Čovek koji je predvideo veliki finansijski krah ima savet za kupce stanova: Ovo pravilo menja sve

Kupovina sopstvenog stana za mnoge predstavlja najveću finansijsku odluku u životu. Međutim, poznati američki investitor Majkl Beri, koji se proslavio predviđanjem finansijske krize 2008. godine, smatra da kupci prave veliku grešku kada za nekretninu izdvoje sav novac koji mogu da priušte. Njegov savet mladima mogao bi da promeni način na koji razmišljaju o stambenim kreditima.

Beri, čija je investiciona strategija postala poznata zahvaljujući filmu "Velika opklada" (The Big Short), nedavno je na platformi Sabstek (Substack) objavio deset životnih saveta namenjenih jednom 26-godišnjaku.

Teme za vas

Među preporukama koje se odnose na obrazovanje, ulaganje, porodicu i odnos prema novcu, posebno se izdvojila ona o kupovini nekretnina.

Kako prenosi Dnevni avaz, Berijeva poruka je jednostavna: kupite dom koji košta približno polovini iznosa koji realno možete da priuštite.

Stan od 200.000 ili 100.000 evra?

Prema ovoj logici, ukoliko kupac raspolaže sredstvima i kreditnom sposobnošću za kupovinu nekretnine od 200.000 evra, trebalo bi da razmotri stan čija je cena oko 100.000 evra.

Razlika nije samo u kvadraturi ili lokaciji. Suština je u finansijskoj sigurnosti koju donosi manja zaduženost.

Kupovina jeftinije nekretnine može značiti nižu mesečnu ratu kredita, manje troškove finansiranja i više novca za svakodnevne potrebe, štednju i nepredviđene situacije.

Posebno je važna činjenica da visoka rata stambenog kredita može dugoročno ograničiti profesionalne i životne odluke.

Osoba koja najveći deo prihoda izdvaja za otplatu stana može teže da se odluči na promenu posla, pokretanje sopstvenog biznisa ili privremeni prekid zaposlenja. Nekretnina koja bi trebalo da pruži sigurnost može postati ozbiljan finansijski teret.

Najskuplji stan nije uvek i najbolja investicija

Beri je ranije izneo i svoje viđenje ulaganja u nekretnine, procenjujući da dugoročni godišnji prinos od stambenih objekata u Sjedinjenim Američkim Državama, nakon poreza i troškova održavanja, iznosi oko 4,5 odsto.

Prema njegovoj računici, takav rezultat približan je prinosu kvalitetnih obveznica, dok su nekretnine tokom prethodnih 25 godina kao investicija zaostajale za američkim berzanskim indeksom S&P 500.

Ipak, ova procena odnosi se na američko tržište i ne može se automatski primeniti na Srbiju ili druge zemlje. Investitor smatra da najveća vrednost sopstvenog doma nije nužno zarada od buduće prodaje, već kvalitet života koji pruža.

Deset saveta za finansijski stabilniji život

Pored preporuke o kupovini nekretnine, Beri je mladima poručio da nikada ne prestanu da uče i vežbaju, da razumeju značaj kompromisa u partnerskim odnosima i da iskoriste prednosti dugoročnog ulaganja i složene kamate.

Savetovao im je i da izbegavaju kockanje, budu dobri roditelji, pokazuju zahvalnost i budu darežljivi.

Zanimljiva je i njegova preporuka da skupe stvari, poput jahti i aviona, radije iznajmljuju nego kupuju, kao i stav da uživanje u umetnosti ne mora podrazumevati velika finansijska izdvajanja.

Šta ovo pravilo znači za kupce u Srbiji?

U Srbiji, gde kupovina prve nekretnine za mnoge podrazumeva višedecenijsko zaduživanje, Berijev savet otvara važno pitanje: da li je pametnije kupiti najveći stan za koji banka može da odobri kredit ili ostaviti dovoljno prostora u kućnom budžetu za druge životne potrebe?

Odgovor zavisi od visine primanja, porodičnih okolnosti, uslova kreditiranja i ponude nekretnina.

Kupovina upola jeftinijeg stana nije uvek izvodljiva, naročito u gradovima u kojima su cene kvadrata visoke, a izbor manjih i pristupačnijih nekretnina ograničen.

Ipak, osnovna poruka poznatog investitora ostaje primenljiva: maksimalna kreditna sposobnost ne mora istovremeno biti i najrazumniji iznos za kupovinu. Prava vrednost sopstvenog doma nije samo u tome koliko vredi na tržištu, već i koliko finansijske slobode ostavlja onima koji u njemu žive.

(Telegraf Biznis/Avaz.ba)