Neće imati ko da ih leči: Loši uslovi rada i mobing samo neki od razloga za odliv lekara iz Hrvatske

Foto: Shutterstock

Mnoge evropske zemalje se suočavaju sa nedostatkom kvalifikovane radne snage a našim susedima fali i jedna veoma bitna kategorija radnika.  Od 2013. do 2024. iz Hrvatske je odselilo 1.214 lekara čija prosečne starosti od 36 godina, sa prosečno osam godina radnog iskustva, među kojima je 57 odsto lekarki.

Na ovaj korak ih je naviše nateralo loše upravljanje i organizacija zdravstvenog sistema, pokazalo je istraživanje hrvatskih sociologa objavljeno u časopisu Migracijske i etničke teme. Sociolozi Ljiljana Pintarić ss Filozofskog fakulteta u Osijeku i Drago Župarić-Iljić sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu sproveli su istraživanje intervjuima sa 18 lekara koji su se već iselili iz Hrvatske, kako bi stekli relativno dublje uvide u ključne motive za njihovo iseljavanje, navodi se u izveštaju.

Dodaju da je to jedno od prvih obuhvatnijih istraživanja koje je pomoću kvalitativne metodologije nastojalo da analizira i razume motive odlaska kao i da premosti jaz u postojećim istraživanjima.

Teme za vas

Iseljavanje lekara iz Hrvatske oblikuju brojni međupovezani faktori i ono je podstaknuto nizom organizacionih problema javnog zdravstvenog sistema, najpre teškim uslovima rada, visokom nivoom percepcije korupcije, kako u javnom zdravstvenom sistemu, tako i u celoj državi.

Loše upravljanje i organizacija sistema nametnulo se kao primarni razlog odlaska, čak pre profesionalnih aspiracija lekara, koji su drugi motiv odlaska. Širi društveni i politički kontekst samo je opšti okvir u kojem se događaju različite negativne institucionalne prakse, poput klijentelizma i korupcije, koje ulaze u tu jednačinu sveopšteg nezadovoljstva sagovornika radnim okruženjem i radnim uslovima, pokazuju rezultati istraživanja.

Veliki deo iseljenih lekara govorio je istraživačima o lošim međuljudskim odnosima kao jednom od najvažnijih razloga za iseljenje, a ta je tema u njihovim iskazima često povezana i sa preteranom politizacijom struke, te formiranjem suprotstavljenih grupacija, tzv naših i njihovih.

U kontekstu međuljudskih odnosa spominjali su pojavu mobinga, u većini slučajeva u odnosima nadređenih prema podređenima, ali ponekad i među kolegama na istoj hijerarhijskoj lestvici. Pojavljuju se dve vrste mobinga, pojedinačni slučajevi iskorištavanja pozicije moći, koji je na neki način ugrađen u sistem, posebno prema mlađim lekarima, posebno specijalistima. Takođe je primetan poseban tip sistemskog mobinga u vidu rodno diskriminativnog zlostavljačkog ponašanja i korištenja pozicija moći za uznemirujuće prakse nadređenih spram podređenih radnika i radnica, prenosi Večernji list.

(Telegraf Biznis)