Marija iz garaže stvorila posao snova za sebe i druge žene: Otkriva nam da li dobra torba mora da bude skupa?

Foto: Privatna arhiva

Po struci menadžerka za odnose s javnošću, po ljubavi dizajnerka, a spletom svega - preduzetnica, to je naša sagovornica Marija Perić koja je od nule stvorila svoj posao.

Danas ova uspešna preduzetnica i majka troje dece, u razgovoru za Telegraf Biznis, kaže da je svaka nova torbica koju bi prodala bila vetar u leđa. Svako novo radno mesto za koje se ukazala potreba, zbog potražnje, bilo je još jači motiv. Tako je stvorila posao iz snova i omogućila sam brojnim ženama da učestvuju u njemu.

Teme za vas

Marija nam otkriva i savete za štednju, ali i šta da radite ako razmišljate da se upustite u vode predizetništva. Objašnjaca nam i ponekad najteže pitanje - šta čini dorbu torbu. 

• Kažu da su ženske torbe najveći greh, ali i najveće blago damama :), kako to komentrišete?

- Svakako sam saglasna s tim, to je i bio moj "motiv" za početak biznisa. Oduvek sam bila slaba na torbice i u velikoj ponudi torbica na tržištu, uvek sam težila ka tome da imam posebnu i drugačiju torbicu. Motivisana ovom idejom krenula sam da dizajniram torbice samo za svoju dušu.

Kad je moja porodica, mama i sestre, a zatim i moje prijateljice pokazale oduševljenje torbicama, tada se rodila ideja o biznisu, koji traje već 11 godina. Inspiracije ne nedostaje, jer kako i dalje ja sama želim novu torbicu, tako nastaju brojne kolekcije iz moje radionice.

Svakoj novoj torbici se veselim kao da je prva, a rado nosim i stare kolekcije, jer i nakon nekoliko sezona sa velikim zadovoljstvom primam komplimente za iste.

• Da li dobra torba mora biti i skupa?

- Ne nužno! Sama sam osoba koja voli puno stilova. Volim da ih menjam ili kombinujem, ali i da uvek imam nešto novo i zanimljivo. Ali uvek, torbica je pečat celom outfitu.

Zato sam se odlučila za eko kožu, a ne pravu kožu. Torbice od eko kože su cenovno puno prihvatljivije, što ženama ostavlja mogućnost kupovine više različitih torbica. Radimo isključivo s najkvalitetnijom eko kožom tako da torbice, osim što izgledaju dobro, kvalitetom ne zaostaju i bukvalno traju godinama.

Imamo klijentkinje koje nose istu torbicu po 7-8 godina i kažu da im je omiljena, da je uvek rado nose, jer izgleda kao nova i nakon toliko godina nošenja.

• Koliko je potrebno vama vremena da napravite torbicu?

- U ovih 11 godina rada proces proizvodnje se znatno menjao i vremenom poboljšavao. U početku je jedna šnajderka radila celu torbicu od početka do kraja. Tako je jedna mogla proizvesti nekih 7-10 torbica dnevno.

Stalnim obukama i usavršavanjima smo došli do toga da su u proizvodnom procesu zaposlene dame raspoređene po određenim operacijama i radnjama. Sada imamo 5 timova koji su raspoređeni po operacijama koje rade i na kraju dolazimo do finalnog proizvoda.

• Koje materijale koristite, da li ste imali izazova tokom prethodnog perioda kada je bilo teško doći do sirovina?

- Kako sam navela, koristimo isključivo veštačku kožu. Doba korone je izmenilo svaki segment naših života, znatno je uticalo i na posao i proces nabavke sirovina za izradu torbica. Od dvostruko ili trostruko dužeg perioda potrebnog za proizvodnju materijala, koje posebno dizajniramo za My Lovely Bag torbice, a koji za nas proizvode specijalizovane fabrike u inostranstvu, do vrtoglavih poskupljenja istih materijala i transporta.

Nešto za šta su pre bila potrebna dva meseca, odjednom je potrebno četiri... Nakon šoka u početku, prilagodili smo se situaciji, shvatili je kao izazov koji nas tera da gledamo korak dalje i radimo još bolje.

• Koji trend će vladati sledeće godine kada je reč o torbama? Da li će to biti određena boja, dizajn, model? Šta mislite?

- Što se tiče torbica, mislim da određenog pravila nema. Od klasike do eklektike, različiti stilovi koje dame preferiraju traže trendove za sebe. U kolekcijama uvek imamo puno različitih modela kako bismo zadovoljili apetite svih klijentkinja.

Volim reći kako je naša snaga i posebnost upravo u širokoj lepezi ponude različitih modela. U različitim bojama i uzorcima, imamo torbice od onih mini, svečanijih za izlaske, casual za dnevne varijante, poslovnih torbi većih formata za spise i laptopove, sve do oversize namenskih torbi za mame, fitness, putovanja...

Naravno, već radimo na kolekciji za proleće. Odradili smo dizajn kopči i metala koji su trenutno u proizvodnom procesu. U narednoj godini ćemo uz standardne torbice, koje sam već nabrojala, imati i jednu rock-glam varijantu, tome se baš radujem, jer već par sezona nismo imali rock torbicu.

• Kako uspevate vi lično da se organizujete kada je reč o finansijama, u ovo vreme kada se savetuje štednja na svim nivoima?

- Znamo da uz reč žena nikako ne ide reč štednja. To je potpuno kontradiktorno, jer nama uvek nešto treba. Međutim, ja sam "pronašla" rešenje u vidu životnih osiguranja. Moj suprug i ja imamo životna osiguranja, deca takođe.

