"400€ mesečno za kiriju?! Neko nema ni toliku platu": Da li se iznajmljivanje u Beogradu isplati?

Koje opcije imaju građani Srbije danas, ako nemaju rešeno stambeno pitanje? Život u zajednici, ako su samci (sa cimerom ili cimerima), kod roditelja, u paru... Ali, trošak svakako postoji, bilo da plaćate ratu za kredit za stan ili plaćate zakup svakog meseca.

Ono gde se priča komplikuje jeste status u banci, ako nemate dovoljno keša da kupite nekretninu. Naime, potrebno je da budete u stalnom radnom odnosu, ako želite kredit, pri čemu uslovi variraju od banke do banke.

Teme za vas

Onda, nakon odobrenja kredita sledi otplata rata, ali je to svakako mudrija odluka - u odnosu na iznajmljivanje, jer će vam mnogi podstanari reći kako mesecima i godinama "bacaju pare u vetar".

S druge strane, u nekim državama, poput Nemačke, ne isplati se uvek biti vlasnik nekretnine, te čak i oni koji imaju mogućnost da je kupe, reše da je ipak iznajmljuju. Zašto?

Osim faktora poreza, tu su i troškovi koje zahteva održavanje zgrade i, uopšte, okoline - te građani kao podstanari ovaj deo obaveze "prebacuju" na vlasnika. Sa posedovanjem kuće je, kažu, druga stvar.

Kako je kod nas?

U Beogradu je i dalje mnogo podstanara. Stariji stanovi su deficitarni u odnosu na novogradnju, a potražnja neprestano nadmašuje ponudu. Dakle, na cene utiče i veliki priliv građana iz unutrašnjosti koji u prestonici traže novi dom.

Nedavno smo pisali o tome da su cene zakupa u Beogradu značajno skočile, pre svega u Zemunu i naselju Stepa Stepanović, tako da kirija za stan od 50 kvadrata u tim zonama grada - sada košta 400 evra.

"400 evra za stan, mesečno?!! Dajte, neko nema ni takvu platu", glasio je jedan od komentara naših čitalaca, a mnogi su bili saglasni da su cene preterane.

Zapravo, najviše je skočila cena zakupa za stanove koji imaju oko 50 kvadrata, i još jednom podsećamo da se tradicionalno najbolje kotiraju jedinice na 2. spratu, kao i one koje su na atraktivnim lokacijama.

(Telegraf Biznis)