Bili smo u "spejs šatlu" u Beču, okupira sva čula: U kom nam je času bilo dosta, a čega bismo još?

Na obali Dunava u Beču nalazi se jedan od tržnih centara, za ovu priču značajniji od drugih. U njemu se nalazi Srbima dobro poznati Cineplexx. Upravo u tvom gradu je "centrala bioskopa", a u njoj sve što gledalac može zamisliti ili i više od toga.

Teme za vas

"Kao u spejs šatlu", utisak je koji ostaje i kada se iz sale izađe. Sa kokicama u rukama iz jedne u drugu, ulazili smo i proveravali koliko je to stvarno dobro. Kao vrhunskim znalcima opisivan nam je kvalitet slike, ugao pod kojim se svetla preklapaju, veličina ekrana, materijal kojim su sedišta pokrivena, a bilo je dovoljno i ono s početka.

"Vidite dva dugmeta s leve strane? Kliknite gore-dole. Pa, ne tako, klikćite malo duže", rekli su nam kad smo ušli u tzv. Dolbi salu (Dolby Atmos).

Klik jedan, dva, tri, četiri... Oho! Nešto se dešava! Peti, šesti, odoše noge ispred! Da, i to se desilo. Nekoliko zbunjenih gledalaca oraspoložio je jedan sasvim novi ugođaj. U poluležećem položaju, kao na plaži, pogled smo pružili na ekran.

Tog je zadovoljstva teško bilo odreći se, ali bar smo mogli da ponesemo kokice. Šalu na stranu, pokajali bismo se da tad nismo videli ono što je usledilo; doživeli, bolje reći.

MX4D naredna je sala u koju smo otišli.

"Sedite, sad ćemo pokrenuti simulaciju", rekli su nam.

Ovoga puta stopala pod sedištem, ruke komotne, na dvostrukim naslonima, u prostoriji mrak. Ne čuje se ni krckanje kokica. Potpuno iznenadno, podloga počinje da se trese, prostor se ispunjava dimom, pa i smehom ponovo zatečene publike. Utom se pojavljuje vetar, do tog časa najviše uznemirujuća pojava. Onda je pao sneg. Tu nam se - krajem divnog, sunčanog septembra, kada smo bili u Beču - malo stužilo. Vratite sunce!

Simulacija je trajala kratko, koliko da nam zagolica maštu. Jedan od direktora Kristof Papusek lično, rekao nam je da su mogućnosti ove tehnologije najefektnije prilikom projekcija horor filmova.

"Da vas nešto malo zagolica kad je napeto", kazao je dodajući da MX4D tehonologija "pokriva" i čulo dodira, te da to može biti vrlo uzbudljivo ili baš nezgodno.

Korona umalo "ugasila" ekrane

Sam se smejući iluziji koju Cineplexx pruža, pričao nam je ne samo o ugođaju gledalaca, već i o poslovanju. Govorio je o periodu "vađenja" posle korone, koja ih je skrajnula sa liste prioriteta. U času u kom se postavilo pitanje života, zadovoljstva su ostavljena po strani.

Oporavak je trajao dugo. Sa oko milion i po prodatih karata u 2020, preko više od 3,3 miliona u 2021, do 3,7 miliona karata, koliko je bilo u u 2022. godini.

Kazao nam je i da je tržište zapravo veliko, da Cineplexx postoji u 12 zemalja: po jedan u Grčkoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, dva u Albaniji i Hrvatskoj, tri u Bosni i Hercegovini, pet u Rumuniji, osam u Srbiji... Ističe da je naša zemlja najznačajnije tržište izvan Austrije.

Prvi Cineplexx u Srbiji bio je onaj iz "Delta sitija" u Beogradu, otvoren još 2011. godine. Ipak najuspešnije posluju, kaže nam, u Novom Sadu. Tu beleže najveći broj gledalaca godišnje po glavi stanovnika.

Govorio nam je i o uspehu srpskih filmova u Sinepleksu. U proteklim teškim godinama za industriju, najveću gledanost u 2020. godini beleže "Sluga" i "Vikend sa ćaletom", kao domaći filmovi u top deset najgledanijih. Među njima se nalaze i filmovi strane produkcije, poput filma "Mulan". U narednoj 2021. to su bili "Toma", "Južni vetar", "Spajdermen", "Džejms Bond", tim redom. U 2022. "Zlatni dečko", "Avatar", "Betmen", "Tor"... I u dosad izdvojenim naslovima za 2023. godinu u konkurenciji megapopularnih "Barbi" i "Openhajmera", našao se još jedan domaći naslov "Munje opet".

Inače, najveći uspeh Sinepleksa u Srbiji zabeležen je još 2014. godine sa filmom "Montevideo 2". Tada je prodato 19.600 karata, a projekcije su bile od 11 prepodne do kasno uveče.

"Once in a lifetime", kaže Papusek.

Najuspešniji domaći film u Austriji je "Toma", sa više od 24.000 prodatih karata. Prva za njim je, "Sveta petka - krst u pustinji" sa nešto više od 8.000.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

"Moj dečko je Nemac, plakao je kad je gledao 'Tomu'", rekla nam je jedna od predstavnica Sinepleksa, ujedno jedna među brojnim predstavnicima regiona u Austriji.

U vezi sa filmovima srpske produkcije, Papusek kaže da ih je u Austriji 3-5 odsto, da je filmova nemačke produkcije 10-15, te da je "lokalnih sadržaja" maksimalno 20 odsto. Globalna produkcija je, ističe, od presudnog značaja za austrijsko tržište.

Uprkos proteklim teškim godinama, uveren je u opstanak bioskopa. Šta vi mislite?

(Telegraf.rs)