• 51

Koliko su građani Srbije daleko od kupovine stana? "Bacamo hiljade evra u vetar" (ANKETA)

, Telegraf Biznis

U Beogradu i Novom Sadu, ali i u nekim drugim gradovima Srbije, sve teže se dolazi do prve nekretnine, budući da cene neprestano skaču

  • 51
stan, knjiga

Foto: Pixabay

Kupovina nekretnine je veliko životno pitanje, a za kupovinu stana ili kuće, ne odlučuje se preko noći, pa neki ljudi do poznijih godina žive sa roditeljima, ili kao podstanari. U drugu grupu posebno spadaju mladi bračni parovi (sa decom), mada ima i dosta pojedinaca.

Cene stanova u najvećim gradovima Srbije obaraju rekorde iz dana u dan, o čemu svedoče cifre Geodetskog zavoda za mart. Potražnja premašuje ponudu, i mada su cene generalno skočile na nivou cele zemlje, Beograd i Novi Sad ipak prednjače. Tu je prosečna cena po kvadratu od 1.500 do 2.000 evra.

I na periferiji je danas teško naći cenu od 800/1.000 evra po m2, a ako imamo u vidu da cifre na top lokacijama (centar, Vračar, Novi Beograd, Liman u Novom Sadu) dostižu 3.000, 4.000 evra i više, onda je jasno koji je prosek. Podsećamo da je najskuplji kvadrat u Srbiji u 2020. prodat u "Beogradu na vodi", a vredeo je čak 9.700 evra.

Beograd je, inače, među najskupljim gradovima u Evropi po ceni stanova, prema podacima sajta Numbeo. Odnos cene nekretnina i prosečnih prihoda u Beogradu iznosi visokih 19,77.

Kako razmišljaju podstanari?

Kako se snalaze mlađe generacije danas, koliko su daleko od kupovine stana?

- Veoma daleko. Iako je sve lakše doći do stambenog kredita (povoljnije kamate i olakšice za kupce prvih stanova), i dalje se mlađe generacije suočavaju sa neizvesnošću koja ih sputava da naprave taj korak. Konkretno, propratne stavke oko kredita koštaju, opremanje, kada se sve svede na računicu, ide ono "sledeće godine" - priča nam V.V. (32) iz Beograda, i dodaje:

"Takođe, primetila sam u okruženju trend da se postavlja pitanje da li uopšte da kupuju stan u Beogradu ili Srbiji. To je uglavnom jer razmišljaju da će se preseliti negde u inostranstvo. Dalje, remote work (rad na daljinu) će nekima ostati stalni način rada, pa čujem i da im je trenutno primamljivije da plaćaju putovanja odakle će moći da rade, a ko zna, možda tamo i ostanu".

Dnevna soba, kauč, stan, kuća

Foto: Pixabay

Naša sugrađanka nije imala iskustvo da joj gazda stana podigne kiriju, tokom godina boravka u stanu (dakle, nevezano za pandemijsku krizu), ali zna ljude kojima se to dešavalo. Povećanje je u proseku iznosilo 50 evra.

Sve i da naiđu na fer vlasnika stana, lepo uređenu i pozicioniranu nekretninu i prostojnu cenu, ostaje problem "posedovanja". "Koliko god da se odomaćiš, taj stan nije tvoj. Paziš na zidove, stolariju, keramiku, kuhinju... Retko kad možeš nešto da menjaš i možda uneseš svoje, a i vodiš se logikom zašto bi ulagao u tuđi stan", priča nam V.V. i dalje objašnjava ko plaća kvarove i popravke - ona, kao podstanar, ili stanodavac?

- Sitne popravke sama plaćam, i pozivam majstora, jer uvek očekujem pitanje: "Pa kako sada?". To se desilo sa bojlerom, koji je stanodavac jedino i platio, kada je reč o popravkama - napominje.

stan

Foto: Pixabay

Koliko nam treba da radimo za stan?

Portal "Bright Side" izračunao je koliko godina bi ljudi koji žive u različitim zemljama morali da rade kako bi uštedeli dovoljno novca za kupovinu stana u glavnom gradu. Računica je izvedena na osnovu mesečne zarade i prosečne cene za kupovinu stana od 50 m2, van centra grada, a računali su da se za stan daje cela plata.

Izračunali smo i gde se na ovoj listi nalazimo mi, pa po ovim kriterijumima zaključak je da nam je potrebno 12,5 godina da uštedimo za stan. Jer, ako uzmemo da je prosečna cena kvadrata u Beogradu oko 1.500 evra, to znači da stan od 50 kvadrata košta 75.000 evra. Ukoliko bismo celu prosečnu platu, koja iznosi oko 500 evra, davali na stan, trebalo bi nam 12,5 godina da ga otplatimo.

