Preterana ljubaznost na radnom mestu može biti toksičnija nego kritika: Psiholog objašnjava zašto

Foto: Shutterstock

Toksična kultura na radnom mestu bila je jedan od najvećih krivaca masovne otkaze koji su usledili tokom pandemije. Ali od tada, neke kompanije prelaze u drugu krajnost "kulture finoće", a to bi moglo biti jednako štetno kao i toksičnost, smatraju socijalni psiholozi.

- Postojao je veliki napor da se poveća ljubaznost na poslu, empatija i briga, što su očigledno dobre osobine. Ali ono što se na kraju dešava je da smo nekako suprotstavili lepotu jasnoj komunikaciji i konfrontaciji, čak i kada je to neophodno. Većina bi se složila da je radno mesto toksično kada na njemu vlada nepoštovanje, kada je neinkluzivno, neetično, kobno ili uvredljivo. Suprotnost toksičnosti, međutim, nisu duga i sunce, već siguran prostor za kritičke povratne informacije i razgovore - kaže Tesa Vest, profesor psihologije za CNBC Make It.

Teme za vas

Znati kako da primate i dajete iskrene povratne informacije je "apsolutno bitan sastojak" za razvoj karijere, dodala je ona.

- Postoji ova lažna dihotomija: ako ste kritični, to znači da ste otrovni. Pozitivne povratne informacije? To je ono što ljudi žele - rekao je Vest.

Za Zapada, najveći znak "previše lepog" radnog mesta je kada postoji obilje "prijateljskih floskula", kao što su "oni su divni", "sa njima je sjajno raditi", koje zapravo ne govore ništa.

- Sada je najveći problem za napadna kultura lepote u kojoj ljudi ne osećaju psihološku sigurnost da pričaju o prednostima i slabostima. Ovo takođe može dovesti do osrednjosti, koju autor bestselera i psiholog Adam Grant smatra jednim od četiri smrtna greha rada.

Vest je dodao da se kultura lepote može manifestovati i u obliku pasivne agresivnosti, gde se loše namere maskiraju osmehom. Ili još gore, ako je vaš menadžer navikao da izgovara prijateljske floskule, svaka kritička povratna informacija koju dobije će se "osećati kao lavina negativnosti".

Pošto osrednji menadžeri nisu navikli na to i ne znaju kako da to progutaju, to će smanjiti njihovu psihološku sigurnost na poslu, izbezumiće ih.

Na kraju krajeva, kultura lepote stvara neizvesnost jer niko i nijedno radno mesto nije "zapravo tako pozitivno".

- Ironično, najveći način da se uništi psihološka sigurnost je kroz kulturu ljubaznosti, jer zapravo ne znate šta neko zapravo misli - dodala je ona.

Vest to upoređuje sa toksičnom pozitivnošću, što je uverenje da ljudi uvek treba da održavaju pozitivan način razmišljanja - čak i u lošoj situaciji.

(Telegraf Biznis)