Najskuplja garaža prodata u Beogradu za 63.000 evra: Šta mislite, na kojoj lokaciji?

Foto: Pixabay

Najskuplje garažno mesto u četvrtom kvartalu 2023. plaćeno je 63.000 evra na beogradskoj opštini Stari grad, a najviša cena za poslovni prostor plaćena je 7.820.000 evra na opštini Palilula u Beogradu, objavio je danas Republički geodetski zavod.

Najveće cene za stanove su postignute u Beogradu, gde je najskuplji stan prodat na opštini Vračar po ceni od 1.540.000 evra, što je ujedno i najskuplji kvadrat stana u ovom periodu.

Teme za vas

Najskuplja kuća prodata je na gradskoj opštini Savski venac (Grad Beograd) za 1.900.000 evra, o čemu je i Telegraf Biznis pisao.

Republički geodetski zavod objavio je podatke za četvrti kvartal 2023. koji pokazuju da se nastavlja trend stabilizacije na tržištu nepokretnosti, a ukupan broj kupoprodaja iznosio je 32.069, što je za 6,7 odsto više u odnosu na isti kvartal 2019. godine, pre izbijanja pandemije korona virusa.

Ukupan broj kupoprodaja u četvrtom kvartalu 2023. je bio za 14,3 odsto manji nego u četvrtom kvartalu prethodne godine.

U istom periodu udeo delimično regulisanog tržišta (promet nekretnina koje nisu upisane u katastar nepokretnosti) u ukupnoj vrednosti je opao za osam odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, ali i dalje iznosi 31 odsto od ukupnog prometa u četvrtom kvartalu, navodi se u saopštenju.

Pored stabilizacije i smirivanja aktivnosti na tržištu nepokretnosti, u poslednjem kvartalu 2023. godine dolazi do još umerenijeg rasta cena stanova u Srbiji.

Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 1,7 milijardi evra, što je za 40 odsto više u odnosu na četvrti kvartal 2019. i za 22 odsto manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine.

Od ukupno 1,7 milijardi evra, 534,1 milion evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta.

Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova (871,5 miliona evra), sa učešćem od 51 odsto od ukupno prometovane vrednosti, što je za četiri procentna poena manje nego u četvrtom kvartalu 2022. godine.

Za kuće je izdvojeno 134,1 milion evra (osam odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 131 milion evra (osam odsto od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 100,7 miliona evra (šest odsto od ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište 80 miliona evra (pet odsto od ukupne vrednosti).

Kada je reč o načinu plaćanja, sedam odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je dva procentna poena manje nego lane.

Najveći obim novčanih sredstava zabeležen je na području Prvog osnovnog suda u Beogradu i iznosi 392 miliona evra, dok je kancelarija Javni beležnik Srbislav Cvejić, sa teritorije tog suda, zabeležila najveći obim novčanih sredstava u iznosu od 65,8 miliona evra, od čega oko 44,2 miliona evra pripada delimično regulisanom tržištu.

Najveći broj kupoprodajnih ugovora na tržištu nepokretnosti, dostavljenih od javnih beležnika, je na području Osnovnog suda u Novom Sadu, dok je najveći broj zaključenih ugovora u kancelariji Javni beležnik Mirjana Simović Aleksić i iznosi 516 ugovora.

Kancelarija Javni beležnik Milka Sredojević, sa teritorije Osnovnog suda u Užicu, je kancelarija sa najvećim brojem dostavljenih ugovora na delimično regulisanom tržištu nepokretnosti sa 274 ugovora u četvrtom kvartalu 2023. godine.

U Gradu Beogradu za stanove je izdvojeno 493,2 miliona evra, a u Beogradu je zabeležen i najveći broj od 7.237 kupoprodajnih ugovora.

(Telegraf Biznis/Tanjug)