"Kome je bitan samo novac, taj nije za preduzetnika": Šta je danas potrebno za poslovni uspeh?

"Tokom pandemije registrovano je više od 83.000 novih biznisa, 18.757 privrednih subjekata i 64.429 preduzetničkih radnji.

Od tih novoregistrovanih preduzetničkih radnji, ili ti 39 procenata od ukupnog broja, mladi od 18 do 35 godina su pokretali ili bili aktivni u računarskom programiranju, konsultantskim aktivnostima, uslužnim delatnostima, restoranima...", istakao je Vladimir Radovanović iz Privredne komore Srbije na Prvom međunarodnom omladinskom samitu "Otvoreni svet".

Teme za vas

- Od ukupnog broja aktivnih preduzetničkih radnji u Srbiji, 290.688, čak 66.977 ili 23.1 procenat u vlasništvu je mladih od 18 do 35 godina - dodao je.

Više od 2.000 mladih, koji su se okupili na ovom četvordnevnom samitu na Zlatiboru, imalo je prilike da od stručnjaka, ali i osnivača startapa sazna odgovore na pitanja poput, "koji su to izazovi sa kojima se susreću startapi", "da li je dovoljna samo ideja" i "kakva je budućnost mladih na polju biznisa", u okviru panela: "Mladi i privreda, šta je potrebno za poslovni uspeh?"

Kako izgleda biznis u najranijem poslovanju?

Kao tačku uporišta, inovator i preduzetnik Miloš Stanković vidi "verovanje u ono što radite, jer je uspeh onda zagarantovan".

- Problematika je bila u samom tehničkom razvoju, odbijanje same ideje, najvažnije je da verujete u ono što radite i uspeh je onda zagarantovan, jer imate dobar tim, da svi radimo zajedno, da smo kao jedan - ističe patentator uređaja "Ambrozer" za uništavanje korova ekološkim putem.

- Što se tiče finansija, s obzirom da sam prethodnih 12 godina bio u Skandivaniji i pravio velike projekte, počeo sam sam da finansiram projekat do određenih nivoa, a kasnije sam krenuli na različite fondove, kao što je fond za inovacionu delatnost, i razne druge grantove, ali finansije su ključni problem i došli smo do toga da sada možemo da izložimo našu inovaciju da stavimo na sto i kažemo, evo ovo je naš proizvod, i možemo da dovedemo investitora, morate da pazite koga, jer svako hoće da ima što više - pojašnjava Stanković.

Ključ koji otvara vaša vrata ka svetu biznisa, jeste odgovor na ova pitanja:

- Kako ćete vi to plasirati, ko je vaša konkurencija, morate korporativnom analizom da pokažete da ste vi ne samo tehnički bolji nego i ekonomski, da ste isplativiji - dodaje.

Njegov kolega, Igor Sužnjević, jedan od patentatora pametne rukavice za slepe, ističe da "ako niste spremni da radite bez plate, ne treba ni da ulazite u preduzetništvo".

- Ako niste spremni da novčano gledajući radite bez plate, da sami ulažete, nemojte ulaziti u preduzetništvo. ako jurite samo novac i očekujete ga odmah, to je jako teško, pogotovo kod nekih hardverskih uređaja gde su neki drugi problemi, vremenski, uvoz komponenata, kvar... ima dosta izazova koje smo prošli, trenutno smo u fazi početka proizvodnje i uskoro očekujemo prve investicije, mi smo na toj nekoj granici investicije od 1,5 do 2 miliona.. - pojašnjava Sužnjević.

Foto: Telegraf.rs

Izazov: Svet koji se menja svakodnevno

Nikola Ristić, obratio se ispred porodične firme Yugotex, ističući da je izazov raditi u takvom okruženju.

- Jako je teško biti u porodičnoj firmi, jer su tri generacije tu i moramo da usaglasimo naše mišljenje, i gde vidimo firmu i kako želimo da napreduje. Ljudi ne shvataju da tranzicija ne može tek tako da se odradi, proces tranzicije traje sigurno od pet do sedam godina i ja sam prošao od magacina, proizvodnje, vozača u firmi do danas kada se bavim prodajom, nisam nikakav dirketor u firmi. Trebamo samo da učimo, slušamo od starijih, upijamo neka znanja jer ti na fakultetu dobijaš samo ono iz knjige, a praksa je potpuno drugačija - pojašnjava Ristić ispred firme koja se bavi proizvodnjom zaštitne odeće i opreme.

"Danas je izazov što se svet menja svakodnevno", naglasio je Ristić.

