Rad u inostranstvu ili internacionalnoj sredini: Evo kako da se uklopite u kulturu i da vas kolege prihvataju

Nova zemlja, bolja plata, zanimljiv posao i prilika za profesionalni napredak. Na papiru, odlazak u inostranstvo često izgleda kao početak uspešne karijere. Međutim, ono na šta mnogi nisu spremni jeste svakodnevni susret sa drugačijim mentalitetom, nepisanim pravilima ponašanja i kolegama koji nisu uvek spremni da prihvate nekoga ko dolazi iz druge zemlje.

Iako se o radu u inostranstvu najčešće govori kroz zarade, troškove života i mogućnosti zapošljavanja, jedan od najvećih izazova može biti nešto sasvim drugo - osećaj da ne pripadate kolektivu.

Teme za vas

Problem nije rezervisan samo za one koji su napustili Srbiju. Sa sličnim situacijama susreću se i zaposleni koji iz svojih domova rade za strane kompanije, sarađuju sa međunarodnim timovima ili svakodnevno komuniciraju sa kolegama različitih nacionalnosti.

Kako se uklopiti u takvo okruženje, a da pritom ne izgubite sopstveni identitet i samopoštovanje?

Zašto se teško razumemo čak i kada govorimo istim jezikom?

Kulturološke razlike ne svode se samo na jezik, običaje ili nacionalnu pripadnost. One utiču i na način na koji ljudi komuniciraju, rešavaju sukobe, prihvataju autoritet i grade međusobno poverenje.

U pojedinim radnim sredinama otvoreno izražavanje neslaganja smatra se poželjnim, dok se u drugim doživljava kao nepoštovanje. Negde su kolege navikle na neformalnu komunikaciju sa nadređenima, a negde postoji jasna hijerarhija koju nije preporučljivo zaobilaziti.

Istraživanja predstavljena u časopisu Harvard Business Review izdvajaju četiri česta izvora problema u multikulturalnim timovima: razlike u direktnosti komunikacije, jezičke prepreke, različit odnos prema autoritetu i neslaganja oko načina donošenja odluka.

To znači da ponašanje koje jedna osoba smatra sasvim normalnim druga može protumačiti kao nepristojnost, nezainteresovanost ili čak nepoštovanje.

Zato je prvi korak ka uspešnoj integraciji razumevanje da drugačije ponašanje ne mora automatski da znači neprijateljstvo.

1. Posmatrajte pre nego što počnete da menjate stvari

Dolazak u novi kolektiv zahteva određeno vreme za upoznavanje njegovih pravila.

Obratite pažnju na to kako kolege međusobno komuniciraju, koliko su formalni sastanci, da li se odluke donose zajednički i kakav odnos zaposleni imaju prema nadređenima.

Ne morate prihvatiti svaku naviku, ali razumevanje načina funkcionisanja tima može sprečiti brojne nesporazume.

Posebno je važno ne donositi zaključke o čitavom narodu na osnovu iskustva sa nekoliko kolega. Neprijatna osoba nije nužno predstavnik kulture kojoj pripada.

2. Jezik nije samo sredstvo komunikacije, već i način povezivanja

Čak i kada je engleski zvanični poslovni jezik kompanije, zaposleni često neformalno razgovaraju na maternjem jeziku.

Za stranog kolegu to može predstavljati ozbiljnu prepreku, naročito ako se važne informacije razmenjuju tokom pauza, neformalnih razgovora ili zajedničkih aktivnosti.

Učenje osnovnih izraza na lokalnom jeziku može biti koristan prvi korak. Pozdrav, zahvalnost ili jednostavno pitanje često olakšavaju uspostavljanje kontakta.

Ipak, zaposleni ne bi trebalo da budu isključeni iz važnih poslovnih razgovora zato što ne govore jezik većine.

U međunarodnim timovima posebno je korisno dogovoriti zajednički jezik komunikacije i pisano potvrđivati važne odluke.

3. Ne očekujte da će prijateljstva nastati preko noći

U nekim poslovnim kulturama kolege brzo prelaze na neformalno obraćanje, zajedničke ručkove i druženje nakon radnog vremena. U drugim sredinama privatni i poslovni život znatno su odvojeniji.

To ne znači da su ljudi nužno hladni ili neprijateljski raspoloženi.

Istraživanje Endija Molinskog i Melise Han, objavljeno 2024. godine u Harvard Business Review, ukazuje da kultura oblikuje i način na koji ljudi uspostavljaju odnose, dele privatne informacije i razvijaju poverenje.

