• 25

Beograd među najskupljim gradovima u Evropi po ceni stanova: Koliko godina radimo za krov nad glavom

Odnos prihoda i cene stana među najnepovoljnijim u Evropi

  • 25
Beograd nekretnine cene

Foto: Marko Jovanović, Printskrin: numbeo

Tražnja za stanovima u velikim gradovima, posebno u prestonici, dodatno je ojačala, što je doprinelo daljoj stabilizaciji tržišta nekretnina ali i novom blagom rastu cene. Novi podaci za mart pokazuju poskupljenje stanova na periferiji Beograda ali i po drugim velikim gradovima i to do čak 9 odsto za mesec dana.

Čini se da dobrom stanu i nije potreban oglas, a kako nam otkriva jedan investitor koji gradi na Karaburmi, on nijedan stan nije oglasio - a prodati su već pre završetka radova.

Nije ni čudo onda što se potražnja i kupovina stanova u Srbiji uprkos aktuelnoj situaciji ne smanjuje, a kako raste tražnja, rastu i cene stambenog prostora, posebno u novogradnji na atraktivnim lokacijama.

U prilog tome svedoči i podatak da se Beograd našao na četvrtom mestu na listi najskupljih gradova u Evropi po cenama nekretnina u odnosu na visinu prihoda, što je nedavno objavljeno na sajtu Numbeo koji važi za najveću svetsku bazu podataka o životnim troškovima, kao i o kvalitetu života.

Odnos cene nekretnina i prosečnih prihoda u Beogradu iznosi visokih 19,77. Glavni grad Srbije se tako našao iza Moskve (odnos 21,12), koja je na prvom mestu, Pariza (20,97) i Splita (19,77), a ispred Vladivostoka (18,63), Gdanjska (18,31), Praga (17,97) i Milana (17,85).

Imajući u vidu da je u prošloj godini u Srbiji prodato nekretnina u vrednosti od oko 4,2 milijarde evra, što je uprkos pandemiji koronavirusa više nego u prethodne tri godine, stiče se utisak da krize nema u ovoj oblasti.

Tako je najskuplji kvadrat stana u Srbiji u 2020. godini prodat u “Beogradu na vodi” i koštao je čak 9.600 evra. Kada je reč o starogradnji, najviša cena plaćena je na Dorćolu u Ulici Kralja Petra - 4.500 evra po kvadratu.

Osim toga, banke nude povoljne uslove za stambene kredite, što stimuliše posebno kupce prvog stana da uđu u proces rešavanja stambenog pitanja.

Prosečna cena stanova novogradnje u Srbiji u 2020. godini iznosila je oko 1.400 evra, što predstavlja povećanje u odnosu na 2019. godinu od 1,8 odsto.

Prosečna cena kvadratnog metra stana u Hrvatskoj u drugom polugodištu prošle godine iznosila je 1.670 evra, što je 1,2 odsto više nego u istom periodu 2019, pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS).

Cene stanova najviše su skočile u Rijeci, Osijeku, ali i Zagrebu, gde je prosečna cena kvadrata u novogradnji 1.820 evra, a u ostalim naseljima 1.470 evra.

Prema podacima državnog zavoda za statistiku Monstat U Crnoj Gori, prosečna cena kvadratnog metra stana u novogradnji u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila je 1.007 evra i za 15 odsto veća u odnosu na treći kvartal, prenosi Tanjug.

Prosečna cena kvadratnog metra stana u novogradnji u Podgorici u poslednjem kvartalu 2020. godine iznosila je 985 evra, dok je na crnogorskom primorju iznosila 1.359 evra. Kada se uporedi cena stanova u Crnoj Gori sa onom u Srbiji, vidi se da je cena stanova u novogradnji u Podgorici znatno ispod cene u Beogradu, čak i Novog Sada.

Soba stan drveni pod biljke biznis

Foto: Shutterstock

Čak su i cene stanova na crnogorskom primorju ispod prosečne cene stanova u Beogradu, kada se uporede statistički pokazatelji.

Prosečna cena kavadrata u Makedoniji je oko 750 evra.

U Republici Srpskoj stanogradnja je krajem prošle godine takođe "uhvatila zamah", a neočekivano problemi na tržištu javili su u poslednje vreme zbog toga što su proizvođači stiropora podigli scene između 40 i 50 odsto.

Termoizolacioni materijal jedna je od ključnih stavki prilikom gradnje, a investitori i građevinci ističu da će talas njegovog poskupljenja kakav se ne pamti sigurno uticati na potražnju i na rast cene kvadrata stanova.

Koliko nam treba da radimo za stan?

Portal Bright Side izračunao je koliko godina bi ljudi koji žive u različitim zemljama morali da rade kako bi uštedeli dovoljno novca za kupovinu stana u glavnom gradu. Računica je izvedena na osnovu mesečne zarade i prosečne cene za kupovinu stana od 50 kvadrata van centra grada, a računali su da se za stan daje cela plata.

Izračunali smo i gde se na ovoj listi nalazimo mi, pa po ovim kriterijumima zaključak je da nam je potrebno 12,5 godina da uštedimo za stan. Jer, ako uzmemo da je prosečna cena kvadrata u Beogradu oko 1.500 evra, to znači da stan od 50 kvadrata košta 75.000 evra.

Ukoliko bismo celu prosečnu platu, koja iznosi oko 500 evra, davali na stan, trebalo bi nam 12,5 godina da ga otplatimo.

Video: Kako naći stan u situaciji kada cene nekretnina i zakupa divljaju?

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Xx

    A svi kukaju kako smo sirotinja. Ko kupuje tolike stanove, po tim cenama?

  • Minaaa

    To je preskupo za našu sirotinju za ove druge nije skupo narod jedva preživljava mnogo ima gladnih porodične penzije 11hiljada a ne može nigde da se radi kakav je zakon kod nas nedaj bože

  • Hahahahah

    12 godina za stan, lepe bajke

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke