Mali stanovi su budućnost: Zašto su garsonjere najtraženije i šta određuje visoke cene u Beogradu?

Nema tu velike filozofije. Mali stanovi se kupuju jer narod nema para.Pa naravno da je stan od 25 kvadrata jeftiniji nego onaj od 60 ali svako bi radije kupio onaj veći ako bi imao para. Ne bih rekao da se danas mnogo pravi garsonjera jer one su investitorima manje isplative i ako se brže prodaju.U novoj zgradi graditelj najviše ima profita ako su stanovi veći jer tada gubi manje kvadrature.Kada zgrada ima dosta garsonjera onda zbog zidova graditelj potroši više materijala a kvadrata je manje.U oglasima pokušavaju mnogi nabiti cenu stanovima koji imaju samo 20-30 m.Ali ne ide im. Pa ko je lud za stan od 20m i na dobroj lokaciji da plati 50-60 hiljada evra.To je preveliki novac a stan nikakav. Ja ni 40 hiljada ne bih platio nov stan u strogom centru od 20m kvadratnih. Ja imam 23m novog stana, platio sam 23 000 a sada vredi oko 30 hiljada.Planiram kupiti veci a da bude duplo skuplji na boljoj lokaciji, ali nikako dok su ove cene. Inače garsonjere su često nastale veštački,od garaža, od zajedničkih prostorija u prizemlju ili odvajanjem od veceg stana. Ovo što sam ja kupio u novoj zgradi garsonjeru od 23m je puki slučaj, malo je toga.Zgrada ima 4 nivoa, pa svi stanovi iznad mene su kao i moj po 23m. Ni na Dedinju ne bih garsonjeru od 25m platio 2000 ili više po kvadratu.

Mali stanovi su postali potreba onom sloju stanovništva koje više nema sredstva za održavanje većih, grejanje ,struja ,voda komunalije . Važno je i reći da je promenom ekonomske situacije ,odvajanjem dece od roditelja , odlazak da se živi u kuće u prigradskim naseljima promenilo potrebu kvadrature stana. Pre nekoliko decenija drzava je gradila u socijalističkom samoupravljanja stanove sa više soba i kvadrata ,ti stanovi su budzasta prodati i otkupljeni devedesetih u onoj inflaciji. Sve je redja slika da u većem stanu zive dve generacije , ljudi planiraju u napred što je i dobro . Mislim da su ti mali stanovi precenjeni , u njima žive samohrane majke penzioneri koji su prodali vece za manje ,kasirke koje su došle iz sela u grad da rade za malu platu , dosta takvih stanova je izgrađeno poslednju deceniju . Obično su u zgradama sa po 4 sprata nemaju lift , nemaju parking ,nalaze se na ulici , nisu konforni. Ako želiš da slobodno živiš to je kuća to je dvorište , nema ništa lepše nego kad izlaziš iz hodnika kuće stepenicama na travnjak . Kultura življenja, kućni red kod nas je na dosta niskom nivou , onaj neće da plati za lift, onaj neće za fasadu ,onaj neće interfon.

Primetila sam da se najvise grade ti minimalni stancici. Meni je toga vise preko glave. Vec 11 god (od kako sam krenula na studije) se stisnjavam po garsonjerama, minimalnim stanovima, sve tako skarabudzeno da ni za posten ormar nema mesta da se uglavi, garderobu i cipele koje nisu u sezoni drzim kod mame koja zivi u drugom gradu, pa vecito nosim nesto po torbama i koferima, raznosim tamo vamo.. to je zivot za studente nikako za nekoga ko zeli da ima svoje domacinstvo i normalan zivot sa partnerom a kamoli decom. Ja ne znam hoce li uopste biti na trzistu normalnih prostranih stanova kakvi su se nekada gradili. Znaci ne pricam o lux varijantama nego normalnim funkcionalnim stanovima sa odvojenom kuhinjom, za pocetak