Jasmina je brinula o bolesnoj majci, brat je ignorisao: Sad traži imovinu jer je muško, ima li pravo na nju?

Foto: Pixabay, Shutterstock

U Srbiji je uobičajeno da se sestre odreknu nasledstva u korist braće, što je duboko ukorenjeno u tradicionalnim porodičnim vrednostima, ali i pritisku patrijarhalnih normi. Ovaj običaj mnoge žene dovodi u nepravdu, a priča Jasmine sa juga Srbije za Telegraf ilustruje jednu takvu situaciju.

Jasmina je dve godine provela brinući o svojoj majci, žrtvujući karijeru i svakodnevni život. Bila je primorana da podnese otkaz kako bi se u potpunosti posvetila majčinoj nezi, dok je njen brat potpuno izbegavao odgovornost – nije dolazio da poseti majku, niti je učestvovao u troškovima njene sahrane. Iako nije pružio nikakvu podršku, nakon majčine smrti brat je tražio ne samo svoj deo nasledstva, već i Jasminin.

Kao sin, smatrao je da ima veća prava na nasledstvo, a čak je otišao toliko daleko da je tražio od nje da plati sudske troškove, i nagovestio da će uzeti većinu stvari iz kuće koje je ona kupila tokom te dve godine, u smislu frižidera, klima uređaja... i da mu ona tu ništa ne može.

Teme za vas

Jasmina je naglasila da je deo kuće bio u vlasništvu njene preminule majke, dok se drugi deo vodi na njenog oca, koji nije upisan kao vlasnik i preminuo je pre nekoliko godina. Taj deo kuće trenutno pripada njenim tetkama, koje su pristale da se odreknu nasledstva u Jasmininu korist.

Usled teških i stresnih situacija koje su obeležile protekle dve godine, ali i zbog inata izazvanog bezobrazlukom njenog brata, Jasmina sada traži način da zaštiti sve stvari koje je ona kupila tokom tog perioda. Takođe, želi da se celokupna kuća prepiše na nju, jer, kako kaže, njen brat nikada nije pokazao interesovanje da dođe i bar provede vreme s majkom, koja je patila zbog njegove ravnodušnosti pred njenim očima.

Koja su njena prava i mogućnosti za Telegraf Biznis pojasnila je advokatica Sonja Pekić iz istoimene advokatske kancelarije.

- Zakon o nasleđivanju propisuje institut Nedostojnosti za nasleđivanje, onog ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca, ili mu je uskratio nužnu pomoć. Nužna pomoć je ona koja je ostaviocu bila neophodna da bi mu se spasio život - istakla je Sonja.

Kako je Pekić dalje navela, prema Presudi Apelacionog suda u Nišu, ukazivanje nužne pomoći ne odnosi se samo na obavezu materijalnog davanja, već na pružanja pomoći u širem smislu, što podrazumeva brigu i pažnju. Da bi se naslednik teže ogrešio o obavezu izdržavanja, potrebno je da je egzistencija ostavioca bila ozbiljno ugrožena, da je naslednik znao za takvo njegovo stanje i da je prema svojim mogućnostima mogao ispuniti obavezu.

- Pri utvrđivanju nedostojnosti za nasleđivanje, prema stanju u momentu ostaviočeve smrti, Sud po službenoj dužnosti izvodi i ceni sve dokaze o eventualnom postojanju takvog ponašanja naslednika kojim je ostaviocu uskraćena nužna pomoć - istakla je Pekić.

Koji uslovi se moraju ispuniti da bi postojala nedostojnost za nasleđivanje?

Da bi postojala nedostojnost za nasleđivanje, neophodno je da budu ispunjena dva uslova: da je naslednik po zakonu dužan da izdržava ostavioca, i da se naslednik teže ogrešio o tu obavezu. U slučaju da se utvrdi nedostojnost, potomci nedostojnog nasleđuju kao da je nedostojan umro pre ostavioca.

Rešavanje sporova je čest korak koji naslednici preduzimaju sa ciljem da dokažu nedostojnost, te tužbenim zahtevom traže od Suda da se utvrdi da je naslednik nedostojan za nasleđivanje, te da nema pravo na nasleđe.

Bitno je spomenuti za ovu situaciju, da Zakon o nasleđivanju propisuje da predmeti domaćinstva veće vrednosti koji služe svakodnevnim potrebama naslednika koji je s ostaviocem živeo u istom domaćinstvu ostaviće mu se na njegov zahtev, a njihova će se vrednost uračunati u deo tog naslednika.

(Telegraf Biznis)