Vrtloglave cene nekretnina na Balkanu: "450 evra je standard za male, bedne stančiće, ostali su od 800"

Foto: Shutterstock

Pre godinu i po Romina Tkalec je porodicu uselila u, kako kaže, kućicu iz snova. - U meni je dugo tinjala želja da pronađemo kuću koja će nam biti zanimljiva. U stanu sam se osećala sputano, svi smo se osećali sputano. Kada smo došli ovde, bili smo jako zadovoljni, kaže.

- Budući da je to stara kuća, još uvek treba puno ulaganja, uvek se pojavljuje nešto novom neplanirano. I to iziskuje - osim naših finansija - puno našeg vremena, energije i truda, dodaje.

Čini se kako su kuće izvan grada postale atraktivnije nego ikad pre, ali to se samo čini.

- Znate kako je to bilo nekada, prizemlje za roditelje, pa sprat za decu, sprat za unuke. To su kuće koje nisu prilagođene potrebama današnjih kupaca, zato se kuće baš i ne prodaju previše jer ne zadovoljavaju ono što kupci traže. Novogradnje su apsolutni hit zato što su tu ljudi sigurni da su zaštoćeni od potresa, da je novo, imna lift, parking i sve ono što stil života danas traži. Kad pričamo o Zagrebu to je tramvaj zona, najtraženiji su uvek stanovi preko 40-50 kvadrata, odnosno do 100.000 evra, objašnjava Vujović za "Kod nas doma".

Sa svojim je timom u poslednjih 18 godina Vujević zbrinuo više od 10.000 nekretnina, kako stanova i kuća, tako i zemljišta. Nije tu samo prodaja, nego i najam, a jedino si najam u ovom trenutku može da priušti drugi protagonista ovog priloga - Puležanin Dan Pauletta.

- Tražili smo stan baš dugo, cene su vrtoglave, 450 evra je standard za male, nikakve, bedne stančiće. Ima stanova koji su lepi i komotni za 700-800 evra, ne znam ko sebi može to da priušti u Hrvatskoj, kaže podstanar Dan.

Iz Zagreba pet godina života iselio je u rodnu Pulu, nakon godinu i po vratio se u Zagreb i zgrozio nad cenama. Kaže, razlika između stanovanja u Puli i Zagrebu je minimalno 100 evra.

- Mislim da bi stanovanje trebalo da bude besplatno i da bi svakome trebalo biti omogućeno, smatra Dan. - Mislim da se polako menjaju mentaliteti i da su ljudi spremni da iznajme svoj stan i odu negde drugde da iznajme nekretninu, ali da znaju da imaju nešto svoje, kaže Vujović.

Hrvati su u vrhu Evrope po procentu vlasništva, tako stoji da Hrvati poseduju više od 80 posto svih dostupnih nekretnina na domaćem tržištu. Prosek Evropske unije je ispod 50 posto.

- To je deo genetskog koda, zato što se štedi u nekretninama. Rekao bih da nismo edukovani ni za deonice, ni za fondove, kod nas se jednostavno ulaže u nekretnine, zaključuje Vujović.

Tokom ove godine kupovina zemljišta u pojedinim županijama je porasla za 50 do 100 posto, u odnosu na prethodnu godinu. Tokom 2022. Hrvatska ulazi u Šengen, to znači da će strani građani moći neopterećeno da kupuju hrvatske nekretnine s francuskim ili nemačkim platama. Cene na tržištu nekretnina do daljnjeg neće padati, a kada se u ovu trku 2022. uključi i Evropa, tek onda izazov počinje.

(Telegraf Biznis)