Na ovaj način su deca osigurana, štedimo im za buduća školovanja i život uopšte. Stavila sam trajni nalog, čim plata stigne, banka odmah skida određene iznose tako da na taj novac i ne računam, jer odmah nestane s računa.

• Kako ste mama troje dece, sledi ono pitanje od milion dolara - kako uspevate da balansirate između preduzetništva i roditeljstva?

- Bitno je posložiti prioritete, organizovati se i biti svestan da nekada nećeš uspeti da rešiš sve što si zamislio i planirao u jednom danu (i da je to zapravo ok).

Inače funkcionišem kao preduzetnica do 15h, a od 15h sam domaćica, kuvarica, učiteljica, prijateljica... :)

Trenutno sam na porodiljskom, pa je nešto drugačija situacija od one donedavno. Između presvlačenja i hranjenja bebe, dok ona spava, stignem da odgovorim na važne mejlove, a telefonski sam prisutna radi svakodnevne komunikacije i na taj način povezana sa zbivanjima u firmi. Kada preduzeće završi s radnim vremenom, a starija deca stignu iz škole, ja sam “obična” mama koja kao i svaka druga mama mora da obavi kućne poslove, isprati domaće zadatke, zbivanja u školi...

U ritmu poduzetništva i roditeljstva ispašta “vreme za mene”. Međutim, kada na kraju dana vidim što sam sve odradila, srećna sam jer je zapravo sve to vreme bilo moje i uživala sam u svakom trenutku.

• Pokrenuli ste posao praktično iz garaže, koliko je bilo izazovno na tom putu gde ste danas?

- Put koji me doveo do ovoga sada nije bio lagan. Osim požrtvovnog rada, bio je ispunjen različitim izazovima, usponima i padovima, neprospavanim noćima, brigama. Prvih nekoliko godina od pokretanja svog preduzeća, uz taj novi posao dizajniranja i proizvodnje torbica, i dalje sam radila u računovodstvu jedne firme.

Verovala sam da radim nešto dobro i znala da radim nešto što obožavam. Po struci menadžerka za odnose s javnošću, po ljubavi dizajnerka, a spletom svega - preduzetnica. Svaka nova torbica koju smo prodali bila je vetar u leđa. Svako novo radno mesto za koje se ukazala potreba, zbog potražnje mojih torbica, bilo je još jači motiv.

Osim što sam sebi stvorila posao iz snova, omogućila sam brojnim ženama da učestvuju u njemu i tako dopridonesu i osiguraju dobrobit svojih porodica.

• Kako osnažiti žene na Balkanu, šta je preduzetnicama najviše potrebno?

- Žene su te koje mogu biti i preduzetnice i držati tri ugla kuće. Puno je obaveza koje nam se nekako prirodno pripisuju, ali mi kao multipraktici sve možemo! A žena ženu ipak najbolje razume! Kroz godine iza sebe, upoznala sam dosta preduzetnica iz regiona, ostale smo u komunikaciji i savetima i izmenom iskustava smo puno naučile jedna od druge.

Ženama, bile one preduzetnice, zaposlene ili domaćice, je potrebno samo da budu svesne koliko vrede, da zaslužuju poštovanje svih i da ne pristaju ni na šta manje!

Foto: Bojan Stanić

• Da li i sami koristite neke programe za preduzetnice, pomoć, podršku?

- Iskeno, više puta sam se razočarala što me je na kraju nagnalo da odustanem od sistemskog traženja pomoći s bilo kog nivoa. Kao žena preduzetnica koja zapošljava žene i koja ima sopstvenu proizvodnju, bila sam uverena da ću dobiti podsticaj bar jednom prilikom, ali nisam.

Umesto mene, podsticaj je dobila preduzetnica za solarijum. To me je iskreno poljuljalo i prestala sam sa apliciranjem.

• Zaposlili ste odrđeni broj žena kod vas, koliko je to za vas lični uspeh, i možete li nam reći nešto o njima, da li imaju zajedničkih osobina/veština?

- To što u malom gradu proizvodnjom torbica, koje realno nisu "potreba", mogu da osiguram i zaradim 25 plata, e to je definitivno moj najveći uspeh. Mada, to nije samo 25 plata, to je znatno više, jer na preko 100 prodajnih mesta naših partnera koji prodaju torbice sigurno učestvujemo u platama zaposlenih koje prodaju naše torbice krajnjim kupcima.

Moj tim, u mom proizvodnom pogonu, u mojoj kući, je dream team. Kroz godine je, naravno, bilo i lepih i manje lepih trenutaka, ali trenutni tim žena je već nekoliko godina isti i žene su odlične. Vlada poštovanje i s moje i s njihove strane, a smatram da je poštovanje i razumjevanje ključ uspeha.

Naravno da imamo i loših dana, ali bitno je da sve dobro završi. U prilog tome svedoči i činjenica da sam na porodiljskom odsustvu već 4 meseca i one savršeno funkcionišu.

• Koji je vaš savet onima koji žele da se odvaže i upuste u svoj biznis?

- Usudi se, kreni malim koracima i veruj u sebe!

Ako imaš ideju ili proizvod koji želiš da pretvoriš u svoj biznis, potrudi se i neka to bude samo najbolja moguća verzija kakvu bi želela da tebi netko ponudi!

Takođe, budi svesna da ništa ne dolazi preko noći, da će biti potrebni meseci i godine da se stvori nešto stabilno što će tebi i drugima osigurati posao koji ćete raditi s ljubavlju.

(Telegraf Biznis)