška njima mnogo znači, jer poslednji popis stanovništva pokazuje da je svega devet odsto osoba sa invaliditetom u Srbiji zaposleno. Noviji podaci Poreske uprave pokazuju napredak, ali nedovoljno brz da skorije dostignemo evropsku stopu od 50 odsto. Nakon uspostavljanja platforme uočena je povećana tražnja i otvorenost poslodavaca za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Samim tim kandidati za posao pokazuju visok stepen zadovoljstva jer imaju više prilika za zaposlenje, brzo i lako mogu da se prijave na otvorene konkurse na našem portalu i veoma su zadovoljni kvalitetom intervjua koji poslodavci vode prilikom procesa selekcije.
Najvažnije od svega je da se taj proces u gotovo svim slučajevima uspešno završi, pa je i najveće zadovoljstvo kada se neko zaposli. Takođe, članovi našeg udruženja smatraju da je važno i to što se kroz aktivnosti u okviru platforme razgovara sa poslodavcima o ovoj temi i što se na taj način ruše predrasude o radnim sposobnostima osoba sa invaliditetom. Uz adekvatnu podršku zajednice i odgovornih poslodavaca, ne postoji prepreka koju osobe sa invaliditetom ne mogu prevazići.
- Koji su vam budući planovi za poslovanje?
- Očekujemo da će se još veći broja preduzeća priključiti platformi i da će sprovođenje aktivne politike zapošljavanja uticati ne samo na bolji položaj osoba sa invaliditetom već i na uspostavljanje novih društvenih vrednosti u Srbiji.
U tom cilju, pozivamo poslodavce da se jave Forumu mladih sa invaliditetom putem imejla office@fmi.rs ili telefona 064 4007839.
Paralelno s novim obukama za poslodavce spremamo i kampanju za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Nastavićemo takođe sa aktivnostima namenjenim ovim grupama koje smo i do sada sprovodili, a koje obuhvataju organizovanje radionica za sticanje mekih veština, pripremu za razgovor za posao, savetovanje u karijeri, profilisanje za tržište rada, podršku u izradi biografija, kurseve engleskog jezika, IT prekvalifikaciju, organizovanje radne prakse u kompanijama i prijavu na FMI portal za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Sve navedene usluge za njih su besplatne. Verujemo da su ovo važni koraci kao jednom pravednijem društvu u kome smo svi zaista jednaki u pravima, bez obzira na specifičnosti.
(Telegraf Biznis)
Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
VDR
Bravo za članak.Top tema.Lično bih ukinula opciju da se plaća umesto realnog zapošljavanja invalida.I oni moraju ostvariti pravo na rad! I oni moraju živeti od nečega i biti u zajednici.
Podelite komentar
Vera
Invalidno lice ima preostalu radnu sposobnost za nešto, e pa za to nešto se uvek nadje firma koja ima takav posao.To treba da radi fond za zaposljavanje.Npr. moze da pakuje poštu onda ga zsposle u pošt, može ds radi ba računaru u kolicima onda u It firmu i tako redom.Fond treba da to pronadje i da tamo uputi invalidno lice a poslodavac da ga za to upućeno mesto a njemu prazno primi.Samo Fond za zaposljavanje to slabo radi i ne trudi se a poslodavac primi za npr. pakovanje pošte zdravog umesto invalidnog lica a plaća naknadu za invalide a mogao je jedno takvo lice da primi koje tu paše.
Podelite komentar
Istina
OSI nece ni konkurisati tamo gde nije sposobna da radi. Ali problem je sto poslodavci zamisljaju da im OSI rintaju kao potpuno zdrave. Ne zele da zaposle OSI sa fakultetom vec samo na slabo placenim poslovima tipa proizvodnja i sl
Podelite komentar