Bojana je iz Kanade došla u Srbiju, rodila petoro dece i pokrenula biznis: Otkriva kako je uspela

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Bojana Ristić je posle 15 godina života u Kanadi i rada u velikim korporacijama, odlučila da za svoju višečlanu porodicu i svoje petoro dece obezbedi zeleni kutak, sa čistim vazduhom i zdravom organskom hranom. Tako je nastao Eko park Avala, koji danas ima više od 900 sadnica voća, preko 1.000 čokota grožđa, različitih vrsta povrća i tri plastenika.

Ova priča o njoj planirana je za objavu povodom Dana žena, na 8. mart, međutim, o herojima današnjce treba govoriti svaki dan. Ljudi poput Bojane su inspiracija i za posao i za porodični život. Njena energija je možda najveći recept za uspeh.

U intervjuu za Telegraf Biznis, Bojana nam otkriva kako uspeva da napravi balans, ali i da sprema poseban sajam hrane koji će biti besplatan.

- Svi mi govorimo o održivom poslovanju, kao o načinu koji nas vodi u budućnost i svi smo još jednom imali priliku da utvrdimo da je za početak dovoljno da uredimo svoje neposredno okruženje, kako bismo uticali i na širu zajednicu. Meni je lično održivo poslovanje donelo mnogo, a najpre to da mogu da gledam svoju decu kako u našem dvorištu beru zdrave, organske jabuke, uče od nas o reciklaži i stiču odnos prema očuvanju životne sredine - rekla je ona na marginama Kopaonik biznis foruma.

• Ko su danas za vas heroji današnjice?

- Iskreni i ljudi koji snagom i željom teže da ostvare cilj, koji god bio. Stručnjaci u svojoj oblasti, zanatlije, pevači. To su ljudi koje vodi želja da budu najbolja verzija sebe.

Kada je reč o ženama, to su one iz sveta sporta, kulture, politike, koja je ostala dosledna svojim principima, koja je ostvarena kao uspešna u poslu i kao majka. I vraćam se - iskrena.

Iskrivila nam se malo svest u današnje vreme. Ljudi beže nekada u nerealno. Ne volim kada se ljudi postovećuju sa drugima. Treba biti svoj. Nije ružno reći da je neko domaćica, ili firzer ili obućar. Tek danas kada radim za sebe mogu da kažem da sam iskrena prema sebi da sam srećna  i ljudima kojima sam okružena, i onim što radim.

• Svi na 8. mart govore o položaju žena, naročito žena preduzetnica i poljoprivrednca. Vi imate i sopstvenu Eko farmu, šta vidite kao pomoć?

- Pobornik sam zdravog života, sporta i konzumiranja zdravih namirnica pa je odatle poteklo da se bavim organskom poljoprivredom. Nije ranije bilo lako. Nisam znala kako se zemlja plevi, niti povrće bira, ali nije me bilo sramota da iz lepog odela, suknje i sakoa obujem čizme i da plevim svoje bašte sa decom.

Imala sam naravano, određene resurse koji su mi pomagali da uspem u ideji. Žene na selu se susreću sa mnogim problemima. Međutim, svaka od njih vredi. Ne možemo svi da budemo najbolje majke, kuvarice ili lekarke, svaka od nas ima nešto što nas odlikuje, i to je važno prepoznati.

Ukoliko neka od nas pravi najbolje kolače ili torte, mesi hleb, treba podržati takav jedinstven proizvod. Govorim konkretno trenutno o ženama u ruralnim područjima.

Kada smo mi krenuli da se bavimo poljoprivredom, područje podavalskih sela je bilo zaboravljeno. Međutim, čini mi se da smo na neki način animirali male proizvođače, iz malih mesta, da pravimo uniju, odnosno zadrugu. Mali proizvođači mogu da dođu kod nas i da plasiraju svoj proizvod. Odnosno, da ih javnost upozna.

U našem domaćinstvu se stalno organizuju posete, posebno vikendom. Škole, vrtići, pordodice, kompanije, nas takođe posećuju, i svi mogu da probaju te proizvode.

Kada je reč o konkretnoj podršci, možda bi trebalo neko telo na nivou institucije da se dodatno bavi pojedinim okruzima i da nas udruži, jer kao pojedinici ne možemo mnogo sami. Teško je. Potrebno je pomoći oko markeetinga, plasmana, logistike...

