Plate stranih radnika u Hrvatskoj: Detaljan spisak - od konobara do vozača, a najviše zarade kuvari

Poslednjih nekoliko godina u Hrvatskoj je na snazi promena paradigme po pitanju tržišta rada. Zapravo, radi se o nekoliko trendova i promena u istorijskoj dinamici između radnika, poslodavaca, iseljavanja i useljavanja. Kroz svoju istoriju, Hrvatska je bila zemlja iz koje su radnici odlazili na rad u inostranstvo, a menjali su se samo intenzitet odlaska i države u koje se odlazilo, piše Index.

Na sve to je direktno uticalo loše stanje sa radom u Hrvatskoj, tačnije visoka nezaposlenost koja je ograničavala prilike za zaposlenje, rast plata i, uopšte, radna prava. Poslodavci su imali stav da radnika ne treba mnogo platiti jer će "neko drugi iz horde nezaposlenih raditi za istu ili manju platu", a zauzvrat su radnici imali stav da, ako već imaju niske plate, onda neće ni mnogo da rade. To je stvaralo destruktivnu društvenu dinamiku, koja je ograničavala razvoj i dovodila do iseljavanja.

Teme za vas

Ali, najnoviji talas iseljavanja domaćih radnika i potencijalnih radnika (nezaposlenih) u zemlje EU je ispraznio bazen radne snage u Hrvatskoj, i to upravo pred godine povratka ekonomskog rasta, nakon višegodišnje recesije (2008-2015). Zbog visoke nezaposlenosti, plate i ostala prava radnika bili su mali, bez obzira na pokušaje da se Zakonom o radu radnici u privatnom sektoru bolje zaštite.

Kap koja je prelila čašu je bilo izbijanje krize 2008. i rast stope nezaposlenosti na gotovo 20 posto. Oko 200.000 ljudi je ostalo bez posla u godinama krize u privatnom sektoru, što je dovelo do masovnog iseljavanja nakon otvaranja granice prema bogatim državama EU. A onda, izlazak iz krize je doveo do potrebe za radnicima, kojih više nije bilo jer su iselili.

Jedino rešenje za nadoknađivanje izgubljenog radnog kadra je bio uvoz stranih radnika i rast udela radno aktivnih građana. Udeo radno aktivnih građana je tek blago povećan, usprkos rastu plata. Činjenica je da u Hrvatskoj trenutno radi mnogo manji deo stanovništva između 15 i 64 godine, nego u drugim državama EU.

Foto: Freepik

Koliko su plaćeni strani radnici u Hrvatskoj?

Prema podacima Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ), u periodu od početka 2023. do kraja novembra, izdata su 147.593 pozitivna mišljenja za boravak i rad stranih radnika. Zahteva je bilo 173.938, ali je 21.495 odbijeno.

Dominantno se radi o zanimanjima u građevinarstvu i turizmu, gde se prosečne plate kreću između 600 i 700 evra neto, što je tek malo iznad zakonskog minimalca u Hrvatskoj, koji je iznosio 700 evra bruto tj. oko 560 evra neto.

Najtraženije zanimanje je bilo radnik u visokogradnji, s prosečnom platom od oko 603 evra neto. Taj posao je radilo više od 16.000 stranih radnika.

Drugo najtraženije zanimanje je vezano za turizam, a to je konobar. Prosečna neto plata je bila oko 669 evra neto (računica za Zagreb). Tih radnika je prema podacima HZZ-a u prvih 11 meseci prošle godine bilo 9.578.

Pomoćni kuvar je treće najtraženije zanimanje, s prosečnom platom od 616 evra neto i 8.419 radnika. Sledeće po učestalosti je zanimanje zidar, gde je prosečna plata 648 evra neto, a zaposleno je 8.390 radnika.

Kao radnik niskogradnje, zaposleno je 7.648 stranih radnika, za prosečnu zaradu od 608 evra neto.

Kuvar je šesto najtraženije zanimanje, u kojem je lane radilo 7.266 ljudi za prosečnu platu od 697 evra neto. To je ujedno i najveća prosečna plata među 18 najčešćih zanimanja stranih radnika u Hrvatskoj.

Bravar, recimo, ima neto prosečnu platu od 625 evra, a vozač teretnog vozila - 634 evra.

(Telegraf Biznis)