U kući nasleđenoj od bake, Danijela proizvodi prirodnu kozmetiku: Recepte za svoje preparate piše sama

U radionici koja je udaljena dva kilometara od centra Jagodine, master biohemije i doktorand na Hemijskom fakultetu Danijela Mladenović (34) pravi prirodne kozmetičke proizvode od biljnih vrsta koje se, iako imaju ogroman potencijal, ne koriste tako često kod nas.

Kaže da je od samog početka želela da tržištu ponudi specifične proizvode koje ne pravi svako, a iza kojih ponosno može da stane sa svojim znanjem i diplomom.

Teme za vas

Sve recepte napisala je sama, a list breze, seme drenjine, koštice šljive, lešnika, kajsije, divlje ruže neke su od sirovina koje Danijela zajedno sa svojom porodicom koristi u izradi kozmetike, a nabavlja ih širom Srbije.

Foto: Nenad Blagojević

Firmu je otvorila 2018. godine sa idejom da proizvodi hladno ceđena ulja, kao i jestiva proteinska brašna. U međuvremenu je nastala nova zamisao – da od svežih sirovina, odnosno već iskorišćenih koštica voća vadi jezgro, koje bi sušila ili cedila i tako dobila osnovu za prirodne, zdrave preparate.

- Sada imamo oko 40 proizvoda, među kojima su čvrsti šamponi, kreme, serumi, pilinzi i čistači lica, tonici, dezodoransi, ulja i cvetne vodice… Najprodavaniji su lifting suvo ulje za telo od breze, antioksidativni serum za lice od drenjine i prirodni dezodorans u spreju koji nije hemijski eksperiment - ponosna je Danijela.

Da odabere dren, odnosno plod drenjine kojima nam je svima poznat kao deo božićnjeg običaja, odlučila je nakon što je tokom istraživanja videla da na Balkanu postoje samo dva naučna rada koja su se bavila tom vrstom i da je reč o nečemu sasvim novom u oblasti prirodne kozmetike.

Foto: Nenad Blagojević

Pretpostavlja da su možda neki kolega ili koleginica na drugom kraju sveta izučavali dren, ali prema saznanjima koje ima, kaže da je jedina na Balkanu.

- U svetu skoro da nema proizvodnje ulja drenjine, pa smo kompletnu tehnologiju morali da razvijamo ispočetka. Sećam se da smo kada nam je stigla prva narudžbina koštica videli da su potpuno drugačije od svih koštica. Ta od drenjine je imala unutra nešto što liči na saće, sa rupicom, skoro kao prašina - kaže Danijela i dodaje da od drenjine pravi tri proizvoda: sredstvo za čišćenje lica i skidanje šminke, antirid kremu i antioksidativni serum za lice.

- Sve proizvode od vodenog ekstrakta drenjine pravimo na hladnom. Drenjina je bogata vitaminom C, koji ne trpi visoke temperature, pa na ovaj način čuvamo sva njena dragocena svojstva - kaže za Priče sa dušom.

Od opreme za rad koristi mašinu za ceđenje ulja, zatim specijalan uređaj za „krckanje“ koštica, selektore koji odvajaju seme od ljuske, kao i razne dodatke koji se montiraju na selektor. Naravno, ruke odrade najveći deo posla.

- Bilo da je reč o koštici šljive, kajsije i drenjine, celom lešniku ili semenkama grožđa, divlje ruže, maline i kupine, sve su to nus proizvodi koje bi neko bacio pre nego što bismo ih mi preradili. Najčešće kupujemo od ljudi koji prave prirodne ceđene sokove i kod kojih znamo da je seme sveže. Iako je reč o nus proizvodu, ne može baš svaka koštica da se koristi. Ovo što radimo je svojevrsni ekološki poduhvat jer se s jedne strane smanjuje otpad u drugim industrijama, a nama koristi za dobijanje nečeg kvalitetnog - objašnjava.

Foto: Nenad Blagojević

Osim sadržaja u košticama i semenkama, Danijela koristi i biljke koje beru berači na Ozrenu, dok deo dobija sa svog imanja.

- Proizvodimo i vodene ekstrakte (ovas, drenjina, grožđe, zečja detelina) kao i macerate kantariona, nevena, betonike (isceljujuća biljka), petrovca, deteline kamenjarke (zečje deteline), hajdučke trave i lista breze. Ulje od breze je jedno od najtraženijih, jer breza ima takva dejstva da zateže kožu - kaže.

Svim njenim proizvodima je zajedničko to što u njima nema nikakve hemije, dok su svi konzervansi prirodni.

- Svi proizvodi koji sadrže vodu moraju da budu konzervirani, jer se u suprotnom ne bi koristili duže od 3 dana. Naši konzervansi imaju sertifikat za organsku kozmetiku. Ne postoje kozmetički proizvodi koji sadrže vodu, a da nemaju konzervans - objašnjava.

Danijela kaže da bi najviše volela da se bavi naukom, odnosno u ovom slučaju da pravi recepte za nove proizvode i da se, kako kaže, "zatvori u laboratoriju sa pipetama i sirovinama i da tako ispunjava svoje snove".

Foto: Nenad Blagojević

Međutim, kao preduzetnici u Srbiji potrebno joj je dosta vremena za vođenje firme, za proizvodnju, prodaju i plasman, u čemu je podržava suprug.

- On mi pomaže na svim poljima, najviše kad je reč o savetovanju kako pregovarati sa saradnicima. Ja nemam taj dar, ja sam više za nauku - kaže Danijela kroz osmeh

- Živimo u centru Jagodine, a ovde u kući koju sam nasledila od bake nalazi se proizvodnja. Kad znam da smo svi na okupu, nije mi teško da radim u bilo koje doba. Zbog bake koja ima 80 godina i ovde boravi povremeno, u prizemlju, u sobi pored proizvodnje, ostavila sam jedan stari krevet, da dok je živa, uvek na njemu može da se odmor - kaže Danijela.

(Telegraf Biznis/Priče sa drušom)