Naravno, zadruge su postojale i ranije, ali potrebna je za današnje vreme. Mali smo, ali dobar glase se daleko čuje, čemu doprinosi i Kopaonik biznis forum, da se čuju saveti, mogućnosti i ideje.

Ideja mi je da na jesen organizujemo sajam hrane koji bi okupio domaće proizvođače. Mi to ne bismo naplaćivali, već bismo ciljali da na to da ljudi ponude svoje proizvode, a da s druge strane dobiju povratnu informaciju.

• *Da li se samo na 8. mart priča o položaju žena, čini li vam se da se to pomera?

- Hoću da budem optimista i da verujem da se stvari pomeraju. Ne treba da govorimo stalno da "nešto ne valja", jer u suprotnom nećemo ni prepoznati dobre stvari.

Možemo da vidimo promene u nauci, politici, privredi. Meni lično je bilo jako teško dok sam radila u privredi, ne dele sve žene ista životna iskustva, niti uverenja. Bila sam mlada majka, sa dvoje dece, dok pojedine žene nisu uopšte želele da se ostvare kao majke. Nekada se stvarala pitanja ko će više da radi, ko ostaje duže na poslu, ko više doprinosi, a nije se gledao kvalitet.

To me uvek bolelo, jer sam bila etiketirana.

Ukoliko imam troje dece u tom trenutku, mislili su da ne mogu da napredujem, ili ne mogu da računaju na mene. To jeste s jedne strane predrasuda, ali s druge jeste i problem ovog društva.

Potrebno je da postoje više part tajm poslova, da se firme ili državni organi bave zapošljavanjem žena kojima je potrebno takvo radno vreme kako bi bile ohrabrene. Iz svog iskustva kažem da više ne bih mogla toliko da radim, putujem i imam obaveza oko dece.

Žene kao ja, koje ne mogu da rade u radno vreme, nemaju mogućnost da naprave lako svoj posao od koga će da žive. Ovaj posao kojim se ja bavim je lep i zdrav i može od njega da se živi, ali od njega se ne prave milioni.

Treba da radimo, da budemo vredni, ali za početak, treba sanjati malo i ići ka tome.

• Pitanje verovatno od milion dolara - kao majka petoro dece, koja ima sopstveni biznis, kako uspevate sve?

- Sve do četvrtog deteta radila sam puno radno vreme u firmi. A ovo mi je bio hobi i dodatni posao. Shvatila sam da ne mogu sve i preusmerila se samo na ovo. Mislim da je to bila dobra odluka.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Vladala je harmonija dok smo imali dvoje dece - tata jedno dete za ruku, ja drugo. Razmišljala sam kako je lepo roditeljstvo i sa mojom organizacijom pomislila sam da bih mogla sve. Međutim, kada je došlo treće, pa četvrto... I doktorka se našalila i pitala me kako pohvatam svu decu.

Umeće organizacije, podele, balansa, to je deo tajne. Mislim da naša deca mnogo više cene naše vreme jedan na jedan. Nije lako, godine neprosavanih noći, trudnoće. Međutim, lepo je.

• Da li imate vreme samo za sebe?

- Mnogo više cenim svoje vreme. Promćurna sam sa kim ga provodim i na koga trošim jer ga je jako malo. Kao ženi, estetika mi je važna. Pobegnem kod frizera, kozmetičara, u šoping, i više uživam. A i više sam zahvalna na svemu što imam. Dodatno, deca brzo rastu, najmlađe ima 2, 5 godine, najstarije 15.

• Vaš savet za žene kojima je potrebno osnaživanje, i kada su na raskoraku, kada imaju teške odluke, ne samo na 8. mart?

- Osmi mart je lep praznik, ali svaki dan treba jedna drugu da hrabrimo.

Rekla bih im da slušaju svoju intuiciju, mislim da nam je izraženija nego kod muškaraca. Osluškujte svoje telo. Dalje, svi oko nas imamo osobu na koju možemo da se oslonimo, i slobodno tražite taj oslonac. U mom slučaju ta osoba je moj partner. Kada god moram da presečem, a ne mogu da se računam potpuno na osećaj, ja konsultujem njega.

To ne mora da bude partner, već drugarica, sestra, i tražite savet. I nemojte da pokleknete na prvom padu. Verujute u sebe, i kada put nije lak, možda je baš on pravi.

(Telegraf Biznis)