"Dajemo im šansu da snove koje su negde sanjali realizuju ovde": Sve o prvom venture fondu u Srbiji

Oni koji se susreću po američkim i evropskim kompanijama oduvek znaju: Naši ljudi su genijalni i naše ideje su na svetskom nivou. Sada je vreme da to i dokažemo sa našim startapima, u našoj zemlji, a i sa našim kapitalom.

Telekom Srbija pokrenuo je najveći venture fond u Srbiji za pomoć startup idejama, koji će biti i najveći fond tog tipa u regionu. To preduzeće uložiće u fond 25 miliona evra u narednih pet godina.

Sada je poznato da će se zvati TS Ventures, a njegov direktor Davor Sakač u intervjuu za Telegraf Biznis govori kako će birati u koje biznise će ulagati, kao i kako će izgledati projekat koji pokreće čitavu jednu privrednu granu.

Venture fondovi procenjuju da li neka kompanija sa dobrom biznis idejom ima šansu, inovativni i preduzetnički potencijal i poslovne perspektive da se razvije, poraste i postane konkurentna, i time da donese visoke stope prinosa na uloženi kapital.

Ako je procena pozitivna, fond ulaže u kompaniju za šta stiče udeo, odnosno akcije, a time i vlasnička i upravljačka prava i prihode po tom osnovu. Fond preduzetnog kapitala time snosi i sve rizike poslovnog uspeha, odnosno neuspeha kompanije u koju investira.

Osim profesionalnog menadžmenta, Sakač kaže za naš portal da će TS fond imati i nadzorni bord, tim nezavisnih stručnjaka koji bi činili najeminentniji ljudi.

Na taj način bi se, na što transparentniji i bolji način odabrali startapi koji imaju budućnost i u koje treba investirati.

• Fond je zvanično krenuo sa radom, najavljen je kao prvi u ovom delu Evrope, kako će poslovati u odnosu na Telekom?

- Ideja za formiranje prvog venture fonda u Srbiji počela je krajem prošle godine - preklapa se sa periodom kada je Vladimir Lučić preuzeo Telekom Srbija. On ima posebnu energiju, viziju, znanje i mogao bih da ga nazovem transformatorom Telekoma. Fond je osnovan uz pomoć te kompanije po uzoru na velike evropske i svetske.

Trend u svetu poslednjih godina jeste da ozbiljne korporacije, poput Dojče Telekoma, Majkrosofta, IBM, Henkela... prave svoje venture fondove.

Mi smo na samom početku. Imamo sjajne ljude, i dobre ideje, ali nam nedostaje sredstava, odnosno sistemsko finansiranje upakovano kroz paket zakona. Sada se sve uređuje kako bi ovo bio temelj za dalji razvoj startap ekosistema.

• Koja je konkretno vaša uloga u tome, kako je sve počelo?

- Mi smo prvi registrovani corporate venture fond. Možda nismo svesni kolika je naša uloga. Vrlo odgovorno sam prihvatio poziciju - da napravimo nešto od početka, što je izazov, ali i velika odgovornost. Istina, u Srbiji postoje venture fondovi ali su privatni i uglavnom strani.

Prvi smo koji smo dobili dozvolu za rad shodno zakonu o alternativnim investicijama. Država je donela zakon i prepoznala značaj, a da bi ceo proces bio dobar, potrebno je da svi učestvuju.

U početku, kada smo ušli u proces dobijanja dozvole, postupak je prolongiran jer smo bili novi, bili smo prva kompanija koja je podnela zahtev da se registruje za ovu vrstu posla i svima je to bila nepoznanica.

Mislim da smo uspeli ceo proces da prođemo kvalitetno.

Istakao bih da nismo imali privilegije kao neko ko dolazi od državnog operatera i tretirani smo kao i bilo koji privredni subjekat na tržištu. Zahtevi koji su predstavljeni pred nas morali su da se ispoštuju od početka do kraja.

• U tom smislu, kolio je važno to što je Telekom iza svega?

- Mislim da je jako važno. Telekom je najveća kompanija u našoj zemlji i regionalni lider u oblasti. Značaj podrške i njegov kredibilitet koji daje fondu videćemo u narednom periodu.

U svetu startapi ne dolaze teško do novca, ljudi koji imaju ideje pokušavaju da nađu način finansiranja i oni takođe odlučuju kome će podeliti ideju i sa kim će ući u partnerstvo.

Iz ugla startapa jedan venture fond koji ima iza sebe velikog tržišnog lidera će dodatno olakšati poziciju.

Svakako tom anganžmanu su potrebne dve strane, to nije jednostrano. I mi moramo da se dopadnemo startapu, da nas prepozna. Uostalom, to podrazumeva u ulazak u vlasništvo startapa.

Kada se oni nama dokažu, sledeći korak je procena tržišnog potencijala samog startapa, kao i rešenja koje nudi.

• Konačno je u Srbiji razvoj startapa u agendi vlade, imamo i radnu grupu. Razgovarala sam sa nekoliko ljudi i iz Amerike koji će biti uključeni i kažu da je startapima upravo najveći problem doći do investicija, a kada i dođu, one budu niske, da li se sada to menja?

- Definitvno se menja. Naš inicijalni budžet opredelio je 25 miliona evra. To je 5 miliona na godišnjem nivou. Najteži put od 0 do 1 smo prešli, a posle nas se stvara prilika i za druge investitore da dođu, ulože, da povećaju svoje prihode, ali i da pomognu našem sistemu i zajednici.

Mi smo otvoren fond. Što znači poziv i za druge kompanije da investiraju zajedno sa nama.

