• 10

Kuće od 40 kvadrata: Prolazni trend ili ćemo u budućnosti biti osuđeni na njih?

Minijaturne kuće su zaštitne reči mreže "Home & Garden", postale su neophodne u vremenu koje se vodi Instagramom, istorijski visokom nejednakošću i kreditima. Ipak, ostaje pitanje da li je ovo simbol pametnije, ekološki prosvećene generacije ili simbol toga da milenijalci rade isto ono što i njihovi roditelji, ali su nažalost mnogo siromašniji?

  • 10

Brz način života u kom je potreban krov nad glavom jednostavno samo da biste prenoćili doveo je do toga da su u svetu sve popularnije minijaturne kuće. Izgledaju idilično, jeftine su i, u momentu kada svi bruje o ekološkim posledicama, izuzetno vode računa o okruženju.

Upravo ove minijaturne kuće možda jesu odgovor na rast svetske populacije, a samim tim i sve veću nejednakost među ljudima.

Minijaturne kuće su zaštitne reči mreže "Home & Garden", postale su neophodne u vremenu koje se vodi Instagramom, istorijski visokom nejednakošću i kreditima.

Ipak, ostaje pitanje da li je ovo simbol pametnije, ekološki osveštene generacije ili simbol toga da milenijalci rade isto ono što i njohovi roditelji, ali su nažalost mnogo siromašniji?

Sve je veće, pa su veće i kuće

U SAD, na primer, je sve veće. Kuće nisu izuzetak. Srednja veličina jednog porodičnog doma u 2015. imala je nešto preko 200 kvadrata. U poređenju sa drugim delovima sveta, posebno sa Evropom, to je i te kako veliko.

Zašto je to tako, postoji niz razloga. Jedan, na primer, jeste da su Amerikanci počeli rano i često da voze, što je transformisalo dizajn njihovih gradova i predgrađa. Moglo je da se gradi izvan urbanih centara gde je zemljište bilo jeftinije i obimnije, omogućavajući tako izgradnju većih kuća.

Pored toga, ideja o velikim prostorima izgledala je privlačno bivšim evropskim kolonijama, gde su Evropljani često živeli u skučenijim, preuređenim starijim zgradama. Australijanci, Kanađani i Amerikanci imali su priliku da zauzmu zemlju i da grade nova, prostrana naselja.

Prosperitet koji je Amerika videla u 20. veku takođe nikome nije naštetio: Zašto da ne napravite veliku kući ako imate novca za nju?

Ipak, znatna količina ovog prostora je izgubljena. U studiji UCLA utvrđeno je da većina ljudi najviše vremena provede u kuhinji ili oko televizora i da se vrlo retko koriste dnevni boravak ili trem.

Kao rezultat ovih dodatnih, neiskorišćenih prostora, više sredstava se troši na izgradnju, a potrošnja energije je dvostruko veća nego što bi jednoj porodici bilo potrebno ako njihova kuća ima samo one prostorije koje se stvarno koriste.

Manje, energetski efikasnije kuće, privlačne su sve većem broju populacije mimimalista i pojedincima svesni resursa koji se troše.

Jeftine i ekološke

Samo u 2017. godini prodaja sićušnih domova povećana je za 67 odsto. Imaju jedna oko 40 kvadrata u proseku i takođe su razumljivo jeftine. Za male kuće na točkovima, prosečan trošak je 46.300 dolara.

S druge strane, grupa ljudi koja se odlučuje za minijaturne domove nije sastavljena samo od bogatih minimalista koji žele da smanje potrošnju i da se povinuju trednu. U 70 odsto SAD, prosečan radnik ne može sebi da priuši dom. Jedna trećina odraslih ima finansijske poteškoće, a četvrtina nema uštedu.

Pod ovakvim uslovima, smanjivanje veličine kuće je možda jedini način za opstanak.

Inače, nedavno smo pisali o različitim kućama koje odstupaju od "tradicije" i nisu igrađene na svakidašnji način. Ukoliko ste i Vi ponosni vlasnik neke neobične kuće ili u vašem okruženju postoji jedna takva, pošaljite nam mejl sa fotografijama na biznis@telegraf.rs. 

(Telegraf Biznis)

Komentari

  • Gile

    Ova varijanta dušu dala na nekom placu pored vode 😁 samo da nije na točkove, to bi kod nas maznuli dok trepneš.

  • balkanski špijun

    Hajde mene neka osude na jednu ovakvu kucicu...

  • Mrcke

    Svaka cast za ideju, vrh je. Unutra sve sa ukusom I funkcionalno I ogromnoooooo dvoriste....bas kako treba.

Preporuka sa Weba

Google preporuke