Zašto ekonomija ne izlazi iz mode? Diploma otvara mnogo više vrata nego što se obično misli

Tržište rada menja se brže nego ikada. Tehnologija menja način na koji radimo, pojavljuju se zanimanja koja do pre nekoliko godina praktično nisu postojala, a veštačka inteligencija već preuzima deo zadataka koji su dugo bili rezervisani za ljude. U takvom okruženju jedno pitanje postaje sve važnije,  koja znanja će imati vrednost i za deset ili dvadeset godina?

Postoje oblasti koje se menjaju zajedno sa tržištem, ali ne nestaju. Ekonomija je jedna od njih.

Teme za vas

Razlog je prilično jednostavan: bez obzira na to čime se neka kompanija bavi, neko mora da razume njen novac, troškove, tržište, investicije, rizike i poslovne odluke.

Banka i osiguravajuća kuća su očigledni primeri, ali ekonomska znanja potrebna su i tehnološkim kompanijama, trgovinskim lancima, fabrikama, turističkim kompanijama, državnim institucijama, međunarodnim organizacijama, medijima, energetici, farmaceutskoj industriji i gotovo svakom drugom sektoru.

Upravo ta širina možda je jedan od razloga zbog kojih ekonomija već decenijama ostaje jedna od oblasti koje privlače interesovanje onih koji razmišljaju o svom profesionalnom razvoju.

Diploma ekonomiste odavno ne znači samo jedan posao

Nekadašnja predstava da diplomirani ekonomista gotovo automatski završava u banci ili računovodstvu odavno je prevaziđena.

Finansijska analiza, bankarstvo, osiguranje, revizija, kontroling, upravljanje rizicima, investicije, poreski poslovi, javne finansije, marketing i poslovna analitika samo su neke od oblasti u kojima se ekonomska znanja mogu primeniti.

Posebno je važno što se ta znanja mogu prenositi iz jedne industrije u drugu.

Finansijski stručnjak može da radi za banku, ali isto tako i za avio-kompaniju, trgovinski lanac, proizvodnu ili tehnološku kompaniju. Stručnjaci za poreze potrebni su i privatnom i javnom sektoru, dok su poznavanje finansijskih tržišta, upravljanja rizikom i poslovne analitike važni daleko izvan tradicionalnog finansijskog sektora.

Američki Biro za statistiku rada, na primer, navodi da organizacije u brojnim industrijama koriste ekonomsku analizu i kvantitativne metode kako bi proučavale i predviđale poslovne, prodajne i tržišne trendove.

Među faktorima koji stvaraju potrebu za takvim znanjem navodi se i sve veća upotreba velikih količina podataka u određivanju cena, oglašavanju i drugim poslovnim oblastima.

Drugim rečima, ekonomista danas ne mora da bude osoba koja samo „radi sa brojevima“. Sve češće je reč o nekome ko te brojeve pretvara u poslovnu odluku.

Menjaju se alati, ali neko i dalje mora da razume brojeve

Dolazak veštačke inteligencije možda najbolje pokazuje zašto treba razlikovati nestanak pojedinih zadataka od nestanka čitavih profesija.

Program danas može mnogo brže od čoveka da obradi ogromnu količinu podataka. Može da napravi tabelu, izračuna projekciju ili pronađe obrazac koji bi čoveku lako promakao.

Ali neko i dalje mora da zna šta ti podaci znače.

Da li je investicija opravdana? Koliki rizik kompanija može da prihvati? Zašto troškovi rastu? Kako će promena kamatnih stopa uticati na poslovanje? Šta se događa sa potrošnjom kada raste inflacija? Kako proceniti vrednost neke investicije?

Odgovore na takva pitanja ne daje samo alat. Za njih je potrebno razumeti poslovanje i kontekst u kojem se odluka donosi.

Upravo zbog toga tehnološka revolucija ne znači da klasična poslovna znanja postaju nepotrebna. Naprotiv, ona se kombinuju sa novim alatima.

