Žive u stanovima veličine parking mesta, a rade non-stop: "Neki su hteli da izvrše samoubistvo"

Život "u malom" je svakodnevica za žitelje Hongkonga, ali je pitanje kako bi se drugi navikli na stanovanje u mikro nekretninama?

Mnoge nacije vole komfor i stan od 30-40 ili čak 50 kvadrata - smatraju malim, a zamislite da živite u jedinici veličine parking mesta...

Teme za vas

Naime, sa ograničenim prostorom za izgradnju, Hongkong je stekao reputaciju države-grada sa nekim od najmanjih i najskupljih stanova na svetu.

To je zato što Hongkong, pre svega, privlači poslovni svet: investitore, biznismene, visokokvalifikovane stručnjake iz raznih oblasti. Zarade su ogromne, ali je i život skup.

Mnogo ljudi, a mali prostor? Čini se da su zbijeni stanovi u zgradama i mikro apartmani jedino rešenje, jer uprkos dobrim radnim pozicijama i motivišućim zaradama - nisu svi milioneri i ne mogu svi da priušte velelepne vile i penthause.

Za Maksa Lija, 26-godišnjeg lekara iz Hongkonga, život u jednosobnom stanu vrti se oko kreveta, piše Blumberg, i dodaje da je to prva stvar koju vidite kada uđete. To je mesto gde on, ne samo da spava i gleda televiziju, već i gde proučava medicinsku literaturu kada nije u bolnici — njegov laptop je smešten na uskom radnom stolu.

Li je odabrao ovaj prostor kako bi bio blizu centra, i kaže da je "dobar ako ste sami".

Hongkong inače prati status jednog od najgušće naseljenih gradova na svetu, i ujedno najmanje pristupačnog. Prema vladinim podacima, kritični nedostatak stambenog prostora doveo je do porasta cena kuća za 187 odsto od 2010. do 2019. godine.

Prosečne cene kuća sada premašuju 1,3 miliona dolara u gradu u kome je minimalna plata samo 4,82 dolara po satu. Čak i kvalifikovani radnik u Hongkongu mora da radi 21 godinu da bi sebi priuštio prosečan stan u blizini centra grada, što je najduži takav period na svetu.

Topografija Hongkonga takođe promoviše tendenciju ka malim jedinicama. Planinski predeo njegovih ostrva nije pogodan za razvoj, a 75% teritorije je zelena površina ili prirodni pejzaž, veći deo u obliku zaštićenih seoskih parkova.

Kako je gradsko stanovništvo raslo 1960-ih i 1970-ih godina, određen je ogroman šumoviti teren Hongkonga za očuvanje, pod upravom vlade. Nastala su 24 seoska parka, kao i 443 kvadratna kilometra šuma, travnjaka, močvara i više od 3.300 vrsta flore koje treba očuvati.

Hongkong / Foto: Pixabay

Uticaj na psihu

To znači da je grad daleko veći nego što govore ukupni podaci, jer je samo 7% zemljišta zonirano za stanovanje. Njegovih 7,5 miliona stanovnika mora da se "stisne" u tim gustim neboderima, lociranim između mora i planina.

Tendencija da se očuva priroda je možda uspešno sprovedena, ali je život "u malom" uticao na ljude u socijalnom i psihološkom pogledu. Prva studija te vrste, objavljena u julu 2020. godine, otkrila je značajan uticaj veličine stambenog prostora na visok nivo stresa i anksioznosti.

- Razgovarao sam sa ljudima koji su rekli da, kao rezultat toga, žele da izvrše samoubistvo. Upoznao sam oca koji je radio mnogo sati dnevno da bi platio kiriju i odlazio je s posla u tako malu kuću da je nekoliko puta želeo da skoči sa zgrade - kazao je glavni autor studije, sada docent za društvene i bihejvioralne nauke na Gradskom univerzitetu u Hongkongu, piše dalje Blumberg.

- Osećali bi se depresivno i beznadežno. Mali životni prostor obično dolazi sa manje osvetljenja ili ventilacije, tako da se osećate opresivno ako tamo živite duže vreme. Uobičajeni rezultat je da ne želite da budete kod kuće - dodaje.

To ujedno znači i da se mnogo druženja u Hongkongu odvija na otvorenom. Hongkong je postao poznat po svojim manifestacijama na otvorenom i čajdžinicama, gde se muškarci tradicionalno okupljaju - da doručkuju i puše, čitaju jutarnje novine i razgovaraju o politici.

Vikendom se čini da je ceo Hongkong "obučen" u sportsku opremu: građani posećuju rekreativne centre, javne bazene i plaže, teniske i košarkaške terene. Takođe, vole pešačenje i roštiljanje.

(Telegraf Biznis)