Od nevena iz srca Šumadije nastaju prirodni šamponi i kreme: Mladi doktori hemije pokrenuli svoj brend

Foto: Nenad Blagojević

Nakon što su završili prepodnevnu smenu na Prirodno-matematičkom fakultetu u Kragujevcu gde su zaposleni, troje doktora hemijskih nauka zamenili su bele mantile sa logoom Instituta za hemiju za mantile njihovog brenda. Supružnici Nevena i Vladimir Mihailović i njihov kolega Nikola Srećković 2020. godine pokrenuli su posao sa idejom da ponude, kako sami kažu, drugačije biljne kozmetičke proizvode i prirodnije od onih koji već postoje na tržištu.

Selo Borač u kojem su posadili neven, tačnije na placu u podnožju čuvenog Boračkog krša, nisu slučajno odabrali, jer je u tom mestu odrastao Vladimir. Drugo selo iz kojeg se snabdevaju propolisom i pčelinjim voskom je Veliko Krčmare, gde se nalazi Nikolina dedovina sa četrdesetak košnica.

Poznanstvo sa fakulteta ovih troje naučnika preraslo je prvo u prijateljstvo, a posle u preduzetništvo. Važan faktor u nastanku njihovih proizvoda jesu doktorski radovi o lekovitim biljkama, čiji je način istraživanja, u međuvremenu, postao usko povezan sa konceptom njihovog brenda.

Teme za vas

- Moj doktorat sam odbranio pre 11 godina i u njemu sam se bavio ispitivanjem dve biljke iz Srbije iz roda lincure. To su gencijane koje su dobre za lečenje žutice, a osnova rada je bila koliko mogu da utiču na poboljšanje funkcionisanja jetre i zdravlja uopšte - kaže Vladimir.

Njegova supruga Nevena je doktorirala pre pet godina, a tema joj je bila vezana za optimizaciju načina ekstrakcije aktivnih jedinjenja iz biljaka. Ona je istraživala familiju ruža, odnosno divlju trešnju, jabuku i maline i njihove potencijalne biološke aktivnosti, pre svega antioksidativne.

Treći i najmlađi doktor u ovom timu je Nikola, koji je doktorirao pre dva meseca, a bavio se ispitivanjima bioloških aktivnosti i hemijskog sastava purpurne vrbice, odnosno potočnjaka, koji raste pored potoka i livadske žalfije, koja se ređe susreće u Srbiji.

Njegov mentor je bio Vladimir, pa su tokom saradnje na pisanju doktorske teze razmišljali i o novim proizvodima.

- Naša prva krema se zvala "Neven krema", ali kako smo je interno, od milja, a često i pred pratiocima na instagramu nazivali "Nevenka", ona je na kraju zaista postala "Nevenka". Slično se desilo i sa drugim proizvodom, sa "Smiljkom" koja se pravi od smilja. Sada imamo 20 proizvoda na tržištu, među kojima je i naš šampon, za koji ponosno mogu reći da je „najbiljniji šampon“ koji može da se nađe u Srbiji -  kaže Nevena i dodaje da su sastojci svih njihovih proizvoda isključivo biljke, odnosno macerati, ulja, list, cvet i koren (neven, smilje, kopriva, hajdučka trava, rastavić, kamilica…).

Ideja ovih mladih Kragujevčana bila je da u moru proizvoda koje nam nude velike farmaceutske i kozmetičke kuće, oni u svojoj preduzetničkoj radnji naprave nešto zaista prirodno i po pristupačnim cenama.

- Ovo su naši originalni proizvodi, za koje smo zajedno osmislili recepture, ali smo u svaki dodali i nešto naše, tojest jednu nadogradnju na osnovu znanja stečenog tokom studiranja. Recepture nisu farmaceutske, već su modifikovane na naš način, tako da svaki bude proizvod bude efektniji i više prirodniji - objasnila je Nevena za Priče sa dušom, koja je više radila na proizvodima za žene od Vladimira i Nikole.

- U jednom teškom i stresnom periodu života, imala sam problem sa kosom, pa sam želela prvo sebi da pomognem, a onda i drugima. Tako je nastao šampon za oporavak kose koji u sebi ima mešavinu nekoliko biljnih ulja i ekstrakata, od ricinusa i makadamije do koprive, nevena i drugih. Pratioci su zatim počeli da postavljaju pitanja u vezi sa borama, pa smo na bazi smilja napravili kremu, a zatim ulje, prirodni dezodorans, i tako stigli do 20 etiketa - priča Nevena.

Pošto najmlađi u timu, tridesetjednogodišnji Nikola, ima svoje košnice sa pčelama, on od samog početka snabdeva proizvodnju voskom i propolisom. Međutim, u poslednje vreme, kako je sve veća potražnja, počeli su da kupuju i od drugih pčelara u okolini Kragujevca.

- U proizvodnji smo svo troje, dok se Nevena dodatno bavi i digitalnim marketingom i društvenim mrežama. Nas dvojica ponekad napravimo neku fotografiju ili učestvujemo u ideji, ali sve oko kreativnosti prepuštamo njoj - kaže Vladimir, koji kao i Nevena i Nikola pre podne radi na fakultetu, a popodne u radionici.

- Sirovine poput macerata (ulja) nevena, koprive, kamilice, kantariona, smilja proizvodimo sami u Borču, dok sastojke ostalih biljaka nabavljamo od domaćih dobavljača.

Kupci nam kažu da kupuju naše proizvode jer su kvalitetno napravljeni po originalnim recepturama, zbog toga što ne štedimo na sirovinama i jer se trudimo da ne naplaćujemo sve što radimo - kaže Nevena.

- Pored kvaliteta, tajna našeg uspeha su vrlo pristupačne cene, jer su često ovakvi proizvodi na drugim mestima preskupi. Jeste raritet da se danas napravi dobar prirodan kozmetički proizvod, to jeste i teže, ali mi smo uspeli da održimo cene po kojima svako može sebi da priušti nešto iz našeg asortimana - ističe ona.

- Koristimo veoma visok procenat nevena, odnosno ekstrakt u takvom obliku koji retko ko koristi. Tu je bilo presudno i naše naučno znanje sa fakulteta. Imamo utisak da su ljudi stekli i određenu bliskost sa nama preko mreža (imamo čak i leksikon u koji se upisuju), jer kod nas ništa nije pod pritiskom i na silu. Svako kupuje po svojoj želji ono što mu treba, najiskrenije preporučimo proizvode, a otvoreno kažemo i ako neki proizvod nije po meri klijenta - kaže Nevena.

Nakon što se pročulo za ovaj brend, i studenti Prirodno-matematičkog fakulteta su počeli da se raspituju o ovom preduzetničkom projektu.

- Iako tokom studija nismo pravili kozmetičke proizvode, osnova našeg znanja mnogo nam je pomogla u tome. Trudimo se da motivišemo studente kako bi i oni jednog dana mogli da budu preduzetnici. Profesori me često zovu da održim predavanja na temu preduzetništva, odnosno da kolegama ispričam kako je tekao naš put i da ih motivišem. Baš ovih dana imam susrete sa studentima kojima ne držim vežbe, ali koji znaju za HerbaLab - zaključila je Nevena Mihailović.

(Telegraf Biznis)