Čovek koji je oblikovao lice današnjeg Sočija za Telegraf Biznis: Treba mi još radnika iz Srbije

Foto: vep.ru.com, Shutterstock

Soči je od skromnog primorskog grada postao ogromno mondensko odmaralište na obali Crnog mora, a srpski neimari su najzaslužniji za novo lice grada.

Grad u kome je moguće i skijanje u brdima i plivanje u moru je u jednom trenutku postao najveće gradilište Evrope, i mesto gde se naša građevinska industrija dizala iz pepela - gradila je kapitalne objekte za Zimske olimpijske igre i odvela hiljade i hiljade radnika.

Izgrađeni su auto-putevi, brza pruga, gasovod, mostovi, tunel, 18 žičara, 80 kilometara ski staza, i stotine novih objekata. I na svim tim objektima, ali i mnogim kasnije, radila je porodična firma porodice Bajramović koja se već decenijama takmiči na ovom ogromnom, ali izuzetno zahtevnom tržištu.

Kod Fikreta u Sočiju trenutno ima više od 500 ljudi iz Srbije/Foto: Privatna arhiva

Reč je o novopazarskoj kompaniji ALК ++ koja je ujedno i jedna od najvećih evropskih građevinskih firmi, koju je predsednik Rusije Vladimir Putin nagradio poveljom i medaljom, za izuzetan doprinos u realizaciji Zimske olimpijade i Zimske paraolimpijade 2014. godine u Sočiju.

Takođe su učestvovali i u dočeku za srpsku delegaciju koja je nedavno boravila u Sočiju, a postavili su i video-bim u centru grada s likovima Putina i Vučića.

Fikret Bajramović koji je direktor te kompanije u razgovoru za Telegraf Biznis u Sočiju, otkrio je kako izgleda voditi posao u Rusiji i koji su im dalji planovi za tamošnje ali i tržište u Srbiji.

• Koliko već radite u Rusiji?

- Ovde smo već dvadeset godina. Ja sam direktor, a predsednik firme je Numan, moj stric. Uspešno poslujemo dve decenije na ovom tržištu.

• Pominju vas kao najvećeg graditelja Sočija, šta ste sve pravili?

- Imamo nekoliko firmi u okviru kompanije. Odradili smo gotovo sve olimpijske objekte. Infrastrukturu, a sada gradimo i objekte za prva lica, a to su rezidencije. I dan danas radimo na državnoj Bočarov ručej. Do sada, ukupno sedam rezidencija.

Temelji jedne od najvećih nekretnina/Foto: Privatna arhiva

• Da li to znači da ste fokusirani samo na tržište Rusije?

- Velike smo patriote, volimo svoju zemlju. Ulažemo isto i u Srbiju. Mnogo.

• Šta radite u Srbiji? Kakve projekte planirate?

Pripremamo neke projekte u Beogradu, kupili smo betonjaru tamo, i svu prateću tehniku, miksere, kamione i sve što je potrebno za izgradnju.

• Dakle, opet građevina?

- Ne isključivo. Pokušavamo da razvijemo stočarstvo na Pešteru. Napravili smo više od 200.000 kvadratnih metara objekata za stočarstvo. Trenutno imamo oko hiljadu ovaca i 300 grla krupne stoke.

• Ko vam vodi računa o štalama, znamo da je u tom regionu problem s manjkom radne snage?

- Zapošljavamo lokalnu radnu snagu. Kontroliše nam sestra od strica, ona je rukovodilac. Imamo i nekoliko restorana u Novom Pazaru, svečane sale i nekoliko mini marketa.

Rezidencije su postale unosan biznis za srpske kompanije/Foto: Privatna arhiva

• Da li je tih nekoliko različitih poslova dovoljno da motivišete ljude da ostanu tamo?

- Porodičan je biznis i iskren da budem - nema neke koristi i profita od svega toga, ali je cilj i pokušavamo da sačuvamo omladinu, familiju. Kao što ste naveli, sve je prazno. Hoćemo da ih zadržimo, da ne bi zalutali u svet.

• Koliko radnika zapošljavate ovde, u Sočiju?

