Radili ste i u Srbiji i u Austriji ali nemate dovoljno staža ni u jednoj zemlji: Imate li pravo na penziju?

Za veliki broj građana Srbije, Austrija je zemlja u kojoj su proveli deo radnog veka. Neki su tamo radili odavno, neki su odlazili više puta, a neki svoju radnu karijeru završavaju upravo u ovoj državi.

Starosna granica za muškarce za odlazak u penziju je 65 godina, dok je kod žena situacija nešto složenija jer se od 2024. godine starosna granica postepeno povećava sa 60 na 65 godina piše u najnovijem biltenu PIO fonda.

Teme za vas

Primera radi, žene rođene do 31. decembra 1963. godine mogu ostvariti starosnu penziju sa 60 godina. Za žene rođene od 1. januara 1964. godine starosna granica raste postepeno, zapo šest meseci.

Granica će se podizati sve dok za žene rođene od 1. jula 1968. godine ne dostigne 65 godina. To znači da, na primer, žena rođena u prvoj polovini 1965. godine može u redovnu starosnu penziju sa 61 godinom i šest meseci, dok su ženi rođenoj u drugojpolovini 1965. godine potrebne 62 godine života.

Za žene rođene od 1. jula 1968. godine važi ista redovna starosna granica kao za muškarce – 65 godina. Dakle, od 2033. godine u Austriji će muškarci i žene imati izjednačene uslove za starosnu penziju.

Šta je "Haklerova" penzija?

Austrijski sistem predviđa i mogućnost ranijeg odlaska u penziju za osiguranike koji ispunjavaju posebne uslove. Jedna od poznatijih mogućnosti je takozvana „Haklerova“ penzija, odnosno penzija za dugogodišnje osiguranike. Za muškarce je jedan od ključnih uslova 62 godine života i 45 godina staža. Kod žena se uslovi menjaju u skladu sa postepenim povećanjem njihove redovne starosne granice.

Postoje i druge vrste ranijih penzija, uključujući koridor penziju, ali za njih važe posebni uslovi u pogledu godina života, dužine osiguranja, pa i vrste rada u pojedinim slučajevima. Zato nije dovoljno samo sabrati godine provedene na poslu i zaključiti da je uslov ispunjen. Kod ranijeg odlaska u penziju treba obratiti pažnju i na moguće umanjenje penzije, slično prevremenoj penziji u Srbiji.

Naravno, za članove porodice preminulog osiguranika predviđena je i mogućnost ostvarivanja prava na porodičnu penziju. Pravo mogu da ostvare supružnik, registrovani partner, a u određenim okolnostima i razvedeni bračni drug, kao i deca. Uslovi su nastrani umrlog – trajanje navršenog staža, kao i na strani člana porodice koji podnosi zahtev.

Ako je smrt nastupila do 50. godine života, minimalno trajanje staža je pet godina. Potreban staž se uvećava za po jedan mesec za svaki mesec života nakon 50. godine, do maksimalnih 15 godina staža.

Deca mogu da koriste porodičnu penziju do 18. godine, a uz školovanje pravo može da se produži i do 27. godine života.

Naravno, propisi predviđaju i invalidsku penziju, odnosno penziju zbog invalidnosti ili sprečenosti za rad. Za ovu penziju uslov nije samo broj godina staža, već i zdravstveno stanje, vrsta posla i mogućnost nastavka rada ili rehabilitacije.

Za osiguranike mlađe od 50 godina, na primer, jedan od uslova je najmanje 60 meseci osiguranja u poslednjih 120 meseci. Sa povećanjem godina života menjaju se i potrebniperiodi osiguranja, slično kao kod porodične penzije.

Kako se reguliše penzija za Srbe koji su radili i u Austriji?

Naravno, da biste podneli zahtev za penziju nije potrebno da putujete. Opšte pravilo je da se zahtev podnosi u državi prebivališta, pa čak i ako u njoj nemate ni dan staža. Bitno je da ta država i država u kojoj ste radili imaju zaključen sporazum o socijalnom osiguranju.

Ako taj uslov nije ispunjen, onda zahtev možete da pošaljete poštom u jednu od dvedržave. Austrija i Srbija će međusobno razmeniti sve potrebne podatke o vašem zahtevu.

Za naše radnike posebno je važno da se za uslov ne posmatra samo staž koji je osoba ostvarila u jednoj državi. Srbija i Austrija imaju sporazum o socijalnom osiguranju, pa periodi osiguranja iz dve države mogu da se sabiraju prilikom utvrđivanja prava.

Praktično, to znači da osoba koja nema dovoljno staža samo u Austriji ili Srbiji ne treba automatski zaključiti da nema pravo na penziju. Staž ostvaren u Srbiji može da se uzme u obzir za ispunjenje uslova, prema pravilima međunarodnog sporazuma, ukoliko se međusobno ne poklapaju. To, naravno, ne znači da se austrijska penzija obračunava kaoda je sav staž ostvaren u Austriji.

Svaka država utvrđuje i isplaćuje svoj deo penzije prema sopstvenim propisima iperiodima osiguranja koji su u njoj navršeni. Osoba koja je radila i u Srbiji i u Austriji dobiće dve penzije – iz svake države za deo staža koji je u njoj navršen.

Svaka država procenjuje ispunjenost uslova prema svojim propisima, a visinu penzije određuje srazmerno navršenom stažu.

Naravno, postoje i radnici koji su radili u više od dve države. Austrija će uvek primenjivati propise Evropske unije, pa će pri određivanju penzije uzeti u obzir staževe navršene ubilo kojoj državi članici.

Tako će, na primer, staž u Grčkoj ući u obračun ukupnog staža za uslov u Austriji, iako Srbija sa Grčkom nema sporazum i ne može da ga sabere istoj osobi radi ispunjenja domaćih uslova.

Važan savet je da se pre podnošenja zahteva provere evidencije i utvrdi koji se periodimogu priznati. Za građane Srbije koji su deo radnog veka proveli u Austriji postoji mogućnost da u bilo kojoj od ove dve države podnesu zahtev za utvrđivanje staža u onoj drugoj, i pre podnošenja zahteva za penziju.

Na taj način se ubrzava postupak, jer će staž već biti utvrđen i pre penzionisanja.

(Telegraf Biznis)