- Konstantno se imaju neke inovacije i treba da pratite, kao što sada u IT tehnologijama, tako se i u tekstilu razvijaju inovacije i nešto što ubrzava procese proizvodnje, velika su ulaganja, ali se na kraju sve to isplati. Moramo da shvatimo da ništa ne može preko noći, jer jedan Adidas i Apple imaju jedan posto dobit godišnje, ne trebamo da idemo samo na novac, već da se napravi neki brend koji će da se prodaje i da traje dugi niz godina.

Foto-ilustracija: Shuterstock

Šta stoji iza investicije od 750.000 evra?

Moderator panela Vladimir Radovanović podelio je priču jednog od osnivača startapa koji se susreo sa pitanjem okruženja "šta si uradio sa 750.000 evra, gde si išao, je l' si kupio kola?".

Ova anegdota, bila je savršena za uvod "šta zaista jedan startap radi kada 'dobije' novac od fonda?".

- Prvo oni nisu dobili novac, to je kao kada odete u banku i dobijete kredit za stan, vi ste se negde nešto malo da kažem zadužili, obećali, mi smo dakle investicioni fond i prvi smo fond ovog tipa kod nas u zemlji. Glavna poruka tih 750.000 i zašto mislim da je on dobio taj novac jeste da je neko ko je sedeo sa druge strane procenio da oni ne razmišljaju o beneficijima i privilegijama svega što dolazi iza toga, nego razmišljaju koje probleme da reše sa tih 750.000 i kako da ono što su do tog trenutka napravili, vrlo teško, mukotrpno i verovatno se pet puta vraćali napred-nazad, kako bi došli do tog cilja, sad ide nova runda, novi udisaj da bi se postigao opet neki novi cilj. Tako da mi novac ne dajemo, mi novac investiramo, to znači da mi očekujemo zauzvrat neki multiplikator, odnosno da taj novac koji smo u nekog investirali, povratimo - odgovorio je Davor Sakač direktor Prvog korporativnog venture capital fonda u Srbiji.

Kako objašnjava, ono što je fondu bitno jeste da li je "neko spreman da plati, ako jeste, koliko, koliko dugo da ga koristi, koliko lako dolaziš do novih korisnika i je l' to možeš globalno da ponudiš".

Mladima je uputio savet da ne traže siguran posao, ali i da je ideja bezvredna bez realizacije.

- Nemojte da vam roditelji traže neki siguran posao, ubićete sve to što imate u sebi, a vi ste u stvari najveći pokretač, najveća snaga svega što nama predstoji. Ja sam roditelj nekog mladog deteta i znate šta ću mu reći, 'budi dobar u nečemu i probaj to da unovčiš'. Kada imate ideju, neki problem koji potencijalno rešavate, tek kada dobijate proizvod koji možete da ponudite, prešli ste 10 posto puta.

Foto: Milena Đorđević

- E onda kreću pravi izazovi, tim, to ste vi i neko ko je pored, u svemu tome veruje u isti cilj, koji ne sanjate privilegije i beneficije, nego svaku noć ležete sa istim problemom 'kako rešiti nešto sutra' i na kraju taj biznis model, da znate kome se obraćate, znači da li gubite vreme i pričamo o nečemu što se meni sviđa ili zaista to može da promeni neku sliku - pojasnio je mladima Sakač.

Takođe, istakao je da taj rast neće biti eksplozija koja će vas lansirati da nećete znati šta ćete sa novcem.

- Prosto mora da bude sukcesivan, pametan, i zbog vas, i zbog rasta tima i posla... i na kraju krajeva, kao i u sportu, i u svemu samo najbolji, oni koji uspeju sve te izazove da prevaziđu, od tih nekih ličnih, porodičnih, biznis, konkurencije, svega, na kraju naprave neki dobar rezultat i uspeh, a ono što je svima njima svojstveno, niko od njih ne priča o glamuru, već svi pričaju šta još mogu, to je to uzbuđenje - istakao je Sakač i dodao:

- U ovom poslu nema konkurencije, nema privilegovanih, ja želim da čujem želim da vidim, jer ja ću iz toga da naučim, da pravim razliku između loših i dobrih stvari.

Kako je naveo, mnogi se jave sa komentarom "moram vama prvom da se javim da se ne bih javio vašoj konkurenciji".

- A moje drugo pitanje je za svaki startap sa kojim mi pregovaramo, pored nas, kome si još pričao o ideji, je l' imaš nekog da je rekao da je spreman da se kladi na tebe? Mi smo svi jedno tržište, jedan ekosistem, jedna zemlja, ako ne pomognemo jedni drugima neće niko i što više napravimo taj krug interesnih zona, taj posao ima perspektivu bolje da poraste. Jer ako smo jedan novac investirali ti, ja i on, svi ćemo se lično potruditi da to malo bolje ispromovišemo i nađemo put do tog krajnjeg korisnika koji je naglašavam spreman to da plati - zaključio je Sakač.

(Telegraf Biznis)