Iza rasta cena kuća krije se tipičan model: 5 razloga koji rasvetljavaju ogromnu potražnju

Foto: Freepik

Kada govorimo o nekretninama, cene "divljaju" u celom svetu. Jedan uzrok tome je naglo poskupljenje građevinskog materijala, a drugi, vrlo bitan - jeste rastuća potražnja.

Neka od najskupljih tržišta za (luksuzne) kuće i stanove su SAD, Azija (Singapur), Australija, Novi Zeland. Tamo poslednjih meseci intenzivno skaču cene, a navodi se da je, iz ugla kupca, najgore u Sidneju.

Teme za vas

Tipična kuća u proseku košta 1,3 miliona američkih dolara, a tipični stan - 750.000 dolara. U Melburnu, potrebno je izdvojiti oko 974.400 dolara za kuću i 568.790 dolara za stambenu jedinicu.

Cene kuća nadmašile su rast prihoda od sredine 1990-ih, što je doprinelo padu domaćeg vlasništva za 4 odsto, izveštava smh.com.au. Ali, nema tu neke posebne misterije. Jednostavan ekonomski odgovor je da potražnja nadmašuje ponudu.

Dublje pitanje je zašto se povećala potražnja i zašto ponuda nije porasla toliko da zadovolji potražnju. Hju Hartigan, viši savetnik u Nacionalnoj stambenoj finansijskoj i investicionoj korporaciji, kaže da stanovanje služi u dve svrhe, a to su finansijska imovina i pružanje skloništa.

5 razloga za vrtoglavi rast cena

Potražnja za skloništem raste kada se stanovništvo povećava, dok na potražnju za stanom kao finansijskim sredstvom - u velikoj meri utiču ekonomski faktori, posebno kamate.

Foto: Freepik

1. Pristup kreditu i niske kamatne stope uslovile su pojačanu potražnju, a kako ponuda nije uspela da joj parira, tako je krenuo rast cena nekretnina. To je slučaj ne samo u svetu, već i kod nas: pisali smo o tome da na nekim lokacijama, bude 10 kupaca na jedan stan. Obezbeđivanje zajma istog obima po nižoj stopi čini prinos od zakupa privlačnijim za investitore, dok niže stope povećavaju sposobnost zaduživanja vlasnika-stanara da kupe veći dom.

2. Populacija raste i to ne možemo zanemariti ni u ovom kontekstu. Glavni faktor koji dugoročno povećava potražnju je rast stanovništva, jer to znači da je većem broju ljudi potrebno mesto za život. Prošle godine, australijsko stanovništvo poraslo je 0,5 procenata, što je uglavnom rezultat prirodnog priraštaja. Od 2000-ih pa sve do početka pandemije u martu 2020, raslo je 1,5 do 2 procenta godišnje, a Sidnej i Melburn su uzimali veliki udeo u tome. Obično veći deo rasta stanovništva dolazi zbog imigracije, koja je prošle godine stala.

3. Kontrolisano planiranje. Uvek postoji zaostajanje kada ponuda sustigne potražnju, a kontrole planiranja to mogu pogoršati ograničavanjem ponude u nastojanju zadovoljavanja te potražnje. U kontekstu australijskih gradova, to znači ograničenje veće gustine. Drugim rečima, kvartovi ne treba ili ne smeju da budu prenaseljeni, a ograničenja u planiranju postoje, između ostalog, zato što stanovnici nekog naselja insistiraju na očuvanju "susedskog karaktera".

Foto: Shutterstock

4. Porez, kao veoma bitna stavka. Na primeru ove zemlje, poreska politika Australije favorizuje ulaganje u imovinu u odnosu na ulaganje u drugu imovinu. Negativno raspoređivanje znači da investitor može otpisati investicione gubitke na teret svog prihoda, čineći ga poresko efikasnim. Tehnički, možete negativno menjati akcije, ali to je mnogo teže. Obrazloženje je da je to isto kao i stvaranje poslovnog gubitka: porez plaćate samo na dobit. Protivargument je da su gubici namerni.

5. I penzija ima svoju ulogu u svemu. Iako poreska politika povećava potražnju za stanom kao finansijskom imovinom, pravila koja se odnose na "podobnost" za starosnu penziju - odvraćaju vlasnike kuća od prodaje. Barem je tako u Australiji. Porodična kuća se ne računa u tzv. "testu za starosnu penziju", tako da se neko u gradu Dabo sa kućom od 300.000 dolara tretira isto kao i neko ko je u Balmejnu i ima nekretninu od 3 miliona dolara.

(Telegraf Biznis)