• 0

Ovo će biti najveća bitka i prava pobeda za sve kompanije u Srbiji i svetu: Otkrivamo kako pobediti 2023.

, Telegraf Biznis

Zaduživanje će biti dosta skupo, kupovna moć će polako padati a investicije jako teške. Najveća bitka i prava pobeda će biti da se zadrži postojeći nivo prodaje i time spreči smanjenje broja radnika, kaže Marković za Telegraf Biznis

  • 0
Marko Marković, partner u Egzakta Advisory

Foto: Privatna arhiva

Energetska kriza se smiruje, ali može se očekivati da donese daleko veće probleme nego što ih imamo danas. Izlazak iz te situacije nije moguć bez investicija, kaže u intervjuu za Telegraf Biznis Marko Marković, partner u konsultantskoj kući Egzakta Adisory.

Prema rečima našeg sagovornika, dobra vest je da novca iako je skuplji i dalje ima.

"Vlasnici i menadžeri moraju shvatiti da je budućnost naročito malih kompanija na tržištima u razvoju u drugačijim poslovnim modelima u kojima radnici prihvataju kompaniju kao svoju, a to je moguće samo ukoliko su suvlasnici, vide prostor za inovacije i učenje i vide za sebe dodatne benefite koje više ne mogu biti samo plata", poručuje Marković.

Sa njim smo razgovarali  o tome šta čeka kompanije i radnike u godini pred nama, i kako bi trebalo štiti svoje poslove. 

  • Kakva je poslovna 2022. bila za Egzakta Avisory i šta očekujete u narednoj godini?

- Iza nas je jedna veoma uspešna poslovna godina. Izuzetno smo zadovoljni što smo uspeli da nastavimo planirani rast, ali i da osnažimo tim i pridobijemo nove velike klijente. Pored finansijskih parametara, za nas u Egzakti važan pokazatelj uspeha je i doslednost u sprovođenju naše strategije.

Naš cilj je oduvek bio da budemo jedna od 3 najuspešnije konsultantske kuće u regionu i potpuno smo u tome uspeli. Desetine uspešno završenih projekata, novi klijenti i stabilan tim su nam doneli rezultat na koji smo ponosni. Ali nemamo nameru da stanemo.

Godina ispred nas, iako prema svim prognozama donosi recesiju mora da bude godina daljeg rasta, daljeg širenja tima ali i godina u kojoj želimo da osvojimo nova tržišta. Svesni smo, da sve ovo neće biti lako realizovati, , ali kriza ne sme da bude izgovor.

Čvrsto verujem da rad, posvećenost i znanje moraju da donesu rezultat.

  • Razgovarali smo krajem 2020, i dali ste određena predviđanja kada je reč o kretanju privrede, bilo je to 6 izazova, šta kažete sa ove distance danas - koliko ste bili u pravu?

- Sa ove distance rekao bih da smo uglavnom dobro predvideli šta donosi post covid period. Međutim, na moju veliku žalost jako dobri pokazatelji oporavka privrede su se dodatno iskomplikovali novom krizom, ovoga puta izazvanom ratom.

Rat u Ukrajini je potpuno uzdrmao svetsku ekonomiju i doveo do najpre energetske a nakon toga i finansijske krize. Svi pokazatelji ukazuju na to da je svetska ekonomija polako ali sigurno krenula u recesiju.

Inflacija, energetski problemi, povećanje kamatnih stopa i geopolitička previranja su jasno vidljiva i nije potrebno da budete ekonomista da bi ste shvatili da su problemi koji su počeli u trećem i četvrtom kvartalu tek početak.

Sve ovo ukazuje da je pred nama jedna jako teška godina. Tako da kao što rekoh, jesmo bili u pravu ali novi negativan razvoj situacije na žalost donosi daleko lošiju sliku budućnosti od one koju smo tada predvideli.

  • Šta je najveći izazov bio za domaću privredu bio tokom protekle godine?

- Rekao bih da je dominantan problem povećanje kamatnih stopa, koje su, nakon povećanja referentnih kamatnih stopa kao odgovor na inflaciju logična posledica ulaska u recesiju.

Inflacija i cene energenata su jako uticale na proizvodne firme a početak recesije u Evropi i te kako se odrazio na na izvoz.

Iako se privreda uglavnom prilagodila novim uslovima rekao bih da pravi problemi tek predstoje i da ova godina nije bila toliko loša za srpsku privredu.

Javne investicije su uspele da održe privredu na zadovoljavajućem nivou, a inflacija je donela i veće profite jer potrošnja još uvek nije u padu. Ono što zabrinjava je činjenica da kreditna aktivnost jenjava što može biti veliki problem za kompanije koje su ove godine bile u investicionom ciklusu.

Nestabilnost svetskog tržišta, inflatorna kretanja i više kamatne stope su rekao bih glavni izazovi sa kojima ulazimo i u 2023.

  • Godina za nama bila je godina i štednje, i energetske krize, ali i inflacije, prema vašoj oceni, kako su se biznisi prilagođavali?

