Kuće okružene soliterima, stan sa pogledom ubrzo postane "pogrešna odluka": Ima li gradnja granice?

Foto: Shutterstock

Kada se odlučite za gradnju ili kupovinu kuće u delu grada (ili van njega) gde mahom dominiraju iste/slične, tipske nekretnine - onda je ono što najmanje očekujete i želite "nicanje" višespratnica, stambenih ili poslovnih zgrada, a posebno solitera.

Teme za vas

Ipak, to je danas postala realnost za mnoge vlasnike kuća u Beogradu ili u malo udaljenijim delovima. Građevina je grana koja značajno gura BDP Srbije napred, gradi se punom parom i na sve strane, a potražnja za stanovima nadaleko nadmašuje ponudu.

Ove teme su prilično osetljive, jer ako investitor dobije dozvolu za gradnju, teško ćete ga "dobiti" na sudu uz argument da vam "zaklanja pogled na park". Jednostavno, neke norme su često podložne promenama i izuzecima, a kako se naša prestonica širi - tako postaje jasno da su neke zgrade neminovnost.

To se posebno odnosi na objekte koji idu u visinu, jer zauzimaju manje mesta na zemljištu, a u njima može da stanuje više porodica, odnosno stanara. Kod takvih zgrada treba ispitati samo zemljište, klizište, ružu vetrova i tome slično, ali je "zaklanjanje pogleda" neretko previše subjektivna percepcija da bi bila regulisana zakonom.

Kada se nastanite negde, teško da možete očekivati da u tom delu budete sami, ili okruženi sa još svega nekoliko kuća. Mada, s druge strane, tip gradnje, urbanistički plan i neremećenje okoline i prostora su druge teme kojima se treba detaljnije pozabaviti.

Printskrin: Twitter

Vrste objekata u pojedinačnim zonama

Prema Pravilniku za parcelaciju, regulaciju i izgradnju:

1. U zoni kuća za odmor, seoskoj zoni i zoni retkih naselja i porodične gradnje, u perifernoj poslovnoj, privrednoj i industrijskoj zoni u okviru svake građevinske parcele, a u okviru dozvoljenog procenta izgrađenosti parcele, mogu se graditi drugi objekti, kao i prateći i pomoćni objekti koji su u funkciji korišćenja glavnog objekta, čija namena ne ugrožava glavni objekat i susedne parcele.

2. U opštoj stambenoj zoni u naseljima srednjih gustina sa dva ili više tipova stambene izgradnje, u mešovitoj zoni u naseljima srednjih gustina sa dva ili više tipova nestambene gradnje, u gradskoj stambenoj i opštoj zoni većih gustina i centralnoj gradskoj i poslovnoj zoni, u okviru dozvoljenog procenta izgrađenosti parcele - dozvoljava se na građevinskoj parceli kompatibilna namena, u okviru objekta.

3. Na površini osnovne pretežne namene zemljišta u zoni kuća za odmor, seoskoj zoni i zoni retkih naselja i porodične gradnje, u opštoj stambenoj zoni u naseljima srednjih gustina sa dva ili više tipova stambene izgradnje, u mešovitoj zoni u naseljima srednjih gustina sa dva ili više tipova nestambene gradnje, u urbanoj stambenoj i opštoj zoni većih gustina i centralnoj gradskoj i poslovnoj zoni - dozvoljena je izgradnja kompatibilnih namena i to: poslovanje, trgovina, ugostiteljstvo, zanatstvo i usluge, zdravstvo, dečija zaštita, obrazovanje, kultura, verski objekti.

Foto: Shutterstock

Takođe se navodi da se visina novog objekta na građevinskoj parceli utvrđuje primenom pravila o visinskoj regulaciji, odnosno dozvoljenom visinom objekata propisanom ovim pravilnikom. Za određivanje udaljenja od susednog objekta ili bočne granice parcele, referentna je visina fasade okrenute prema susedu, odnosno bočnoj granici parcele.

Od Surčina do Vrčina

Gotovo sva prigradska naselja propirmila su oblik urbanih, barem u nekom procentu. Tamo gde su do pre nekoliko godina bile samo porodične kuće, čak pretežno niske, sada su otmene vile ili zgrade sa nekoliko spratova. Takođe, niču i soliteri. I to nije slučaj samo sa perifernim delovima, kao što su Surčin, Galenika, Vrčin i tome slično, već recimo i kada je reč o Voždovcu.

U tom delu prestonice ima dosta porodičnih kuća, čiji vlasnici ne žele da ih prodaju investitorima. S druge strane, ne mogu da spreče neke druge komšije da to urade. Onda se desi da kroz nekoliko meseci, nadomak njihove kuće nikne stambena zgrada, koja im "remeti mir, atmosferu".

Printskrin: Twitter

I naši sugrađani pomno prate dešavanja na tržištu nekretnina, i često reaguju na Tviteru. Pitaju se da li je novac baš uvek najveći motiv? 

"Kako prodaš kuću investitoru za neki stan, a ne vodiš računa o tome šta će taj soliter tu da "zatvori". Ili kako niče niz zgrada tamo gde je bila kuća ili dve", jedan je u nizu komentara. Primetno je da, čak i u delovima grada gde je do skoro bilo nezamislivo videti neku višu stambenu zgradu, to više nije slučaj.

Neretko se piše i tome kako vlasnici nekih nekretnina reklamiraju "kuću ili apartman sa pogledom", a onda nakon nekoliko meseci ispred vašeg balkona ili prozora nikne visoka zgrada. Ipak, to su stvari za koje često ne postoji garancija. Recimo, upravo isto se često dešava na primorju.

(Telegraf Biznis)