Beograd rešava cenu kvadrata: Koliko će vam skočiti porez u 2021?

Foto: Shutterstock

Grad Beograd doneo je odluku o utvrđivanju prosečnih cena kvadrata odgovarajućih nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2021. godinu.

Teme za vas

Od ovih brojki i parametara najviše zavisi i koliki će porez na imovinu tokom naredne godine plaćati Beograđani, a on bi mogao da bude veći i više od šest odsto u odnosu na 2020. godinu. Podsetimo, upravo te razlike unele su zabunu među naše sugrađane, pa se desilo u prošlom kvartalu da je nekome skočio, a drugima ne.

Sagovornici Telegraf Biznisa objasnili su tada detaljno kako se obračunava porez na imovinu.

Zasad još nije poznato da li će biti povećana i visina poreza, ali je već sada jasno da će pojedini Beograđani plaćati veći porez pošto je porasla vrednost njihovih nekretnina.

Na primer, procenjena cena kvadrata na osnovu koje se izračunava porez na imovinu, za ekstra zonu poslovanja, u 2020. iznosio je 195.052 dinara za stan, dok će naredne godine on biti 206.838 ili šest odsto veći.

Vrednost kvadrata stana u prvoj zoni za 2020. je iznosila 190.091, a za sledeću će biti 199.942. U osmoj zoni procenjena cena kvadrata je sa 36.655 dinara skočila na 38.993 što je povećanje od 6,4 odsto.

Kuće su nešto drugačije vrednovane, tako da postoje delovi grada u kojima će građani plaćati i manji porez na imovinu za ovakve objekte.

Foto: Grad Beograd

Podsetimo, Grad Beograd je podeljen u čak 14 zona: ekstra zona poslovanja, ekstra zona stanovanja, prva zona, druga zona, treća zona, četvrta zona, peta zona, šesta zona, sedma zona, osma zona, zona zaštite zelenila 1, zona zaštite zelenila 2, zona ulaznih pravaca i zona specifičnih namena.

Prema podacima koji su ustupljeni Telegraf Biznisu, pet opština u Srbiji imalo je ili manju naplatu ili očekuju da će biti na nivou prošle godine. Pogledajte detaljne cifre u posebnom tekstu. 

Zbog ove 3 stavke skače vam porez 

Najčešći razlog zašto neko dobije veći porez na imovinu je rast tržišne cene nekretnina u određenim zonama ili usled uvećanja kvadrature. Ovogodišnja rešenja su uvećana i u onim slučajevima gde se nepokretnost vodila na umrlo lice.

U takvim slučajevima ne postoji više poreski kredit i za taj iznos su obaveze veće. Zakonska je obaveza naslednika imovine da nepokretnosti prijavi na svoje ime i reguliše poreski status. U oblasti poreza na imovinu naš program radi sa 44 opštine u Srbiji, i najčešća povećanja poreza su proizvod neregulisanog vlasništva, odnosno kod nepokretnosti koje se vode na umrla lica.

Porez na imovinu se plaća tromesečno, u roku od 45 dana od početka tromesečja, prema Zakonu o porezima na imovinu. On se plaća, inače, kvartalno, i to u roku od 45 dana od dana početka tromesečja, tako da rate dospevaju oko 15. u mesecu: februaru, maju, avgustu i novembru.

Za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu, koja trenutno iznosi 9,25 odsto. Za izbegavanje plaćanja poreza na imovinu predviđena je kazna od 5.000 dinara.

(V.B.)