Koliko su naši neimari sigurni na gradilištima i ko je odgovoran za njihovu bezbednost

Tragedija na gradilištu u centru Beograda u kojoj je jedan radnik poginuo, a drugi povređen ponovo je pokrenula pitanje koliko su radnici bezbedni na svom radnom mestu.

Na radnike R. V. (65) i T. O. (63) u Čika Ljubinoj ulici obrušio se zid juče u popodnevnim satima. Oni su radili poslove armirača, na crno, a to im je ujedno bio i prvi dan na poslu.

Teme za vas

B.O. koji je u mređuvremenu podlegao povredama samo je još jedna opomena u nizu da se mora uvesti red na crnom tržištu rada, i da radnici pre svega budu adekvatno zaštićeni na svojim radnim mestima, a onda i da se njihovu bezbednost neko preuzme odgovornost.

U toj crnoj statistici, nažalost, zbog povreda na radu najviše je poginulih upravo iz građevinskog sektora.

Najveći problem, kako je praksa pokazala, jeste sama specifičnost gradilišta, odnosno to što izvođači radova često angažuju podizvođače, koje onda angažuju veliki broj radnika i negde između se onda gubi kontrola o njihovoj evidenciji ko radi na crno, a ko je redovno zaposlen.

Veliku ulogu u kontroli poslodavaca ima inspekcija kojih je čak devet zaduženih za tržište rada (komuinalna, građevinska, saoobraćajna…), ali je manjak broja inspektora najveća prepreka.

-Svaka pogibija radnika na gradilištu ogromna tragedija i za kompaniju, porodicu i samog stradalog. Zakoni i podzakonski akti jasni su kada je reč o bezbednosti na gradilištima - rekla je nedavno ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović koja je podržala je ideju o većem broju inspektora koji bi kontrolisali bezbednost na gradilištima.

Ona je upozorila na povećan broj gradilišta, odnosno 42.000 u odnosu 1.000 od pre četiri godine.

PRAVILA SU JASNA, ALI SE KAO I SVAKA - KRŠE

Foto-ilustracija: Profimedia

Obaveze kompanije u vezi sa bezbednošću radnika regulisane su propisima, ali ti isti propisi moraju da se poštuju.

S tim u vezi, u toku godine očekuje se usvajanje novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, a u planu su i Zakon o osiguranju u slučaju povrede na radu, izmene Zakona o socijalnoj zaštiti, kao i zakoni o socijalnim kartama i o socijalnom preduzetništvu.

Izmenjen je i Pravilnik o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju, i od 8. januara se primenjuje u verziji koja je usaglašena sa evropskom metodologijom.

Inače, Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, propisano je da se pod povredom na radu smatra povreda koja se dogodila u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla osiguranika, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim i hemijskim dejstvom ili naglim promenama položaja tela, ili iznenadnim opterećenjem tela, ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma.

Takođe tu spadaju i povrede koju zaposleni dobiju pri obavljanju posla na koji nisu raspoređeni, ali koji obavljaju u interesu poslodavca, zatim povreda koju zaposleni pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi obavljanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad.

KOJA SU PRAVA RADNIKA

Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana.

Kada je reč o daljoj proceduri, kad poslodavac prijavi povredu na radu usmeno i u pisanoj formi, dužan je da popuni izveštaj o povredi na radu u pet primeraka, koje dostavlja lekaru koji je prvi pregledao povređenog, a nakon popunjavanja podataka kod lekara izveštaje dostavlja Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, koji priznaje povredu na radu.

Ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 100 odsto za sve vreme bolovanja, odnosno sprečenosti za rad.

GODINA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

Pod profesionalnim bolestima smatraju se bolesti nastale u toku rada prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje zaposleni obavlja, a povreda na radu predstavlja kratkotrajno mehaničko, fizičko ili hemijsko dejstvo na zaposlenog.

U slučaju povrede na radu i profesionalne bolesti ako se utvrdi potpuni gubitak radne sposobnosti zaposleni ostvaruje pravo na invalidsku penziju. Ako je povredom na radu ili profesionalnom bolešću prouzrokovano telesno oštećenje od najmanje 30 odsto zaposleni stiče pravo na novčanu naknadu.

U 2018. godini desile su se 53 povrede na radu sa smrtnim ishodom i 779 teških povreda na radu.

Zbog povećanog broja smrtnih povreda na radu u odnosu na prethodne godine Vlada Srbije je 31. januara donela Odluku da se 2019. godina proglasi godinom bezbednosti i zdravlja na radu.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pokrenulo je kampanju "Bezbedan rad, zdrava budućnost", kako bi se dodatnim aktivnostima uticalo na smanjenje broja povreda na radu.

VIDEO: Nastavljena nelegalna gradnja na Dedinju

(Telegraf Biznis)