Najveća pretnja po Nemačku: Plan je tu, ali gradnja stoji, firme neće da prave "jeftine" stanove

Foto: Shutterstock

Nemački kancelar Olaf Šolc je, i dok je bio na čelu vlade u svom gradu-pokrajini Hamburgu, podsticao gradnju stanova, kako bi obuzdao paprene kirije. Slično je, ako ne još i gore, i u Berlinu, Minhenu, Frankfurtu, Kelnu... U čitavom nizu nemačkih gradova, prava je lutrija uopšte i naći stan, a posebno onaj po "skromnoj" ceni.

Zato je i u koalicionom sporazumu ove nemačke vlade najavljeno da će se godišnje graditi 400.000 novih stanova, kako bi se većom ponudom obuzdale sve veće stanarine, pa ipak, Nemačka je i dalje daleko od tog cilja, upozorava stručnjak iz Instituta nemačke privrede (IW) u Kelnu, a piše DW.

Teme za vas

S obzirom na manji broj izdatih dozvola i na probleme u građevini, čini se da je "prava brojka" u tom slučaju - 200.000 stanova godišnje. Još gore: ekonomski stručnjaci procenjuju kako se sistemski održava manjak na tržištu stanova, jer se u nemačkim metropolama, u kojima i vlada nestašica, gradi tek 75% od realne potražnje za stambenim prostorom.

Plan je tu, ali gradnja stoji

Kako dalje objašnjava DW, tu nema razlike ni između institucionalnih i privatnih investitora: tako je i najveći vlasnik stambenog prostora za iznajmljivanje Nemačkoj, firma "Vonovia", veoma oprezan u gradnji novih prostora i u prva tri kvartala je u čitavoj zemlji izgradio tek 1.799 stanova.

Inače, najveći vlasnici ove firme su norveški državni fond sa 15% i američki investor "Blackrock", sa 7,4 odsto udela. Doduše, "Vonovia" planira nove gradnje, ali kako pojašnjavaju za DW, "projekti se razvijaju samo do faze izdavanja dozvole, sve dok bude teško stanje na tržištu".

Ipak, portparol firme, Mark Fridrih, uverava kako je "Vonovia" spremna da brzo aktivira te projekte, čim se stanje na tržištu popravi. Ali, zapravo, nema znakova da će se to desiti u dogledno vreme.

Foto: Shutterstock

Ako se zbroje i trošak zemljišta i sve potrebne dozvole, pre dve do tri godine godine je cena gradnje kvadratnog metra stambenog prostora bila oko 3.000 evra, a sada je negde oko 5.000 evra, zajedno sa zemljištem.

"Da bismo pokrili troškove, naši podstanari bi trebalo da plaćaju 20 evra po metru kvadratnom", priča dalje portparol "Vonovia" i dodaje: "To je jednostavno preskupo i nije cilj poslovanja ove firme".

Ali, osim cene gradnje, problem su i trenutne kamate na kredite. "Vonovia" je u proteklom periodu intenzivno širila svoj fond nekretnina i te akvizicije je, uglavnom, platila pozajmicama. To znači da su i dugovi ove firme poprilični i jedini izlaz je da prodaju deo svog stambenog fonda i udele u firmama za nekretnine.

S druge strane, zaključak je i da se ne isplati graditi "jeftine" stanove. Dodatno, tu je i problem demografije: sve je više malih ili samačkih porodica, tako da "pre svega nedostaje mnogo malenih stanova", dodaje se u informaciji.

U gradovima u kojima i postoji velika potražnja, živi mnogo malih domaćinstava. Međutim, to je onda i sociološki problem: ako porodice sa decom žele da ostanu da žive u centru grada, potrebni su im veći stanovi, ali oni koje će moći da priušte.

Iz firme "Vonovia" dalje objašnjavaju i šta, zapravo, znači želja ove nemačke vlade da godišnje izgradi 400 hiljada novih stanova: to je "nekih 100 milijardi evra koje bi trebalo investirati", kaže Fridrih.

Ali, to nije sve; tu onda dolazi barem još toliko ulaganja za energetsku sanaciju postojećih zgrada, što je takođe želja ove vlade. S druge strane, upravo je država ta koja odlično zarađuje na novogradnji, ako se zbroje svi porezi, nameti i obaveze koje investitor mora da podmiri – od izolacije pa do uređenja okoline.

Na kraju, to je dobrih 37% cene.

(Telegraf Biznis)