Nikola ima 37 godina i ovo mu je prvi odmor u životu: Posvećeni poljoprivrednik zna samo za rad

Pre dve nedelje Nikola Košić proveo je vikend u Opatiji. Ovo je njegov prvi odmor u poslednjih nekoliko decenija, i ko zna kada će biti sledeći, a ima 37 godina. Nikola je uspešan poljoprivrednik a posao na zemlji i odlazak na odmor ne idu uvek zajedno.

Znao je to Nikola i kada je upisivao Poljoprivrednu školu, potom s roditeljima radio na zemlji pa i pre nekoliko godina kada je od njih preuzeo poljoprivredno gazdinstvo.

Teme za vas

Ova činjenica ga nije omela jer voli poljoprivredu i ništa drugo nije želeo da radi, pa ako je cena toga manjak vremena za privatni život svesno je odlučio da je plati.

Foto: Shutterstock

U Vidovcu, desetak kilometara udaljenom od Varaždina, gotovo svaka kuća uzgaja kupus –to je tradicija – pa je konkurencija velika. Ne zbog tržišta, njega bi bilo dovoljno i da ih je tri puta više, nego zbog manjka zemlje. Stanovnici severa Hrvatske teško se odriču svojih imanja, bez obzira na cenu, pa ko se tamo upusti u poljoprivredu, zna da ga čeka mnogo više posla nego što bi imao s istim kulturama u drugim delovima Hrvatske.

Uporni poljoprivrednici poput Nikole, snalaze se tako što kupuju ili iznajmljuju brojne parcele, pa Nikola svoj krompir i kupus sadi na čak 50 različitih parcela na potezu od deset kilometara.

Treća generacija

– Sve je to samo i isključivo volja. Da biste se uopšte bavili poljoprivredom, najvažnija je volja, a ako je imate, onda ni posao ni prepreke koje idu uz njega-ništa nije teško. Istina je da dosta dragocenog vremena potrošim već na obilazak svih tih parcela, ali šta ću kad nemam drugog izbora. Ali ne žalim se, volim to što radim – jednostavno, bez mnogo reči kaže Nikola.

Foto: Shutterstock

Otkako je preuzeo gazdinstvo, više nego učetvorostručio je površine pod zasadima – danas ima više od 25 hektara, najviše krompira, kupusa i kukuruza, manje ječma i uljane repice, a planira da se i dalje širi. Na svom gazdinstvu stalno je zaposlen, zapošljava oca Ivicu i šuraka Denisa, a sestra Mihaela i majka Jadranka uskaču kad god zatreba. Treća je generacija u porodici koja se bavi poljoprivredom. Otac Ivica kaže da je nekad bilo teže baviti se poljoprivredom jer nije bilo subvencija, a s druge strane lakše jer klima nije bila tako nepredvidiva. Nikola se ne žali.

– Ponekad je teško, ali imaš tu volju i strast, ljubav. Jasno da bude problema, ali zbog njih se ne odustaje od onoga što voliš, treba istrajati. Pre dve godine nas je, u aprilu, prvo zadesila poplava i uništila nam dobar deo zasada – 2,5 hektara kupusa i tri hektara krompira, što je tada bila trećina zasada. Šteta je bila veća od 20.000 evra. Još nismo ni dobili novac od osiguranja kad nas je, u junu, zadesio grad. Tu se pokazalo kao dobra stvar to što zasadi nisu svi na jednoj parceli jer dok je jednu uništio grad, drugi su ostali netaknuti. Ali krenuli smo dalje - priča Nikola.

Foto: Shutterstock

- Štaviše, izašli smo iz lokalne poljoprivredne zadruge, morali sami da pronađemo tržište – ali uspeli smo. Sklopili smo ugovor s trgovačkim lancem, a tata i dalje odlazi na pijace u Slavoniju i sve što imamo bez problema prodamo. Dakle, živimo od poljoprivrede i živimo dobro – kaže Nikola.

I vidi se da žive dobro. Porodica živi zajedno u kući od oko 300 kvadrata, stotinak metara dalje s druge strane glavnog puta od Varaždina do Vidovca nalazi se njihovo veliko, moderno izgrađeno skladište.

(Telegraf Biznis/Jutarnji)