Mladi u Srbiji najviše upisiju ekonomiju i medicinu, a ti poslovi se najmanje traže

Foto: Shutterstock

U periodu od novembra 2020. do novembra 2021. godine mladi najviše upisuju gimnaziju, ekonomsku i medicinsku školu, dok se brucoši najviše opredeljuju za ekonomski, pravni i medicinski fakultet. Međutim, tržište rada pokazuje da ponude za te poslove nema dovoljno.

Shodno tome da je prvi izbor ka užem obrazovnom, ali i karijernom usmerenju upis u srednju školu, zvanični podaci Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pokazuju da je najviše maturanata upisalo gimnaziju, ekonomsku i medicinsku školu. Sa brojem upisa se mogu pohvaliti i srednje elektrotehničke, tehničke i mašinske škole u kojima su kapaciteti uglavnom popunjeni.

Teme za vas

Međutim, deficit postoji u zanatskim oblastima za kojima postoji potražnja, pokazuju podaci Infostudovog sajta koji je namenjen mladima Startuj.com.

Majstori, vodoinstalateri, automehaničari, kozmetičari, frizeri, kuvari i konobari su u manjini, a mali maturanti ne pokazuju preferecije ka ovim poslovima.

Za nijansu teži zadatak dolazi nakon velike mature kada se mladi nađu na drugoj prekretnici na svom putu obrazovanja – upis na fakultet. U školsku 2021/2022 godinu je krenulo 25.208 brucoša. Svaki deseti maturant u Srbiji je upisao Ekonomski fakultet. U stopu ga prati i Pravni fakultet sa 9% od ukupnog upisa na teritoriji Srbije.

Preko hiljadu brucoša su imale medicinska, matematička, elektrotehnička, tehnička, mašinska, filozofska i filološka oblast. Kada je reč o filozofskim fakultetima, najveća potražnja je bila za psihologijom. U slučaju medicine, najviše studenata je upisalo opšti smer, zatim farmaciju i stomatologiju.

Druga strana ove analize koja se odnosi na tržiše rada nam pokazuje da su studenti u poslednjih godinu dana konkurisali više od 80 000 puta, a da je broj ponuđenih oglasa za mlade od strane poslodavaca deset puta manji.

Ilustracija: Nikola Jovanović/Shutterstock

Mladi su najaktivniji u traženju posla početkom godine, kao i u prolećnom i jesenjem periodu. Pozicije za koje najčešće konkurišu su prodavac, administrativni radnik, komercijalista, telefonski operater i poslovni sekretar. Pozitivna informacija je proaktivnost mladih koji ulaze u poslovni svet i pre završetka formalnog obrazovanja, i to kroz različite poslove koji nisu iz njihove primarne struke.

Iako je školovanje za pravnika i medicinara popularno među studentima, podaci sa tržišta rada pokazuju da su kompanije raspoložene da daju šansu za sticanje praktičnog iskustva na poziciji advokatskog pripravnika, dok iz oblasti medicine nema ponuda za mlade. Takođe, na tržištu rada se nalaze i ponude za prakse u oblasti marketinga, ekonomije, prodaje i HR-a.

(Telegraf Biznis)