Pozajmio pare od 30 ljudi da bi kupio restoran: Danas je milijarder i kaže da je ceo radni vek proveo u "igri"

Kao dete, Džek Kovin (Jack Cowin) je čistio sneg za novac, dostavljao novine i prodavao božićne čestitke, a kad je navršio dvadesetu, umesto čestitki počeo je da prodaje hamburgere.

Za 100 hiljada dolara je 1969. godine kupio je KFC restoran u Australiji a danas njegova kompanija brze hrane vredi više od 3 milijarde dolara.

Teme za vas

Danas je ovaj 82-godišnji osnivač i predsednik kompanije Competitive Foods Australia, koja na Sedmom Kontinentu upravlja Burger Kingom pod nazivom Hungry Jack’s.

Također, on je najveći deoničar Domino’s Pizze u Australiji, a financijski podupire i kompaniju  v2food osnovanu 2019. godine koja proizvodi biljne zamene za meso.

Preduzimljivi dečak

Odrastajući u Kanadi, Kovim je rano shvatio da želi slobodu u životu. Njegov otac bio je zaposlen u Ford Motor kompaniji i morao je često da putuje zbog posla.

- Kada radiš za veliku korporaciju, ona odlučuje gde ćeš biti i što ćeš raditi, a kao dete, želeo sam da imam slobodu da radim ono što želim. Mislim da sam to shvatio relativno rano, jer sam video da je tata delovao kao da je "na pokretnoj traci", rekao je Kovin.

Kada nije bio u školi, Kovin je vreme provodio koseći travnjake i dostavljajući novine.

- Nikada nisam morao da pitam za novac kao dete. Bio sam prodavac  od vrlo rane dobi, možda sa 8 ili 10 godina - dodao je.

Od sadnica do životnog osiguranja

Kad je došao trenutak za fakultet, Kovin je obilazio farme i prodavao sadnice, kako je rekao. Bio je toliko uspešan u tome da je zarađivao 8.000 dolara godišnje, dok su njegovi profesori na fakultetu zarađivali samo 5.000 dolara godišnje.

Diplomirao je na Univerzitetu zapadnog Ontarija 1964. godine, a potom je dobio posao prodaje životnog osiguranja u kojem je takođe bio vrlo uspešan.

- Imao sam reputaciju nekoga ko zna da prodaje - rekao je.

Kasnih 1960-ih, Kovin je razmišljao o tome da se skrasi u Kanadi sa suprugom i prvim detetom, no onda je na poziv nekoliko sredjoškolskih prijatelja koji su dobili posao u američkom KFC-u poetio Australiju u februaru 1969. godine kako im pomogao da istraže mogućnosti za širenje kompanije na tamošnje tržište.

- Nazvali su me i rekli: ‘Trebao bi doći ovamo. Trebao bi to videti.’ Tako da sam bez oklevanja seo u avion i odletio za Australiju. U to vreme, poslovanje restorana u Australiji bilo je ograničeno na trgovine s ribom i krompirićima odnosno na kineske i luksuzne restorane sa belim stolnjacima - rekao je on.

U međuvremenu, McDonald’s, Burger King, KFC i drugi restorani brze hrane postajali su sve popularniji u Severnoj Americi.

- Na kraju te tri nedelje uplatio sam depozit od 1000 dolara za franšizu KFC. Dogovor je bio da, ako američka kompanija otvori restoran, ja dobijem pravo na franšizu s deset lokacija - ispričao je.

Najveća životna prilika

Šest meseci kasnije, primio je telefonski poziv u kojem su mu rekli da je američki KFC odlučio da se proširi na australijsko tržiše, a Kovin je dobio priliku da  poseduje svoju prvu franšizu. Međutim, nije imao novca, pa je počeo da prikuplja sredstva.

- Zamislite ovo – klinac uđe u vašu kancelariju i traži da mu pozajmite 10.000 dolara… nema nikakvog iskustva u poslu i ne nudi nikakve kamate na vaš novac. Koliko bi vremena prošlo pre nego što ga izbacite iz kancelarije jer vam troši vreme? Najveći preokret u mom životu bio je kada sam seo na bicikl i nagovorio 30 Kanađana da mi pozajme po 10.000 dolara, čime sam skupio ukupno 300.000 dolara - ispričao je pa priznao da bi i dalje “lopatao sneg u Kanadi” da mu to nije pošlo za rukom .

Do decembra 1969. godine Kovin je porodicu preselio u Pert, gde je otvorio svoju prvu franšizu KFC-a.

- Bilo je to poput bušenja nafte i pronalaska izvora ‘iz prve’ – neverovatan uspeh. Nakon toga otvoriš još dva restorana, uđeš u biznis sa hamburgerima, a onda dolaze picerije, proizvodnja hrane i danas je taj posao vredan tri milijarde dolara, sa godišnjim prihodom od 300 miliona dolara - kaže.

Danas Kovin drži 98 odsto vlasništva u svojoj kompaniji, dok preostalih dva odsto pripada nekim od njegovih ulagača i deoničara.

- Ona prvobitna ulaganja od 10.000 dolara sada vrede 40 miliona dolara prema knjigovodstvenoj vrednosti. Svi su dobili svoj uloženi novac natrag, a oni koji su ostali investirani profitirali su još više - rekao je.

Štaviše, danas 82-godišnji milijarder poseduje više od 380 lokacija Hungry Jack’s restorana, prema službenom predstavniku kompanije, piše Si-En-Bi-Si (CNBC).

- Tajna je jednostavna – što god da radiš, radi to vrhunski. Ljudi koji su mi pozajmili novac, verovali su u mene. Ja sam bio njihova investicija. I uvek kažem: kad ne osećaš razliku između posla i igre, na pravom si mestu. Nikada u životu zapravo nisam ‘radio’ jer sam u svemu uživao - zaključio je.

(Teelgraf Biznis)