Da li ste zadovoljni svojim poslom? U Hrvatskoj skoro 60 odsto zaposlenih nije

Foto: Shutterstock

Celoživotno obrazovanje je već sada veoma važno, a u budućnosti će biti još važnije. Prema analizi “Budućnost rada u Hrvatskoj”, koju je 2021. objavio McKinsey, do 2030. može se očekivati da će čak 330.000 radnih mesta u toj zemlji biti zamenjeno nekim novim.

Razlog za ovako rapidne promene leži u automatizaciji, digitalizaciji i veštačkoj inteligenciji. U vremenu brzih tehnoloških promena, svakako da obrazovanje koje smo stekli u srednjim školama i na fakultetima više nije dovoljno.

Ipak, kako piše Poslovni dnevnik, Hrvatima baš i nije milo da to čuju.

Teme za vas

Država, stoga, pokušava da "aktivira" građane raznim merama obrazovanja i osposobljavanja koje se sprovode u sklopu Aktivne politike zapošljavanja putem Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ). Ipak, rezultati tih mera su i dalje vrlo skromni. Zapravo, poražavajući.

U ovoj godini je, do 8. decembra, tek nešto više od 11.000 građana učestvovalo u tri mere obrazovanja i osposobljavanja.

- Istraživanje koje sam radio o stanju na tržištu rada pokazalo je da 59% zaposlenih u Hrvatskoj nije zadovoljno mogućnostima koje im njihov posao nudi u pogledu rasta i razvoja, dakle, nisu zadovoljni sa svojim poslom. S druge strane, ovi podaci govore da nisu zainteresovani za sticanje novih znanja i veština. To sugeriše dve stvari: ili ne znaju za ove mere i programe, što znači da ih nedovoljno reklamiramo, ili nudimo pogrešne programe - kaže Zvonimir Galić, stručnjak za psihologiju rada s Filozofskog fakulteta u Zagrebu.

A od tog malog broja koji je, zahvaljujući sufinansiranju države uložio u neki oblik obrazovanja i sticanja novih veština, najviše njih koristi meru vaučera, odnosno Obrazovanje za sticanje kompetencija potrebnih za rad putem vaučera (8.269 ljudi).

Što se profila korisnika tiče, meru vaučera više koriste zaposleni, žene (58%), a najčešća dob korisnika je između 30 i 54 godine.

"Najveće interesovanje korisnika bilo je za pohađanje programa kojima se stiču digitalne veštine, prvenstveno za programe veb marketing i brendiranje, zatim za knjigovođe, asistente za upravljanje projektima, Python developere i Front-End developere", kažu iz HZZ-a.

(Telegraf Biznis)