Život u malom je moguć: Bum "tiny" kućica je počeo pre 10 godina, kako da ih jeftino napravite sami?

Foto: Profimedia/Alamy/Hilda Weges / Alamy

Dugo pišemo o malenim kućama (eng. tiny houses), uglavnom u kontekstu masovne gradnje i tražnje otkako je krenula pandemija, međutim, da li ste znali da je reč o čitavom pokretu?

Iz industrije kažu da se pokret nije smanjio, već je sazreo. I to se dopada penzionerima.

- Kada smo se moj muž, Dejl i ja, 2007. preselili u našu kolibu od 44,5 m2 na jezeru u planinama Ozark (SAD), nismo ni slutili da ćemo slučajno postati trendseteri. Naš prvobitni plan je bio da izgradimo još jednu kuću od oko 90 kvadrata, a da koristimo ovu malenu kao svoju kancelariju i pansion. Zatim je udarila recesija 2007-09. Dejl je dobio otkaz i naučili smo da tokom te zime možemo da živimo prilično udobno i u maloj kući - kaže Kent Grisvold (63), koji živi u Bendu, u Oregonu, a prenosi marketwatch.com.

Teme za vas

Izgradili su, dodaje, poseban studio od 30-ak kvadrata, da mu služi kao radni prostor i apartman za prijatelje i porodicu.

- Godine 2009. odlučio sam da počnem da pišem o životu u malom. Napravio sam blog "Living Large in Our Little House" i na kraju napisao knjigu pod istim imenom. Kada je Dejl umro 2018. i kada sam pokušao da odlučim u kom pravcu će moj život ići dalje, izgubio sam kontakt sa onima koji su bili uključeni u Pokret malih kuća. Još uvek smo ovde - poručuje Amerikanac.

Za njegov blog se, inače, veruje da je jedan od prvih - posvećenih malenim kućama.

Džon Olafson (60) i njegova supruga Stejsi (53) žive u Šeltonu (Vašington), u kući od 40-ak kvadrata. Na to su se odlučili nakon što su deca porasla, a oni krenuli na putovanje kamp prikolicom. "Konačno smo pronašli ovu nekretninu i koristili je kao vikendicu i kuću za odmor nekoliko godina", rekao je Olafson.

Kada su se 2015. preselili iz kuće od 120 m2 u ovu malenu, prvobitni plan im je bio da koriste manju kuću privremeno, kao pansion, dok ne izgrade veću kuću. "Devet meseci nakon penzionisanja saznao sam da imam rak grla", kaže Olafson i dodaje:

"Odlučili smo tada da manji dom učinimo što lepšim".

"Život u malom" je moguć

Amerikanac je svoj životni prostor, izgrađen kao oazu za piknik, na kraju proširio tako da ima kupatilo i spavaću sobu, a opisao ga je kao školjku. Bili su sami usred šume, u procesu "uradi sam", kada se razboleo, tako da su morali da angažuju pomoć. Život u malom je za njih izvodljiv, ali uz neke "korekcije": imaju zasebni objekat za umetničke i zanatske hobije Stejsi i kuću na sprat gde borave njihova odrasla deca i unuci.

- Nemamo prostora za zabavu, ali imamo paviljon u kome možemo da se zabavljamo u toplim mesecima - kaže Olafson.

Art Laubah, organizator festivala Colorado Tiny House Festival i vlasnik firme "Einstyne Tiny Homes" iz Brajtona, kaže da je manifestacija narasla od "graditelja koji su prikazivali 28 domova prve godine, u 2018, na 55 do 65 domova u narednim godinama".

Dodaje da su zbog pandemije ljudi više počeli da preispitaju šta im je zaista važno: penzioneri, udovice i neudate žene danas izazivaju veći deo potražnje. "Uvek kada je ekonomija u padu, alternativne mogućnosti života rastu, a kada su stvari nestabilne, ljudi traže stabilniji način života", kaže on.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Colorado Tiny House Festival (@coloradotinyfest)

Postoje mnoge prednosti malih domova, kao što su niži troškovi, ali velika mana su određena ograničenja. Pre nekoliko godina, Koni Hou (68) i njen suprug Ken (70) izgradili su mali dom u parku u blizini Olimpije, Vašington.

Kuće u parku su prenosive, ali su dizajnirane za dugotrajno ili čak trajno postavljanje. Kada su otišli ​​u penziju, odlučili su da žele da žive kraj okeana, te su počeli da traže imovinu u tom delu. Iako je njihov dom izgrađen po meri, uz prelepi dizajn, nisu mogli da dobiju dozvolu za postavljanje.

Par je na kraju kupio stan na obali.

(Telegraf Biznis)