Sve zgrade u ovoj regiji teške su 1,6 biliona kilograma: Gradovi "tonu" pod uticajem urbanizacije

San Francisko / Foto: Pixabay

Krajem 2020. godine inženjeri su počeli da rade na projektu vrednom 100 miliona dolara, kako bi sprečili da se Millennium Tower u San Francisku dalje naginje i tone u zemlju.

Teme za vas

Svet je odavno obuzet gradnjom visokih zgrada, nebodera, ali malo ko zaista analizira koliko pritiska one čine na zemlju, odnosno tlo prenaseljenih gradova. Ova kula od 58 spratova je u proteklih 10 godina "potonula" oko 40 cm.

San Francisko, nažalost, nije usamljen u ovom problemu. Gradovi širom sveta praktično "tonu" zbog težine zgrada koje leže na njihovom tlu, odnosno pod teretom sopstvenog urbanog razvoja, kako je to Blumberg opisao.

A istovremeno - i sa porastom nivoa mora. Nova studija, stoga, pokušava da kvantifikuje koliko sama težina izgrađenog okruženja doprinosi tome da gradovi tonu, tj. geološkom fenomenu poznatom kao sleganje tela.

Iako je urbanizacija samo jedan od malih uzroka ove pojave, članak objavljen u časopisu AGU Advances govori o tome da će njen uticaj verovatno rasti, kako se ljudi budu sve više selili u gradove.

Kao rezultat toga, gusto naseljeni gradovi verovatno će tonuti brže od manje razvijenih područja.

Autor studije Tom Parsons, seizmolog iz Američkog geološkog zavoda, posmatrao je područje zaliva San Francisko kao studiju slučaja ovog uticaja. Procenjuje da je kolektivna težina svih zgrada regije San Francisko otprilike 1,6 biliona kilograma.

Samo ta težina mogla je prouzrokovati da zemlja potone za oko 80 milimetara, tokom perioda urbanizacije grada. "To je konzervativna procena", kaže Parsons, i dodaje da je "prilično nemoguće objasniti svaku pojedinu stavku u gradu".

Njegov model za izračunavanje tih formula koristi javne podatke o visini i osnovnim obrisima svake zgrade na području zaliva San Franciska, i iznosi šire pretpostavke o njihovom sastavu i sadržaju u njima. Ne uključuje druge masovne izvore kao što su putevi, mostovi i druga popločana područja, niti uključuje ljude.

Dubai / Foto: Freepik.com

Ipak, i sam pritisak zgrada je dovoljan da utiče na potonuće ovog dela SAD. Prethodna istraživanja iz 2018. godine sugerisala su da obalna područja u gustoj regiji oko San Franciska, sa populacijom većom od sedam miliona, tonu brzinom od skoro 2 milimetra godišnje.

Neka područja sležu i do 10 milimetara godišnje. Regija se takođe suočava sa pretnjama od katastrofalnih poplava, jer se očekuje da će nivo mora porasti za čitav metar do kraja veka.

Dok su faktori poput pumpanja podzemne vode, erozije i pomeranja tektonskih ploča često glavni uzroci sleganja, Parsonsov članak zumira region San Franciska da bi objasnio kako urbanizacija takođe igra malu, ali ne i beznačajnu ulogu u svemu tome.

Zatim, tu je činjenica da su mnoge gradske zgrade izgrađene na tlu koje se lakše sabija, zbog čega zemlja vremenom još više tone. Inženjeri obično planiraju ovaj efekat prilikom plana i gradnje. Ali, vremenom, velike zgrade nastavljaju da pritiskaju tlo, posebno ako je ono bogato glinom.

Uticaj svih ovih pritisaka naniže može biti mali u poređenju sa ostalim faktorima, ali Parsons tvrdi da će težina urbanog razvoja biti sve značajnija u celom svetu, kako ljudi budu nastavljali da migriraju.

Prema jednoj proceni, oko 70% svetske populacije će živeti u velikim urbanim oblastima do 2050. godine. Parsons kaže da bi o ovom pitanju posebno trebalo da misle zemlje u razvoju, gde bi moglo doći do povećanja broja ljudi.

Džakarta / Foto: Pixabay

U Indoneziji su lideri, recimo, konačno "progurali" plan za premeštanje glavnog grada iz Džakarte, delimično da bi smanjili pritisak na prenaseljeni grad, ali to je već svakako svetska metropola koja najbrže tone.

Prekomerno pumpanje podzemne vode dovelo je do toga da grad slegne i potone oko 10 cm godišnje, a neka primorska područja, gde se siromašni stanovnici suočavaju sa hroničnim poplavama - tonu oko 25 milimetara godišnje.

- Ako nameravate da urbanizujete mesto, ne možete, zapravo, uraditi mnogo po pitanju sleganja tla, jer gravitacija radi svoje. Međutim, postoje neki olakšavajući faktori, na primer, gde gradite i na kom zemljištu. Gradovi će možda želeti da preispitaju planove za izgradnju u blizini obale ili na vrhu meliorisanog zemljišta koje je podložno sleganju. Možda će želeti da preispitaju svoj urbani sistem kanalizacije - navodi dalje ovaj stručnjak.

(Telegraf Biznis)