Gruzijka Lela obožava srpsku muziku i ćevape: 18 godina živi u Berlinu, ima 2 posla, ali ovo se nije promenilo

Foto: Maria Petrović, Shutterstock

"Od ponedeljka do petka radim u školi stranih jezika, petkom i subotom u restoranu, a nedelja je dan za čišćenje", nasmejala nas je simpatična Lela Kenkenbashvili (38) iz Gruzije, dok smo ugovarali termin za intervju. Iako je došla pre 18 godina u Berlin sa željom da nastavi školovanje, mama je kao ćerku jedinicu i dan danas pita kada će se vratiti kući. Radi dva posla, a uprkos godinama provedenim u glavnom gradu Nemačke, jedno se i dalje ne menja.

U pauzi između dva dana IFA sajma, seli smo u restoran nadomak Zoološkog vrta, u delu grada koji je nekada važio za zapadni Berlin. Naravno, kada odeš u Nemačku, izbor jela je prost: ješćeš currywurst ili bilo kakvu vrstu kobasica.

Glavna diskusija to veče bila je da li će izbor pasti na jedno ili drugo, odlučili smo da svako uzme različito, a onda je za naš sto pristigla nasmejana konobarica koja je čula domunđavanje na srpskom i na naše iznenađenje obratila nam se na maternjem jeziku. Okej, bilo je tu pomalo naglaska, ali za jednu Nemicu, pričala je vrlo tečno.

Teme za vas

Ispostavilo se da nije Nemica, ali ni Srpkinja, već Gruzijka koja je pre 18 godina došla u Berlin, a godine provela u radu u jednom ugostiteljskom objektu u kom su se okupljali ljudi iz bivše Juge. Danas radi u školi stranih jezika, gde ljudi sa naših prostora uče nemački jezik, a dva dana nedeljno, od čega jedan dan 12 sati, radi u restoranu koji smo spomenuli.

Usput nam dodaje da joj je oduvek bila želja da poseti Beograd i iskusi noćni život naše prestonice, a pored poziva da bude naš gost zamolili smo je i da nam posveti nekoliko minuta razgovora za naš medij.

Bio je to "najkasniji" intervju koji smo radili, jer Lela je sutradan završavala smenu u ponoć, ostali smo cirka 40 minuta nakon njene smene i definitivno stekli prijatelja kom ćemo se rado javiti prilikom sledeće posete Berlinu.

Foto: Pixabay

18 godina, dva posla i šest radnih dana nedeljno

U Berlin je došla sa 20 godina, a u šali govori da joj roditelji još uvek nisu oprostili što je kao ćerka jedinica napustila njihovo gnezdo. S druge strane, Lela je bila željna Evrope i saznanja kako je to kada živiš sam.

- Svaki dan me zove mama i pita kada ću se vratiti. Ne zaboravite, devojke sa 20 godina u Nemačkoj i devojke sa 20 godina u Gruziji nisu isto. Bila sam dete. Sve sam sama stekla i zato toliko i dalje radim - priča Lela za Telegraf Biznis, dok ostali radnici zatvaraju lokal nakon duge i naporne smene.

Priča da joj je prvih godina bilo veoma teško, ali da kada krenete da stvarate svojim rukama, više vam niko to ne može oduzeti. I zato je ostala.

- Bilo je veoma teško, morate da učite, sve vam je novo, jezik je nov, studije su veoma teške, nemate konekcije, u Gruziji sam znala mnogo ljudi. Nekada kada šef nije dolazio, sedela sam ispred i molila se, ali moraš da ustaneš i ideš napred - dodaje.

Prvih godinu dana živela je u jednoj nemačkoj porodici i radila je kao dadilja. Zatim je krenula u školu i na kraju na Univerzitet.

Sluša Cecu, Olivera Dragojevića, Dina Merlina...

Od 24 do 30 godine radila je u restoranu u koji su dolazili ljudi sa naših prostora, neki su joj ostali prijatelji, a u tom periodu rodio se i san o poseti Beogradu. Ipak, ima i jednu zamerku.

- Nekada su naručivali, a da vas ni ne pogledaju u lice. To baš ne volim, ja pričam sa vama, uslužujem vas i treba da gledate u mene. Ali tako je i u Gruziji. Ipak upoznala sam mnogo dobrih ljudi, imam puno srpskih prijatelja - priča nam Lela.

Kaže da obožava srpsku muziku, Cecu i pesmu "Kukavica", Šabana Šaulića, ali i pevače iz zemalja regiona poput Olivera Dragojevića i Dina Merlina.

Nedosanjan san joj ostaje da obiđe Beograd i iskusi naš noćni život, ali u šali kaže da se udala, te sada nije u mogućnosti.

- Neke gradove možete da obiđete za 2-3 dana, za Beograd vam trebaju samo dva dana za noćni provod i još četiri dana da obiđete sve. Barem je potrebno nedelju dana, a ti nikada ovde nemaš vremena da odeš na toliko - pojašnjava.

Ipak, pozvala smo je da nas poseti i obećali smo joj da ćemo je voditi na ćevape u Skadarliju, na ša nam Lela odgovara:

"Ćevapi, njam njam", i pojašnjava da voli sva srpska jela od mesa.

Foto: Telegraf.rs

Nema vremena za odmor

Kaže da iako je radila šest godina sa ljudima iz bivše Juge, živela u restoranu i znala ljude sa porodicama i decom, svaki put su govorili "ona, ne naša", a tako je i sa Nemcima.

- Kao i u drugim zemljama, moraš da radiš mnogo da bi zaradio poštovanje, morate dati vrednost svojim rečima - poručuje Lela i naglašava da bez znanja nemačkog jezika, teško je uspeti.

- Imate različite ljude, za jednu komšinicu sam dve godine smatrala da ne voli ljude koji nisu iz Nemačke, a kasnije sam shvatila da ona samo ne voli ljude. Verujem da sam upoznala dobre ljude, ali ima i onih koji su teški - priča.

S obzirom na to da smo stekli utisak da je Berlin grad koji neguje različititosti, kao "izvinjenje" za prethodne godine koje nisu bile sjajne, Lela pak kaže da je takav utisak samo vikendom.

- Vikendom je sve obojenije. Odnos među porodicama nije isti kao kod nas, možda vidiš baku sa tetovažama ali ona ne zna ko joj je dete, nemaju te emotivne kontakte.. - priča Lela.

Na naše interesovanje kada odmara, ako šest dana radi, a sedmi čisti, Lela kaže da prosto za odmor vremena nema i to je ono što se nikad ne menja.

- Od Berlina sam naučila kako da živiš sam, šta stvaraš kad si zaista sam, ti i niko više, nemaš nikoga pored sebe osim prijatelja. Od poslova sam naučila da volim ljude i konekcije. Nemaš vremena da sedneš i ne radiš ništa, kad spavaš misliš o tome šta si mogao da radiš za to vreme. Ne žalim sebe, nemate puno izbora - priča Lela, kojoj je osmeh sastavni deo dana.

Smatra da je Berlin pre 10 godina zaista bio najbolji grad za život, ali da je sada skoro pa nemoguć.

- Za kiriju dajete tako mnogo, recimo 1.500 evra i radite ceo mesec za taj novac. Pitaš me kako žive ljudi? Zato radim dva posla. Možeš ovde da živiš i jeftinije na nekim mestima, ali to nije život.

Ipak, nakon svojih prvih deset godina, misli da je sve došlo na svoj mesto i da sada konačno može da kaže da uživa u životu.

(Telegraf Biznis)