Zato je bolje graditi odnose postepeno, kroz svakodnevnu saradnju, nego očekivati da će vas novi kolektiv odmah prihvatiti kao dugogodišnjeg prijatelja.

4. Pronađite zajednički interes, a ne samo zajednički jezik

Kada se ljudi razlikuju po poreklu, jeziku i navikama, profesionalni ciljevi mogu postati najvažnija tačka povezivanja.

Uspešno završen projekat, rešavanje zajedničkog problema ili spremnost da pomognete kolegi često imaju veći značaj od pokušaja da se po svaku cenu dopadnete svima.

Pokažite pouzdanost, poštujte dogovore i budite otvoreni za saradnju.

Ponekad je upravo profesionalno poverenje prvi korak ka boljim međuljudskim odnosima.

5. Ne tumačite svaku neprijatnost kao lični napad

Kada se osoba već oseća kao stranac u kolektivu, čak i sitne neprijatnosti mogu dobiti dodatnu težinu.

Kratak odgovor na poruku, izostanak poziva na kafu ili rezervisanost kolega ne moraju nužno značiti odbacivanje.

Međutim, važno je razlikovati povremenu neljubaznost od sistematskog isključivanja.

Ako kolege uporno odbijaju saradnju, uskraćuju informacije potrebne za posao ili omalovažavaju nečije poreklo, problem više nije samo u različitim komunikacionim stilovima.

U takvim situacijama korisno je razgovarati sa nadređenim, a po potrebi i sa službom za ljudske resurse, uz konkretne primere ponašanja koja otežavaju rad.

6. Prilagođavanje ne znači odricanje od dostojanstva

Jedna od najčešćih grešaka koju zaposleni mogu napraviti jeste uverenje da, kao stranci, moraju prihvatiti sve kako bi zadržali posao ili stekli naklonost kolega.

Razumevanje drugačijih običaja jeste poželjno, ali tolerisanje diskriminacije nije obaveza.

Britanski institut za razvoj kadrova CIPD naglašava značaj radnog okruženja u kojem zaposleni imaju osećaj pripadnosti, jednake mogućnosti i uslove da doprinesu svojim znanjem i sposobnostima.

Odgovornost za uspešnu integraciju zato ne može biti isključivo na novozaposlenom ili stranom radniku.

Poslodavci i rukovodioci imaju važnu ulogu u uspostavljanju pravila komunikacije, sprečavanju isključivanja i stvaranju uslova za ravnopravnu saradnju.

7. I kada radite od kuće, kulturološke razlike ostaju

Rad na daljinu uklonio je geografske prepreke, ali nije uklonio kulturološke.

Zaposleni iz Srbije može svakodnevno sarađivati sa kolegama iz Nemačke, Amerike, Indije ili Japana, a da nikada ne poseti njihovu kancelariju.

U takvom okruženju dodatni izazov predstavlja odsustvo neverbalne komunikacije. Poruka koja je zamišljena kao kratka i efikasna može biti protumačena kao neprijatna, dok ćutanje tokom video-sastanka ne mora značiti nezainteresovanost.

Zbog toga je korisno na početku saradnje dogovoriti očekivanja: kada se odgovara na poruke, kako se daje povratna informacija, na koji način se rešavaju neslaganja i koje informacije moraju biti dostupne svim članovima tima.

Jasna pravila mogu sprečiti da se razlike u radnim navikama pretvore u lične sukobe.

Uspešna integracija je dvosmerna ulica

Istraživanje Henrika Bresmana i Ejmi Edmondson, predstavljeno u Harvard Business Review, pokazuje koliko je psihološka sigurnost važna za uspeh raznolikih timova.

Kada zaposleni mogu slobodno da postavljaju pitanja, iznose ideje i priznaju greške bez straha od ponižavanja, lakše se prevazilaze prepreke koje nastaju zbog različitog porekla i iskustava. Drugim rečima, nije dovoljno okupiti ljude iz različitih zemalja i očekivati da će međunarodni tim automatski dobro funkcionisati.

Potrebno je izgraditi međusobno poverenje. Na kraju, možda najvažnija lekcija rada u međunarodnom okruženju jeste da se uklapanje ne meri time koliko smo uspeli da postanemo slični drugima, već koliko smo naučili da uspešno sarađujemo uprkos razlikama.

Dobar kolektiv nije onaj u kojem su svi isti, već onaj u kojem niko ne mora da se oseća kao stranac.

(Telegraf Biznis)