Pitamo i jednu mamu, koja živi sa suprugom i dvoje dece u kvartu na obodu našeg glavnog grada, da li razmišljaju o kupovini stana, budući da žive kao podstanari nekoliko godina.

Da bi uopšte mogao da podigneš kredit za stan, trebaju ti ugovor na neodređeno i izvestan mesečni prihod koji bi garantovao dalje plaćanje rata, što nije čest slučaj u Srbiji danas. Iako je sada potrebno manje novca za učešće nego pre, to je je mnogima i dalje otežavajuća okolnost, posebno kada je reč o porodicama koje traže veći stan - priča nam M.T. (35).

Ipak, ističe da je svakako pozitivno to što se može dobiti povraćaj PDV-a, za kupovinu u novogradnji, ako ste prvi kupac/vlasnik. 

"To može biti olakšica i tako neki uspevaju da kupe nekretninu. Ali, to su uglavnom ljudi koji kupuju manje stanove. Recimo, moja prijateljica je kupila garsonjeru za 40.000 evra, učešće je 10%, što znači da joj treba samo 4.000 evra. Te pare je pozajmila od bliske osobe i planira da ih vrati kada dobije povraćaj".

novac

Foto: Unsplash

- Ipak, ako pričamo o porodicama, rata za kredit bi bila veća od kirije, jer je obično reč o većem stanu, i samim tim o većoj ceni. Što se tiče našeg podstanarskog života, u ovom stanu smo otprilike 5, 6 godina, a baš u vreme kada je krenula pandemija, gazdarica nam je uvećala cenu za 50 evra - dodaje ova mama iz Beograda.

Kaže da je njihovo iskustvo sa stanodavcem generalno pozitivno, uglavnom stvar dogovora, osim što ne smeju da iznose neki nameštaj. Osim toga, plaćanje je "fleksibilnije", ne mora da bude 1. u mesecu.

Takođe, M.T. kaže da troškove za sve popravke, sitnije ili krupnije, u njihovom slučaju snosi vlasnik stana.

- Ono što je svakako činjenica, jeste da bacamo na hiljade evra u vetar kada se sve sabere. Jeste da imamo krov nad glavom, ne plaćamo nešto bukvalno uzalud, ali na kraju dan, nije naše - zaključuje M.T.

Da li imate u planu kupovinu stana?

Glasajte

Video: Cena najjeftinijeg sata je u iznosu komfornijeg stana u centru Beograda

(Telegraf Biznis/B.Đ.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Nenad

    Kao pausalac ja bih sutra kupio stan na kredit ali nazalost banke i pored ucesca od 20% zahtevaju spojen radni odnos, odnosno neprekidnu aktivnost agencije minimum 2 godine. Naravno to je totalna glupost, imam platu preko 1000 eura i ucesce a ne mogu da dobijem kredit zbog besmislenih procedura. Stan je na banci, ako ne platim uvek mogu da ga prodaju i da se namire, nije da stan nakon "dila" sa bankom postaje moje apsolutno vlasnistvo pa da su oni u nekom riziku. Sami sebi koce pricu inace bi se desetine hiljada ljudi u podstanarima odlucilo za kupovinu nekretnine na kredit. Rata za prosecanu garsonjeru je 150-180 eura a kirije idu od 150-250 eura, pa ko je lud da spaljuje novac, bolje da otplacujemo svoj stan..

  • zac

    Kod nas je sve nerealno,netrebamo se cuditi sto svi odlaze,nasa drzava je stvorena za lopove i kriminalce oni ovde cvetaju,hocemo vise dece,za to vam je potreban stan i normalni uslovi , samo jedan mali broj ljudi to poseduje zato ljudiidu za standarniji zivot beze vani, nista me ne cudi!

  • Nataša

    Ja sam medicinska sestra. Radila sam u Kragujevcu za 45000 din i plaćala garsonjeru 150 evra. Otišla sam u Nemačku, radim u kliničkom centru, jednosoban stan plaćam 400 evra a plata mi je nešto preko 200.000 u dinarima.Mislila Sam da uštedim za stan u Srbiji ali kad sam videla kako se u Nemačkoj živi ,ne vraćam se nikad više na Balkan. Bolje ovde da živim ko čovek i da se udam nego da skapavam u Srbiji i izdržavam nekog slepca.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke