Vaš prvi posao neće biti posao iz snova. I to je OK

Izgledi za zapošljavanje se poboljšavaju za maturante, ali prošlogodišnji diplomci se i dalje bore da nađu posao. Evo šta mogu da urade da bi napredovali.

Njihovi mlađi vršnjaci dobijaju poslove zahvaljujući boljem tržištu rada, zajedno sa stažiranjem i ličnim kontaktima.

Samo 67% diplomaca koji su diplomirali 2020. godine bilo je zaposleno, u poređenju sa 76% njihovih kolega koje su diplomirale godinu dana ranije, prema najnovijim podacima Biroa za statistiku rada. Druga anketa sa veb stranice za zapošljavanje pokazuje da skoro polovina diplomaca 2020. i dalje traži posao godinu dana nakon što su diplomirali.

Oni u određenim postdiplomskim školama možda ne prolaze mnogo bolje; došlo je do pada oglasa za posao za MBA od 34% od maja 2019. do maja 2020. Čak i na univerzitetu proces zapošljavanja doktora nauka je znatno usporen. Jedan od najboljih studenata na primer, dobio je privremeni posao u Centralnoj banci Republike Turske umesto redovnog predavača.

Uprkos depresivnim vestima, postoje neke stvari koje diplomci 2020. mogu učiniti kako bi ublažili dugoročne negativne efekte na njihovo bogatstvo od prelaska u recesiju.

Prvo, nemojte da čekate na posao iz snova. Oni koji počnu da rade tokom recesije zaradiće oko 10% manje tokom cele karijere zbog nižih početnih plata i manje radnih sati od onih koji su diplomirali u boljem ekonomskom okruženju, prema istraživanju ekonomiste Univerziteta Kalifornije na Berkliju Džesija Rotštajna i ekonomiste Lize Kan.

Kako bismo sprečili gubitke, počnite da radite pre nego kasnije.

Budite otvoreni za industrije u kojima je potražnja najveća, čak i ako to nisu one koje ste u početku videli kao vašu buduću. Sektori kao što su zdravlje, kućna nega i lična nega, usluge ishrane, razvoj softvera i istraživanje tržišta su među onima sa najvećim projektovanim brojem novih poslova u narednih 10 godina, prema Ministarstvu rada.

Foto: Shutterstock

Druga prednost posla - bilo kojeg posla - je da možete početi da odlažete nešto novca i štedite.

Čak je i pisac Džek London bio ljubitelj rane štednje o čemu je često pisao.

Istraživanje ekonomiste Univerziteta Stanford Hanesa Švanta pokazuje da prelazak u recesiju može imati dugoročne negativne efekte ne samo na zarade, već i na stabilnost braka i dugovečnost zbog povećane stope bolesti srca i jetre, raka i predoziranja lekovima.

Dakle, zapamtite: niste krivi što ste ušli na tržište rada sa visokom stopom nezaposlenosti. Može biti od pomoći ako se uključite u mreže za one koji se suočavaju sa sličnim situacijama i koji dele svoje muke, ali i razgovaraju sa stručnjakom za mentalno zdravlje.

Diplomcima koji su završili pandemiju možda je sada teško u odnosu na svoje vršnjake, ali barem imaju vremena koje je na njihovoj strani. Biti star i boriti se da nađeš posao je daleko gora nevolja.

(Telegraf Biznis)