5 moćnih direktorki pričaju o položaju žena: "Devojčice mogu da se igraju pola dana barbikama, pola autićima"

Foto: Promo/ Savez ekonomista Srbije/Igor Pavićević

Nije ovo samo muški svet, ali je potrebno još rada, još osnaživanja i kršenja stereotipa. I ne, ne treba da o tome govorimo samo danas, na Međunarodni dan žena.

Direktorke u nekim od najvećih kompanija koje posluju u Srbiji i inostranstvu, u razgovoru za Telegraf Biznis na marginama Kopaonik biznis foruma, a u povdom 8. marta, poručuju da je vreme da se predrasude brišu, all i da su se istanjile granice kada je reč o podeli poslova.

Ženska ekonomija odnosno studija koja je sprovedena među ženama u Srbiji pokazuje da i dalje visoki procenat ispitanica (49 odsto) smatra da su muškarci u boljoj finansijskoj poziciji od žena.

Na pitanje zašto je to tako, 57 odsto je reklo da je to neplaćeni rad, 44 % smatra da su muškarci bolje plaćeni od žena na istim pozicijama, 35 odsto je reklo da žene češče naputaju karijere da bi se bavile decom nego što je to slučaj sa muškarcima, ali je zanimljiv i odgovor 20 odsto ispitanica koje smatraju da neke žene biraju da finansijski zavise od partnera, što je nasleđe prošlosti.

Jelena Ristić, direktorka za tržišta Srbije Crne Gore i BiH, u kompaniji MasterCard kaže za naš portal da je potrebno još rada da bi se ovi podaci revidirali.

- Podizanje svesti, edukacija, mentorski programi. Osnaživanje žena da započnu svoj biznis, podržavanje ženskog preduzetništva... I konkretni projekti od kojih će imati konkretne benefite.

Važno je i vaspitanje, ali i da devojčice imaju izbor još dok stasavaju. One sve više upusiju STEM nauke, one su budue inženjerke, ali činjenica je da još uvek igrice prave koje su prilagođene dečacima.

Zorana Milidrag, predsednica eCommerce Asocijacije Srbije ističe za naš portal da je najvažnije kod osnaživanja devojčica poruka da mogu sve što žele.

- Jedna od ključnih poruka i tzv. ženskog panela koji je bio u okviru foruma jeste da postoje brojne mogućnosti danas. Ne smo u STEM naukama, devojčice danas igraju i fudbal i rade u "muškim industrijama". Ne bih volela da pošaljemo poruku kako treba da zazumemo muški svet, nego da je u redu da postoji izbor da li pola dana žele da se igraju sa autićima a pola dana sa barbikama. Najvažnije je da ključ šta one žele, ne roditelji, ili šta je nametnula sredina - kaže Zorana.

Saglasna je i direktorka Šnajder elektrika.

- Primetila sam i sada kada se kreiraju igrice za devojčice na radionicama za rano programiranje, uvek su u ponudi samo šminka i kuvanje, ali menja se i to: Kompanije su počele da razvijaju igrice sa drugačijim zanimanjima. Trend je tu, a mi smo u Jugositočnoj Evropi i moramo da potenciramo temu, ali lično ne pravim razliku između žena i muškaraca - rekla nam je Ksenija Karić, generalna direktorka Schneider Electric Srbija.

Prema njenim rečima, žene u sebi moraju da osveste da nešto žele i mogu, sve ostalo će doći.

- Postoji mnogo primera gde su žene jače u pregovorima, i u kompaniji u kojoj sam i u drugim, one su socijalno inteligenetnije, mogu da rade tri stvari u isto vreme. Nemojte ženu da sputavate, to je poruka - dodaje.

Međutim, osim nepovoljnijeg položaja u odnosu na kolege, žene na ovim prostorima ponekad imaju otežavajuće okolnosti na radnom mestu zbog nerazumevanja od strane drugih žena. Zbog toga, ponekad se kaže da je ipak "žena ženi vuk".

Tamara Jokanović direktorka agencije Represent Communications kaže da to nije retko.

- U toku naše karijere uvek smo imale žene "vuka", uglavnom budu nadređene. Naravno da ne treba da bude stereotip. Kao što postoje divne žene koje podržavaju jedna drugu, tako postoji i ova strana. To je isto i kod muškaraca. Važno je da se žene udružuju više u svojim ciljevima kako bi bile mnoge jače i vidljivije - kaže naša sagovornica.

Naše sagovornice su saglasne da tema o položaju žena ne treba da se forsira samo za 8. mart, ali da je na sreću i to pozitivno promenjeno u velikoj meri.

- Menja se. Na primer, na "ženskom panelu" nismo pomenule 8. mart. Prvo smo se borile da radimo uopšte, da budemo deo poslovne zajednice. Sada se ta granica istanjila. Isto tako u pojedinim ruralnim delovima Srbije postoje i dalje jasna granica šta su ženski a šta muški poslovi.

Imponuje dar ali ne samo danas, potrebno je da se pokazuje da vredimo svakog dana - dodaje Tamara.

Marina Hadrović, generalna direktorka kompanije Mondelez International za Adria region i Bugarsku napominje da je osnaživanje žena u čitavom regionu važno.

Foto: Shutterstock

- Važno mi je iz dva razloga: Kao žena prošla sam određeni put i osećam obavezu da ostavim nešto iza sebe, a drugo majka sam devojčice i važno mi je da se o tome govori uvek, ne samo danas.

S druge strane, poslovno mi je izuzetno važno. Imamo finansijske pokazatelje da ravnopravnost polova donosi bolje ekonomske rezultate. Uostalom, žene su otpornije - kaže Marina.

Kada je reč o konkretnoj podršci, ukazuje da kompanije mogu prilično da pomognu

- Programi postoje. Različite kompanije rade interno na tome, konkretno, mi od proizvoda koje nudimo, preko edukacija žena u zemljama trećeg sveta, do mentorskih programa. Aktuelno smo u školama, radimo na tome imamo što više žena kandidata za zaposlenje - kaže naša sagovornica.

Na pitanje da li će se menjati i roze porez, i do kada će žene za estetiku morati da izdvajaju značajno više, nije optimista.

- Ne bih rekla da će se promeniti, to su kao proizvodi kao za decu, proizvođači su pronašli nišu gde mogu da zarade više i sumnjam da će nešto kratkoročno promeniti, ali da bi trebalo to inicirati da, potrebno je - misli Marina, a Ksenija, kao majka troje dece, dodaje da je važno naći i vreme za brigu o sebi.

- Važno je, nije uvek ostvarivo, doduše. Postoje faze života kada je balans tu, ali i u redu je kada nema balansa. Pomenula sam, umeće obavljanja više stvari istovremeno je nekada recept. Kod mene lično nema praznog hoda - kaže Ksenija.

(Telegraf Biznis)