Prema izveštaju Future of Jobs 2025 Svetskog ekonomskog foruma, gotovo 40 odsto znanja i sposobnosti potrebnih na radnim mestima moglo bi da se promeni do 2030. godine.

AI, big data i sajber bezbednost spadaju među oblasti u kojima se očekuje najbrži rast tražnje, ali poslodavcima istovremeno ostaju važne ljudske sposobnosti poput kreativnog razmišljanja, fleksibilnosti i prilagođavanja.

To menja i odgovor na pitanje šta danas zapravo znači studirati ekonomiju.

Ekonomista budućnosti neće učiti samo ekonomiju

Savremeno poslovno obrazovanje teško može da se završi učenjem ekonomskih teorija i nekoliko formula.

Ako će neko sutra analizirati poslovanje ili učestvovati u donošenju odluka u kompaniji, potrebno je da razume finansije, tržište i poslovne sisteme, ali i podatke, tehnologiju i širi kontekst u kojem kompanija posluje.

Upravo takav spoj različitih poslovnih oblasti može se videti i na osnovnim akademskim studijama Melius Academy, gde se program poslovne ekonomije ne završava samo na klasičnim ekonomskim disciplinama.

U okviru programa studenti se susreću sa različitim ekonomskim, finansijskim i poslovnim oblastima, dok modul Finansije, bankarstvo i osiguranje obuhvata, između ostalog, bankarstvo, javne finansije, finansijska tržišta i instrumente, finansijski menadžment, upravljačko računovodstvo, međunarodne finansije, upravljanje investicijama i projektima, osiguranje, kao i reviziju i kontrolu.

Ideja je važna upravo zbog promena o kojima govori tržište rada: ne pripremati se samo za jednu poziciju, već graditi znanje koje može da se koristi u različitim poslovnim okruženjima.

Od fakulteta do prvog stvarnog poslovnog problema

Postoji, međutim, još jedna važna razlika između znanja na papiru i onoga što će nekome zaista biti potrebno na poslu.

Teorijski razumeti kako funkcionišu finansije nije isto što i umeti to znanje primeniti kada se pred vama nađe konkretan poslovni problem.

Zato stručna praksa predstavlja deo studijskog programa Melius Academy, a Akademija na svom zvaničnom sajtu navodi i stručne obuke koje vode ka dodatnim sertifikatima iz oblasti kao što su javne nabavke, interna i eksterna revizija, finansijsko izveštavanje, finansijska forenzika i engleski jezik.

Takav pristup prati jednu širu promenu koja je već vidljiva na tržištu rada: diploma ostaje važna, ali poslodavci sve više žele da vide šta kandidat ume da uradi sa znanjem koje stoji iza nje.

A to postaje posebno važno u oblasti koja se neprestano prilagođava novim tehnologijama, propisima, tržištima i načinima poslovanja.

Koliko različitih vrata može da otvori jedno obrazovanje?Teško je sa sigurnošću predvideti kako će izgledati prosečno radno mesto 2040. godine.

Možda naziv pozicije na kojoj će neko tada raditi danas čak ni ne postoji.

Zato bi jedno od važnijih pitanja prilikom izbora obrazovanja moglo da bude drugačije od tradicionalnog.

Ne samo:

„Za koji posao me ova diploma priprema?“

već:

„Koliko različitih vrata mi znanje koje stičem može otvoriti?“

U tome ekonomija ima veliku prednost.

Kompanije će menjati tehnologije. Banke će menjati način poslovanja. Neki zadaci će nestajati, a novi će nastajati.

Ali dok postoje kompanije, institucije, tržišta, porezi, investicije, krediti, budžeti i ljudi koji donose odluke o novcu, postojaće i potreba za ljudima koji razumeju kako sve to funkcioniše.

Možda je upravo zato ekonomija jedna od onih oblasti koje se neprestano menjaju – ali nikako da izađu iz mode.

(Telegraf Biznis)