• Nedavno i jeste jedan veliki evropski fond uložio u srpski startap - da li su vam takvi fondovi konkurencija, kako gledate na to?

- To je možda pitanje svih pitanja. Suština fonda jeste da nas vide kao tačku okupljanja. Već imamo nekoliko inicijativa koje pokreću razvoj startapa i zajednice i one na neki način pokušavaju da pokrenu tržište, a mi smo ponuda kapitala.

Vidim nas kao tačku okupljanja i zajednice i startapa i investitora i okruženje u kojem to treba da se dešava.

Nama drugi fondovi nisu konkurencija, oni su nam partneri.

Na nivou na kojem se mi sada nalazimo potrebno nam je i znanje drugih, naročito zemalja koje su u poodmakloj fazi kada je reč o razvoju startap ekosistema i venture fondova.

S druge strane, neophodno je da se međusobno pomažemo jer ćemo pokrenuti čitavu privrednu granu koja ima ogroman potencijal.

Imamo jake univerzitetske centre, odlične tehnološke fakultete, četiri naučno-tehnološka parka. Dobre mlade ljude koji izlaze sa zavidnim nivoom znanja, osvajaju svetska takmičenja. Naša pamet se osvedočila u inostranstvu.

Dajemo im sada šansu da ostanu u zemlji, i da snove koji su negde tamo sanjali realizuju ovde.

• Pomenuli ste da vam je među partnerima i Izrael, primetila sam da oni kada govore o našem ekokistemu, ukazuju da nemamo u dovoljnoj meri praksu deljenja znanja, kao i da nedostaje podrške od strane države. Da li ćete moći uskoro da parirate nekom jačem ekosistemu?

- Jedna jaka državna kompanija je formirala fond i ohrabrićemo investitore iz drugih zemalja da ulažu u naše startape. Verujem da će uskoro biti velikih ponuda.

Lično sam u kontaktu sa izraelskim kompanijama koje imaju iskustvo u formiranju samih fondova i njihovoj postavci. I gde država aktivno podstiče startape upravo na taj način.

Uvideo sam da imamo dosta znanja i iskustva iz ugla startapa, ali ovaj drugi ugao koji se tiče fondova - nemamo mnogo kadrova koji bi mogli da pomognu. Zbog toga ćemo od samog početka imati podršku, odnosno partnerski odnos sa izraelskim partnerima.

• Kako će vam oni najviše pomagati?

- Od početka, od setapovanja fonda i organizacije, preko biranja ljudi i kadrova/pičovanja, intervjua i na kraju same odluke kome će se sredstva dodeliti.

Osim Izraela, biće tu i partneri iz Amerike, ali biće i naših ljudi. Dakle, tim nezavisnih stručnjaka kojima ćemo dati ulogu da procene potencijal startapa odnosno šta može da pruži tržištu i to ne na nivou Srbije nego globalno.

• Dugo ste u sferi telekomunikacija, nadam se da nećete birati samo telco startape?
• Inicijalni budžet fonda iznosi 25 miliona evra za prvih pet godina/Foto: Milena Đorđević

- Ne, naravno. Definitivno, ovaj fond će funkcionisati nezavisno.

Ako pogedamo poslednjih nekoliko meseci, startapi su nudili najviše rešenja iz oblasiti AI, Ecommerce, EdTech, FinTech, Food and Beverage, Healthcare, Blockchain, IoT i Transport and Travel... sve te oblasti koje u ovom trenutku imaju veliku potražnju u svetu i nama će biti zanimljivi.

Pažljivi smo samo jer još nemamo jasnu sliku šta naše startap tržište ima da ponudi, šta su naši ljudi razvijali. Svima ćemo dati šansu.

• Kako startapi da vas uvere da investirate u njih, imate li definisane kriterijume?

- Kriterijumi definitivno postoje, ali svi ćemo naučiti u ovom procesu. Kada ima neko ideju u glavi ne znači da je to odličan biznis plan. Kroz proces intervjua oni će kroz kratko vreme morati da predstave ideju i rešenje sa jakim argumentima zašto im je potrebna naša pomoć, odnosno investiranje, na kraju, šta je tržišni potencijal proizvoda koji nude.

To nije ono što ja lično mislim. Startapi su biznisi koji olakšavaju našu svakodnevnicu, moraju da budu skalabilni i globani, to znači brzi rast i široku primenu.

• Ako pogledamo naše i regionalne koji su se "dobro prodali", to su uglavnom tehnološki startapi...

- Tako je, i to je ono što će nama biti najzanimljivije. Naš fokus će biti na tehnološkim inovacijama, ceo startap sistem tu najviše može da pruži. Međutim, ne isključujemo ni ostale ideje. Ukoliko postoji potencijal, tu je i šansa za naše ulaganje.

• Kolika je vrednost veličine tiketa, odnosno vrednost investicije koju ćete opredeljivati?

- Naša ideja je SID, eventualno početnu fazu, što će da zavisi na kojem nivou se trenutno startap nalazi.

U prevodu, od trenutne ocene ideje: ne ograničavamo se u iznosu. Ne postoji ni minimani ni maksimalni iznos. Reč o je o proceni rasta biznisa. Trudićemo se da na početku, kada je njima i najteže budemo tu.

Verovatno u startu svima nije potreban novac, već savetovanje i mentoring - kako da krenu i prodru na tržište, ili osvoje novo. Planiramo sve to kroz programe da ponudimo.

Kada startap dođe do faze da mu je potreban novac za širenje, to je najlakše... Tiket nam nije definisan, daćemo tržištu da nam kaže šta mu je potrebno.

(Telegraf Biznis)