- Za sada dosta dobro, ali pravi problemi tek dolaze. Kao što sam već rekao potrošnja još uvek nije pala, naročito što je inflaciju pratio i rast plata pa je inflatorni udar za sada kompenzovan, pitanje je do kada će to biti moguće.

Što se tiče štednje iako nije toliko primetna, naše iskustvo sa tržišta kaže da su kompanije jako oprezne sa novim projektima i investicijama i da su uglavnom okrenute na stabilizaciju poslovanja i prilagođavanju inflaciji.

Energetska kriza se smiruje, ali obzirom da je ona izazvana ratom koji će po svoj prilici trajati duže nego što je inicijalno izgledalo, može se očekivati da energetska kriza donese daleko veće probleme nego što ih imamo danas.

Cene energenata su dovele do zatvaranja velikog broja fabrika uglavnom u Zapadnoj Evropi, a smanjena kreditna aktivnost je dovela do smanjenja investicija.

Sve ovo govori da su kompanije prepoznale krizu i da su već uveliko prilagodile poslovanje novoj realnosti.

  • Budžeti gotovo svih država su recesioni, ima li tu prostora za investicije?

- Jasno je da su budžeti uglavnom recesioni, to je jasno, ali izlazak iz krize bez investicija nije moguć. Javne investicije jesu jedan od najefikasnijih načina da se ekonomija oporavi. Obzirom da se tek ulazi u recesiju takvi postupci država ne mogu se očekivati odmah, ali kako vreme bude prolazilo svetske ekonomije će ponovo posegnuti ka dobro oprobanim praksama javnih investicija koji stimulišu ekonomiju.

Ovo je naročito bitno za slabije ekonomije i zemlje u razvoju gde kompanije nisu dovoljno jake da bez ovakvih stimulansa nađu prostor za opstanak. Iako je jasno da je cena zaduživanja daleko veća nego proteklih godina možemo očekivati i porast javnog duga naročito u siromašnijim zemljama.

Ne treba zaboraviti da je kriza uvek prostor za private equity kompanije i da će mnoge firme promeniti vlasnika u narednim godinama.

Dobra vest je da novca iako je skuplji i dalje ima.

  • Šta će kompanijama najviše biti potrebno tokom 2023. godine?

- Stabilan keš flow. Zaduživanje će biti dosta skupo, kupovna moć će polako padati a investicije u nove proizvode ili postrojenja jako teška. Najveća bitka i prava pobeda će biti da se zadrži postojeći nivo prodaje i time spreči smanjenje broja radnika.

Možemo očekivati manje profite naročito u industrijama koje su ozbiljno porasle u prvim talasima krize kao što su energetika i bankarstvo.

Olovni vojnik Božić jelka Nova godina

Foto: Shutterstock

Dobri programi ušteda i smanjenje troškova su neophodni ali i dalji koraci ka digitalizaciji, koja povećava efikasnost i smanjuje troškove. Biće im potrebna i pomoć države, naročito u vidu javnih radova i investicija koje stimulišu privredu. Naročito bih istakao da je za svaku kompaniju najbitnije da zadrži svoje talente.

  • Ostali su određeni modeli rada, kao što je rad od kuće, hibridni model, međutim, ove godine ustalile su se priče o „velikoj ostavci“ i tihom otkazu, odnosno, radnici su ti koji sada diktiraju trendove, kako vi gledate na to, i šta mislite da će ostati kao trend?

- Istina je da je radnik danas u daleko boljem položaju nego ikad. Promene u načinu rada, manjak kvalitetnog kadra, manjak potrebnih kompetencija i nedostatak talenata na mnogim tržištima pravi veliki problem za kompanije.

Rad od kuće, hibridni model koji je ostao kao trend je velika opasnost za male i velika šansa za velike. Globalizacija je dobila novu dimenziju. Prakse hibridnog i rada od kuće su dodatno otežale rad malih lokalnih kompanije jer se one sada ne takmiče samo na svom tržištu već na globalnom.

Radnici imaju daleko veći izbor jer je digitalizacija omogućila da možete živeti u jednoj zemlji a raditi u drugoj ili raditi globalno. Ovo je naročito izražene u segmentu usluga i ekstremno u IT industriji.

Ako na to dodamo navike i očekivanja milenijalaca ili z generacije koja uveliko dolazi jasno je da će glavna tema svih menadžera morati da bude HR.

Moje mišljenje je da će se ovo dalje ekstremizovati i da novo doba digitalizacije u kome živimo donosi velike probleme malim kompanijama i siromašnim zemljama.

Vlasnici i menadžeri moraju shvatiti da je budućnost naročito malih kompanija na tržištima u razvoju u drugačijim poslovnim modelima u kojima radnici prihvataju kompaniju kao svoju, a to je moguće samo ukoliko su suvlasnici, vide prostor za inovacije i učenje i vide za sebe dodatne benefite koje više ne mogu biti samo plata.

Video: Ministarka energetike za Telegraf Biznis o cenama struje, štednji i izazovima u 2023.

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari