Na tržištu samo 1 odsto stanova za penzionere, samohrane majke i honorarce: Ostali preskupi

Foto: Shutterstock

Stambeni prostor kao osnovna potreba i pravo, nažalost očekivano, cenovno je nepristupačan za veliki broj građana, pokazalo je istraživanje organizacije Ministarstvo prostora.

Veliki broj penzionera, onih koje rade za prosečne plate ili ispod nje, onih sa privremenim zaposlenjem, samohranih roditelja, nemaju puno opcija kada žele da iznajme ili kupe stan u Beogradu. Analiza online oglasa za zakup ili prodaju nekretnina tokom marta 2023. godine, pokazala je da ove grupe mogu da biraju tek između jedan i dva odsto dostupnih stanova.

Teme za vas

Podaci koje je organizacija Ministarstvo prostora dobilo kroz algoritam digitalne platforme napravljene u svrhu istraživanja, pokazuju da, na primer, samohrana majka sa jednim detetom i primanjima od 620 evra, može da bira tek oko jedan odsto dostupnih stanova na tržištu.

- Stanovanje u Beogradu zavisi od nasledstva. Ukoliko nemate rodbinu koja vam ostavlja stambeni prostor, jako teško možete do njega da dođete sa prosečnim primanjima. Apsurd je veći, što u ponudi stanova ima na hiljade, a mi sa prosečnim primanjima možemo da biramo u okviru nekoliko desetina stanova. Kada bismo radili i kvalitativnu analizu, gotovo sam siguran da bi se ispostavilo da su u taj izbor uključeni prostori koji su u podrumu i na ivici uslovnosti za život -  navodi Marko Aksentijević iz Ministarstva prostora.

U poslednjih 6-10 meseci kriza priuštivosti stanovanja eskalirala je i bila vidljivija u javnosti i u medijima nego prethodnih meseci i godina.

- Stoga mislim da više ne postoji dilema da problem nepriuštivosti postoji, ali mapa koju smo kreirali, čini mi se, vrlo jasno pokazuje koliki je obim tog problema - kaže Jovana Timotijević iz Ministarstva prostora.

Mapiranje je podrazumevalo dve vrednosti koje je potrebno uneti kako bi algoritam mogao da izračuna broj dostupnih, prostorno adekvatnih i priuštivih stanova - broj članova i ukupna mesečna primanja domaćinstva.

Broj dostupnih stanova koje algoritam izbaci cenovno idu do gornje granice opterećenosti stambenim troškovima, što je za kiriju ili kredit 30 odsto od ukupnih primanja, prema standardima stambenih troškova EU. Sa druge strane, veličina dostupnih stanova je određena prema minimalnoj kvadraturi po osobi, pa naviše.

Kada je reč o kupovini na kredit podrazumeva se da domaćinstvo već ima spremnu ušteđevinu od minimum 15.000, a prosečno 38.000 evra.

Uz pitanje nepriuštivosti, kroz istraživanje se uočava i pitanje prostorne razuđenosti dostupnih stanova. Na primer, bračni par bez dece čija su ukupna primanja 1.400 evra može da bira u okviru 10 odsto oglašenih stanova. Veći broj stanova dostupan je na Karaburmi, Mirijevu, Žarkovu, Banovom brdu u Braće Jerković, Kumodražu, dok je veoma mali broj dostupnih stanova u centralnim opštinama. Na ovaj način, dugoročno se pojačavaju segregacija, odnosno prostorne nejednakosti u gradovima.

- Rezultati su poražavajući jer je jasno da slobodnih i dostupnih stanova ima, ali se stanovanje posmatra kao roba koja ima veliku vrednost na tržištu, pa stambeni prostori služe za sticanje individualnog bogatstva umesto za obezbeđivanje krova nad glavom. Ono što je dodatno problem je što se od 2021. godine najavljuju izmene Zakona o stanovanju i održavanju zgrada koji je ključni zakonski okvir u oblasti stanovanja. Međutim i te 2021. godine, ali i ovih dana u kontekstu izmena zakona isključivo se govori o delu zakona koji se tiče upravljanja zgradama, kao da pitanje nepriuštivosti ne postoji - ističe Timotijević.

(Telegraf Biznis)