Šta se dešava u Hrvatskoj? Pola miliona radno sposobnih građana uopšte ne traži posao

Više od 1,5 miliona građana Hrvatske neaktivno je i drži se podalje od tržišta rada. Dok poslodavci muče muku sa pronalaženjem radnika, zbog čega moraju da ih uvoze,  na domaćem tržištu postoji čitava "vojska" neaktivnog radno sposobnog stanovništva, odnosno onih koji ne rade, niti traže posao.

Takvih je gotovo jednako kao i zaposlenih (1,517 miliona neaktivnih u odnosu na 1,684 miliona zaposlenih). I dok je udeo zaposlenih poslednjih 10 godina rastao (sa 43 odsto u 2014. godine na 51 odsto prošle godine), udeo neaktivnih u istom periodu neznatno je opao (sa 47 na 46 odsto), pokazuju podaci iz Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku.

Teme za vas

Gde je problem?

Izvori koji su govorili za hrvatski Poslovni dnevnik, objašnjavaju da je reč o kompleksnom problemu jer su neaktivni izrazito heterogena grupa i njihova aktivacija zahteva niz različitih i sistemskih mera. Takvih mera ima malo, često su loše „skrojene“ i nekonzistentne. Zato, kako se navodi, i ne svedočimo ozbiljnijem padu broja onih koji bi mogli da rade, ali posao jednostavno ne traže.

To naravno nije dobro, jer "aktiviranje potencijala neaktivnih građana ne samo da bi poboljšalo ekonomske pokazatelje, već i doprinelo većoj društvenoj koheziji i kvalitetu života u Hrvatskoj", naglašava Predrag Bejaković, nezavisni ekonomski analitičar.

Objašnjava da je visoka stopa neaktivnih u Hrvatskoj rezultat kombinacije demografskih promena, neusklađenosti obrazovanja i tržišta rada, kao i nedovoljno prilagođenih socijalnih i ekonomskih politika.

- Rešenje problema leži u strateškim reformama koje će uključiti sve starosne grupe i društvene slojeve, počev od mladih, žena, do starijih i osoba sa invaliditetom - ističe.

Prevremeni odlazak u penziju

Sve su to grupe koje su u najvećoj meri neaktivne, ali prema podacima iz Ankete o radnoj snazi za 2024. godinu, prednjače stariji od 65 godina (udeo od 55 odsto). Ipak, da postoji potencijal za aktiviranje govori činjenica da se podalje od tržišta rada drži više od pola miliona (507 hiljada) građana starosti između 20 i 64 godine.

Valerija Botrić, naučnica sa Ekonomskog instituta u Zagrebu, napominje da s obzirom na strukturu neaktivnog stanovništva, nije vidljiv značajniji aktivacioni potencijal.

- To ne znači da ne postoji mogućnost pozitivnih promena i dodatnog povećanja aktivnosti - ističe.

Botrić napominje da je u svim starosnim grupama, iako iz različitih razloga, veća zastupljenost žena među neaktivnim građanima. Dodatno je zabrinjavajuće što većina neaktivnih ne traži posao i ne želi da radi, upozorava Botrić.

- Kao najčešći razlog navode da su u penziji ili se radi o osobama koje zbog zdravstvenih problema ne traže posao - objašnjava.

Ovo ukazuje i na problematičnost domaćeg penzionog sistema koji je velikom broju građana omogućio prevremeni odlazak u penziju i koji, zbog stalnih promena koje ga čine nesigurnim i nepouzdanim, i dalje podstiče na isto, upozorava Bejaković.

Botrić dodaje da se najveći aktivacioni potencijal nalazi u grupi koja želi da radi, ali posao ne traži aktivno.

- Unutar te grupe najveći je udeo onih koji smatraju da nema odgovarajućeg posla na tržištu - kaže ona.

Loše skrojene mere

Statistika pokazuje i da se poslednjih deset godina povećava udeo visokoobrazovanih u ukupnom broju neaktivnih na tržištu rada (za 4,2 odsto, na 13,5 odsto), a još više je porastao udeo onih sa stručnim obrazovanjem, koji čine ubedljivo najveći udeo neaktivnog stanovništva (za 4,3 odsto, na 43 odsto). Predrag Bejaković ovaj fenomen pripisuje neusklađenosti obrazovnog sistema i tržišta rada, kao i nespremnosti da se prihvate drugi poslovi.

- Mladima mora biti jasno da, ako se odluče za školovanje ili studiranje za takozvana suficitarna zanimanja, da će teško naći posao - kaže.

Mere i mogućnosti za aktivaciju neaktivnih radno sposobnih građana Hrvatske, naravno, postoje, ali su do sada uglavnom bile usmerene na stariju i mlađu populaciju, kaže Botrić. Kao pozitivan primer navodi promene u penzionom sistemu koje su omogućile povratak penzionisanih na tržište rada, i koje daju rezultate jer sve više penzionera radi. Međutim, rezultata još nema u merama koje se odnose na zapošljavanje osoba sa invaliditetom, jer će se, uprkos kvotama i podsticajima, veći deo poslodavaca radije odlučiti da plati kaznu, nego da ih zaposli.

Vidljivih pomaka nema ni kada je reč o prekvalifikacijama ili sticanju novih veština kod dugoročno nezaposlenih koji su ostali bez posla zbog strukturnih promena na tržištu rada, a što će s godinama biti sve izraženiji problem. Botrić napominje da su za rešavanje tog problema relativno nedavno uvedeni vaučeri za sticanje određenih veština. Međutim, zbog načina na koji je mera osmišljena, dugoročno nezaposleni ih ne mogu koristiti. Da bi to mogli, morali bi biti prijavljeni na Nacionalnu službu za zapošljavanje, što oni uglavnom nisu. Tako ispada da vaučere koriste zaposleni, a ne nezaposleni.

"Za mene nema odgovarajućeg posla"

Najveći je udeo onih koji ne traže aktivno posao jer smatraju da nema odgovarajućeg posla na tržištu. Bejaković se slaže da bi trebalo dodatno podsticati celoživotno obrazovanje i prekvalifikacije jer bi se tako "obeshrabrenima", odnosno dugoročno nezaposlenima, olakšao povratak na tržište rada. Pored toga, ističe da moramo raditi na merama podrške ženama kroz porodične politike.

- Povećanje dostupnosti vrtića i jaslica, subvencionisanje troškova čuvanja dece i podsticanje fleksibilnog rada mogu pomoći ženama da ostanu aktivne i tokom perioda majčinstva. Takve mere već su dale rezultate u skandinavskim zemljama - ističe, dodajući da je u Zagrebu teško dobiti mesto u vrtiću, a da ne govorimo o manjim sredinama.

Takođe, napominje Bejaković, treba preurediti sistem socijalnih davanja. Ako neko, na primer, prima garantovanu minimalnu naknadu, teško da će prihvatiti posao jer će mu on, najčešće, doneti tek nekoliko stotina evra više od naknade koju prima.

Prihvatanje posla, u tom slučaju, nije isplativo jer odlazak na posao nosi sopstvene troškove. Zato bi sistem socijalnih davanja trebalo vezati uz radnu aktivnost i to tako da se korisniku isplati da prihvati posao i aktivira se na tržištu rada. Takva bi promena doprinela i smanjenju sveprisutnog i teško merljivog rada na crno, zaključuje Bejaković.

(Telegraf Biznis/Poslovni)