Grejs ima 97 godina i blizu 80 godina radi u istoj bolnici: Ovo je njen savet za dugu i srećnu karijeru

Foto: Guenther Nordhausen / DRK GS / akg-images / Profimedia

Amerikanka Grejs Kar je učila, radila i volontirala u istoj bolnici 80 godina a sa 97 godina ne planira uskoro da prestane.

Njena obuka u bolnici "Bolnica Svetog srca" (Sacred Heart Hospital) u gradu Alentaun u saveznoj državi Pensilvanija, započela je 1944. godine, kada je imala 17 godina.

- Od kada mogu da se setim, želela sam da budem medicinska sestra i da radim u bolnici - priča je Kar, koja je kao dete provodila sate igrajući se "doktora" sa svojim bratom i umotavajući svoje lutke u zavoje.

Teme za vas

Posao medicinske sestre u spomenutoj bolnici je napustila 1989. godine i sledeće tri godine je radila u ordinaciji u isturenom odjeljenju bolnice. Penzionisala se kada je mala 65 godina. Volonterski rad u bolnici je počela 1993. godine, nakon smrti supruga Edvarda.

Kar iza sebe ima 6.000 sati volontiranja i svake srede dolazi da pacijente posluži vodom, razveseli ih cvećem, odvede ih na pretrage i odnese uzorke u bolničku laboratoriju.

- Zovemo je Neverovatna milost (na engleskom Amazing Grace, kako se zove i poznata američka duhovna pesma). Od trenutka kada se pojavi ujutru do odlaska popodne ona je poput Energizerovog zečića (koji je zaštitni znak proizvođača baterija Energizer), uvijek željna da pomogne i tako je zabavno kada je tu - istakla je bolnička specijalistkinja za volontere Bet Fogel koja Kar poznaje 20 godina.

Kar je ukazala da je uvek nameravala da volontira kao penzionerka u bolnici.

- Ne bih mogla da zamislim svoj život bez toga. Volim ljude tamo, a dobrog sam zdravlja, pa sam srećna što mogu da pomognem koliko god mogu - rekla je.

Posao koji nudi najlepše i najgore od života

Kar je odrasla u Frilandu, gradiću u Pensilvaniji, koji je 80 kilometara udaljen od bolnice. Napustila je Friland nakon što je završila srednju školu da bi se školovala u Medicinskoj školi " Sveto srce" (Sacred Heart School of Nursing) živeći u studentskom domu koji je deo bolničkog kampusa.

Dok se školovala, radila je kao medicinska sestra a vlada je subvencionisala njenu školarinu. Državna podrška je imala za cilj da spreči nedostatak medicinskih sestara tokom Drugog svetskog rata. Diplomirala je 1947. i udala se za Edvarda, partnera iz srednje škole, koji se tada vratio iz vojne službe tokom Drugog svetskog rata.

Istovremeno je počela da radi noćne smene od 23 sata do 7 sati. Tako je radila 20 godina, odgajajući četiri kćerke i jednog sina.

- Sada kada se osvrnem na to i ne znam kako sam to radila. Spavala sam jako malo. Ipak, nisam mogla da zamislim da radim nešto drugo. Volela sam da pomažem ljudima i osećala sam zahvalnost što radim nešto što volim - naglasila je.

Sagorijevanje (burnout) je učestalo među medicinskim sestrama, a Kar priznaje da je bila izložena stresu i iscrpljenosti.

- Kada radite u bolnici, vidite i najbolje i najgore što vam život može ponuditi. Bilo je stvarno jako teško gledati nekoga kako pati ili umire i znati da ne možemo učiniti išta više da mu pomognemo - prisetila se.

Ipak, Kar je istakla da su joj radosnije prilike, kao što su rođenje deteta ili uspešna operacija, zajedno sa dobrim odnosima koje je izgradila pomogli da istraje u izazovima. Sva njena deca i skoro svi od njenih 12 unuka rođeni su u bolnici u kojoj je radila. Osim toga, njen zet Vinsent Berns je rođen u istoj toj bolnici. Kar ga je srela nekoliko sati posle rođenja u sobi za novorođenčad.

- Taj mali dečak se kasnije oženio mojom najstarijom kćerkom Dženet, a sada ima 70 godina - navela je.

Takvi trenuci su je inspirisali da nastavi da raditi. Prema njenim rečima, to joj je dalo veći osećaj svrhe u životu. I njena ćerka Grejs Loring je 35 godina radila na pedijatrijskom odeljenju bolnice u kojoj je i ona radila. Nakon 35 godina rada se penzionisala.

- Prvobitno sam želela da budem učiteljica, ali posmatranje majčine posvećenosti i strasti za pozivom medicinske sestre podstaklo me je da i ja radim u zdravstvu - rekla je Loring.

Loring svake srede dolazi do majčine kuće u Alentaunu i vozi je da odradi volontersku smenu u bolnici.

Najbolji savet za dugu i srećnu karijeru

Prema Kar, prilično je jednostavna tajna pronalaska posla koji volite. Naime, njen savet je da radite sa ljudima koji vam se sviđaju. U bolnici je sa mnogim kolegama uspostavila prijateljstva, a među njima su i medicinske sestre sa kojima je započela svoju karijeru. Još uvek se okupljaju na kafi ili večeri.

Njen savet o karijeri potvrđuje i studija Univerziteta Harvard, kojom je ustanovljeno da su pozitivni odnosi ono što ljude čini srećnima tokom celog života. Naime, ustanovljeno je da su najnesrećniji oni koji rade poslove u kojima su usamljeni i u kojima je više samostalnog rada.

- Pozitivni odnosi na poslu za posledicu imaju niži nivo stresa, zdravijeg radnika i manji broj dana kada se kući vraćamo uznemireni - napisali su istraživači Robert Valdinger i MarK Šulc u svojoj knjizi "Dobar život (The Good Life)".

Kada ne volontira, Grejs uživa u čitanju, vrtlarstvu, posećivanju porodice i gledanju tv serija. U posljednje tri decenije omiljena navika joj je da pacijentima daje sveže cveće i da se druži sa prijateljima koji još rade u bolnici, prenosi Klix.

(Telegraf Biznis)