- Imamo oko 40 članova bliskih rođaka, a iz Srbije zapošljavamo 500 radnika, a 500 iz drugih zemalja. Moldavije, Kirgistana, Tadžikistana, Uzbekistana, oni su jefitniji, i iz Rusije, naravno.

• Kako tražite naše radnike, kako su došli dosadašnji do vas?

- Imali smo javne konkurse, i mnogo dolaze putem preporuka. Preko našeg imena. Svi koji su nam došli i pojavili se, doveli su kasnije i svoje rođake, komšije. Ljudi su zadovoljni.

Fikret je, kaže, veliki patriota, voleo bi da radi više u Srbiji/Foto: Privatna arhiva

• Koliko je to radnika do sada?

- Primer je samo do početka Olimpijade, čak 7.500 ljudi sa teritorije bivše Jugoslavije je radilo za nas.

• Planirate li nova zapošljavanja?

- Planiramo da zaposlimo još dosta radnika. Da. I iz Srbije ovde, ali i u Srbiji konkretno.

• Koji kadrovi vam najviše nedostaju?

- Pa, građevinci. Pored njih i radnici za ugradnju betona, keramičari, kamenoresci. Sa inženjerskim sastavom smo kompletirani. Dakle, najviše su potrebne zanatlije.

A s druge strane, očekujemo i podršku vlasti u Srbiji i predsednika, da nas podrže kako bismo mogli da ulažemo i u našoj zemlji.

Nove zgrade nicale su kao pečurke, Soči pre 6 godina bio je drugi grad/Foto: Privatna arhiva

• Kada je reč o uslovima poslovanja, po čemu se razlikuje Rusija, da li je i zašto lakše?

- Nije nam mnogo olakašano bilo. Svojim radom i trudom smo dostigli sve. Pri tom, naši ljudi su cenjeni u svetu kao građevinci. Jedni su od vrsnih radnika. To je osobina i ime koje su naši preci, dedovi i očevi otvarali u svetu, pa i Rusiji.

• Kako gledate na konkurenciju u Rusiji?

- Da se ne hvalim, ali trudim se da idemo korak ili korak i po ispred njih.

Kada je reč o tržištu Srbije, kako na njega gledate odavde? Građevina?

- Patriota sam i hteo bih da se srpsko tržište razvija više. Međutim, koliko čujem i u ono u šta sam upućen, građevinske škole nedostaju Srbiji. Natalitet pada. Trebalo bi prvo da se poveća natalitet, zatim da se radi i na školstvu.

• Koliko iznosi prosečna plata radnika u vašoj firmi u Sočiju?

- Naši radnici primaju 1. 500 evra platu, u proseku.

• To važi i za radnike iz Srbije?

- Da, a našim građanima iz Srbije je obezbeđen i smeštaj. Trenutno ne i hrana, jer je udaljenost baze takva da je komplikovanije.

Uslovi u kojima rade naše firme su izuzetno teški. Snegovi su najveća prepreka Foto: Privatna arhiva

• Rusija i Srbija imaju određene i međudržavne sporazume, kako oni utiču na vaš posao?

- Već je potpisan jedan, a to je povezivanje penzija i plata. Dogovoreno je da naši ljudi imaju pravo da povežu radni staž. Mislim da će, normalno, to da olakša naš posao i da uveliča broj radne snage ovde.

• Videli smo šta ste sve gradili u Sočiju, odnosno, bar deo, ali šta je to na čemu niste radili, a voleli biste?

- Optimista sam i idealista. Gledam i u budućnost. Voleo bih da radim i primenim najnovije tehnologije na mostovima. Na primer, sa direktnim grejanje asfalta, da ne dolazi do smrzavanja nikada.

• A šta vam je bio podvig?

- Možda žičare sa teškim uslovima gradnje. To su montaže koje se izvode helikopterima. Radili smo ih za olimpijske igre.

Jesu najsavremenije tehnologije montaže ali se primenjuju u teškim uslovima, nepristupačnim, velikim snegovima... Surovo je. 

(Vesna Bjelić/v.bjelic@telegraf.rs)