Izveštaj RGZ: Čak trećina nekretnina kupljeno iz neregulisanog tržišta

Foto Mateja Beljan, Marko Jovanović, Shutterstock

Tržište nepokretnosti prošle godine vredelo je rekordnih 7,5 milijardi evra, a čak trećina od ukupne vrednosti prometovanih nepokretnosti odnosno 2,5 milijardi evra, dolazi sa delimično regulisanog sistema tržišta nepokretnosti, objavio je danas Republički geodetski zavod (RGZ).

Ovaj novi izveštaj RGZ o tržištu nepokretnosti sadrži informacije sa regulisanog i delimično regulisanog sistema tržišta nepokretnosti u Srbiji iz koga se vidi da je delimično regulisan sistem tržišta nepokretnosti u konstantom rastu, kako u broju transakcija na ovom tržištu, tako i u vrednosti ostvarenog prometa.

Broj ugovora zaključenih u okviru delimično regulisanog sistema tržišta u 2022. godini iznosio je 21.784 što predstavlja rast od 119 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Teme za vas

Takođe, u slučaju kupovine, direktno od investitora 80 odsto ukupne vrednosti prometovanih nepokretnosti dolazi sa delimično regulisanog tržišta.

Od investitora se najčešće kupuju stanovi gde je takođe primetan značajan porast kupovina na delimično regulisanom sistemu tržišta nepokretnosti u poslednje četiri godine.

Foto: Shutterstock

Procenat kupovine stanova direktno od investitora na delimično regulisanom tržištu u odnosu na celokupno primarno tržište stanova u 2022. dostiže 71 odsto (sa 49 odsto u 2019.) za teritoriju Republike Srbije i čak 84 odsto za Grad Beograd (sa 51 odsto udela u 2019.).

Objašnjavajući karakteristike tri sistema tržišta nepokretnosti, regulisani, delimično regulisani i neregulisani, iz RGZ navode da je regulisan sistem zakonski uređen način kupoprodaje nepokretnosti, gde se sve procedure odvijaju u skladu sa propisima.

U ovom sistemu, sve nepokretnosti su upisane u katastar, što omogućava pravnu sigurnost i zaštitu prava učesnika u trgovini a zahtevi za upis u katastar nepokretnosti se rešavaju u zakonskom roku od pet radnih dana.

Kada je reč o delimično regulisanom sistemu on obuhvata nekretnine koje nisu upisane u katastar i koji je samo delimično regulisan zakonima i uredbama.

To znači da u praksi, iako postoje propisi koji uređuju određene aspekte, vrlo često proces utvrđivanja prava, registracije, zaštite učesnika na tržištu nepokretnosti, zatim finansiranja od strane finansijskih institucija i slično nisu potpuno regulisani.

Koji su najčešći razlozi?

Najčešći razlozi su ili da dokumentacija nije podobna za upis u katastar nepokretnosti, jer nedostaje neki obavezni element za upis, da dokumentacija nije predata za upis ili da dokumentacija nastala prilikom utvrđivanja prava nije sprovodiva.

U ovim slučajevima, objašnjavaju u RGZ, rokovi za rešavanje ne mogu biti precizno definisani jer nekretnine koje se nalaze na delimično regulisanom tržitu imaju veoma kompleksne i komplikovane procedure za utvrđivanje prava vlasništva.

Treći, tj. neregulisani sistem tržišta nepokretnosti obuhvata nekretnine koje nisu izgrađene u skladu sa zakonskim propisima, one nisu upisane u katastar i nalaze se van kontrole nadležnih institucija, a kupci su često izloženi riziku od prevare, jer su neinformisani o pravnom statusu nepokretnosti koju kupuju a RGZ nema podatke o transakcijama sa neregulisanog sistema tržišta nepokretnosti.

Ovaj izveštaj obuhvata sve kategorije tržišta kako bi se građani i privreda informisali o stanju i dešavanjima na tržištu nepokretnosti sa ciljem da doprinese većoj transparentnosti i boljem funkcionisanju tržišta, omogući građanima i privredi da donesu informisane odluke, kao i da pomogne donosiocima odluka u oblasti nepokretnosti, navodi se u saopštenju Republičkog geodetskog zavoda.

(Telegraf Biznis)